Daniel Ellsberg, najvažniji američki zviždač dvadesetog veka, doprineo je okončanju Vijetnamskog rata objavljivanjem pentagonskih dokumenata. Jula 2013. na tviteru je napisao maksimu za države digitalne ere: „Tajnovitost korumpira kao i moć“.
Tek će se pokazati značaj i mudrost ove velike rečenice. Korumpirajući otrov tajni već deluje. Možemo ga prepoznati po narastajućoj posledici skandala sa špijuniranjem – nepoverenju. Svi postaju nepoverljivi prema svakome i to u digitalnom svetu gde čovek i nema ništa drugo sem poverenja. Živimo u društvu podataka. Sve se pretvara u digitalnu informaciju, lični, intimni i intimniji podaci, sve što čoveka čini ranjivim, podložnim napadu i ucenama.
Kao i sa kontrolom vlasti, kod državne tajnovitosti nije reč o njenom ukidanju, već o suprotstavljanju monstruoznom širenju tajnih operacija.
Jedan misaoni eksperiment bi mogao da osvetli stepen do koga se umnožavaju otrovi demokratije: nepoverenje, moć i tajnovitost. Saznali smo da je prisluškivan mobilni telefon Angele Merkel, pri čemu su njeni razgovori verovatno i snimani. Da li je zaista nezamislivo da su se tu pojavile i informacije čije bi objavljivanje kancelarki nanelo veliku štetu?
Možda se ona preko telefona zahvalila na poklonjenom automobilu igrački. Ali kakvu bi to ulogu moglo da odigra u budućim pregovorima? Ovde se nameće pitanje da li je Angelu Merkel sada moguće uceniti. Doduše, ovo je samo misaoni eksperiment, ali pokazuje koliko je mašinerija nadzora opasna za demokratiju kada se širi bez ograničenja, jer kroz tajnovitost izmiče demokratskoj kontroli.
Ukoliko nemačka vlada odluči da započne pregovore sa Velikom Britanijom i SAD, njihov najverovatniji ishod biće ujedno i najgori mogući – pristupanje anglosaksonskoj špijunskoj uniji Five Eyes. Prosta promena strane iz grupe onih koji su prisluškivani u tabor onih koji prisluškuju.
Angela Merkel je na evrosamitu u oktobru jednom polurečenicom pokazala koje rešenje preferira. Na pitanje o britanskom premijeru i Five Eyesu, rekla je: „Za razliku od Davida mi nažalost nismo deo ove grupe“. Nažalost nismo deo ove radikalne grupe tajnih službi koja ignoriše sve ustave i osnovna prava?
Početkom novembra smo saznali da je BND (Bundesnachrichtendienst, nemačka kontraobaveštajna služba; njen pandan je CIA – prim. prev) duboko upetljana u nadzor digitalne sfere. Guardian piše da su Britanci nemačkim službama pokazali kako se zaobilaze zakonska ograničenja i kako se lobira protiv njih. Celokupna mašinerija tajnih službi je van kontrole, uključujući i nemačke službe. Nezadovoljstvo političara usmereno jedino protiv NSA, bez postavljanja ikakvih pitanja o saradnji nemačkih službi – jeftin je trik.
Istina je sledeća: političari svih partija su na jedan kvazireligiozan, iracionalan način, koji ih čini imunima na argumente poput efikasnosti i pravne države – opsednuti tajnim nadzorom građana. Nedavno je i nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo plan prema kojem namerava da sve podatke sakuplja direktno sa glavnog nemačkog digitalnog čvorišta u Frankfurtu. To je tajno nadziranje građana u NSA stilu i pokazuje da ministar unutrašnjih poslova ima osećaja za ovu temu kao godzila na kreku.
Treba da zauzdamo nazasitu mašineriju nadzora. Treba ukinuti skladištenje podataka, koje je nemački eufemizam za nadzor građana. To je prvi korak ka špijunskom paklu, jer je bez ikakvog osnova usmeren protiv građana. To je crvena linija.
Nadzor bez osnova u sprezi sa tajnovitošću je zajednička karakteristika nemačkog skladištenja podataka i američke Prizme. Otrov tajnovitosti pretvara odmerenu i neophodnu skepsu prema državi u golo nepoverenje. A nepoverenje je, sa druge strane, najbolji argument za još više tajnovitosti. Zapadni svet se nalazi u antidemokratskom začaranom krugu tajnovitosti. Otkrića Edward Snowdena pružaju verovatno jedinstvenu priliku da se oslobodimo iz ovog začaranog kruga, samo treba da ih iskoristimo.
Sacha Lobo, Spiegel, 05.11.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.11.2013.
NOVE TEHNOLOGIJE