Kazimir MalevichU ukrajinskoj krizi je od samog početka postojala opasnost da će zauzimanje stava prema Putinu prerasti u pitanje zapadnih vrednost i sopstvenog identiteta. Nije lako slediti sopstvene interese. A što se tiče vrednosti, lako može da se desi da se precenimo.

Kao i Alfred Wunsiedel, lik iz Böllove priče, mnogi su trčali i uzvikivali: „Nešto će se desiti“. To nije recept uspešne politike. Wunsiedelova „ubedljiva ličnost“ na kraju se bavi prozvodnjom sapuna. Najvažnija zapadna vrednost je razum. A o tome ko smo, odlučuje se u Berlinu i Briselu, a ne u Ukrajini.

Prošlo je nekih osam, devet meseci od početka ukrajinske krize. Brzina kojom su se u tom periodu udaljili Rusija i Zapad prosto oduzima dah. Gde je tome kraj? Ako je tačno ono što je pre nekoliko dana napisao Gabor Steingart, onda bi zaista trebalo da se zabrinemo: „Ratovi počinju tako što ih ljudi zamišljaju“. Ova kriza od njenog izbijanja sledi strelovitu logiku eskalacije.

Sada imamo i trgovinski rat. Da li je to dovoljno? Ne. Frankfurter Allgemeine Zeitung razmišlja korak dalje i u svom uvodniku zahteva novi „dvostruki zaključak“.[1] Zapad mora da „osnaži i pokaže svoju ekonomsku, političku i vojnu spremnost“. Steingarta je uplašio ovaj „duhovni poziv na mobilzaciju“ i upitao je da li su u Frankfurter Allgemeine Zeitungu zaboravili da nasilje uvek proizvodi nasilje.

Steingart je urednik Handelsblatta i ne može se reći da je levičar ili čak ludak. On zagovara staru vrlinu – razum.

Ovakvi glasovi su nam preko potrebni. U Die Zeitu možemo da pročitamo da nove evropske sankcije verovatno neće postići zacrtani cilj. „Ruski predsednik Vladimir Putin neće se odreći Krima i verovatno će nastaviti da podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine.“ „Sankcije“, piše Die Zeit, naneće štetu obema stranama i biće prilično nedelotvorne“, i dodaje, „uprkos tome one su pravi potez“.

Besmislen, ali ispravan potez? To je nadrealna logika. Ovde se praktična politika svesno zamenjuje ritualnom žrtvom. Ali diplomatija nije neki verski kult.

Zato je Frank-Walter Steinmeir dugo odolevao logici eskalacije. Retko kada se jedan političar morao toliko pravdati za svoju uzdržanost kao nemački ministar spoljnih poslova tokom ukrajinske krize. Steinmeier se često pozivao na istoriju i nedavno je na Nemačkom radiju rekao: „potpuno druga strategija jeste davanje ultimatuma i beskonačno zaoštravanje situacije“. U Iraku i Libiji smo videli kuda nas to vodi. Steinmeier zaključuje: „nisam siguran da su to bila najsrećnija rešenja“.

Što se tiče Putina, o njemu ne treba da imamo iluzija. On je anti-Mida, kako ga je opisao pisac Vladimir Kaminer: „ono što on dodirne, ne pretvara se u zlato“. Putin je u poslednjih nekoliko godina osigurao svoju vlast, a zapostavio Rusiju: Sovjetski savez je proporcionalno izdvajao više novca za istraživanja i razvoj od današnje Rusije. Ali Putin je stvarnost koju ne možemo da ignorišemo.

I dok mediji ne počnu da govore o promeni režima u Moskvi, što se nikada ne zna, trebalo bi da gospodaru iz Kremlja uputimo ponudu koja bi izgledala ovako:

1. aneksija Krima je gotova stvar

2. Rusija zaustavlja svoju intervenciju u istočnoj Ukrajini. Ukrajina može da se približava EU, ali ne sme da se učlani u NATO

3. Evropa i Rusija razvijaju zajedničke bezbednosno političke strukture, ako je potrebno i bez SAD

Steinmeier je izjavio: „Sankcije nisu jedina politika“ Kad onda putuje za Moskvu?

Spiegel, 07.08.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 08.08.2014.

TEMA – UKRAJINA

———–    

  1. Dvostruki zaključak NATO-a je odluka od 12.12.1979, kojom je Varšavskom paktu ponuđeno obostrano smanjivanje broja raketa srednjeg i kratkog dometa, praćeno pretnjom da će u slučaju odbijanja NATO rasporediti dodatne rakete srednjeg dometa u zapadnoj Evropi.