Na nedavno održanoj konferenciji šefova diplomatija članica EU u Luksemburgu, više članica Unije nije dalo saglasnost za otvaranje ijednog poglavlja, odnosno klastera, u pristupnim pregovorima EU sa Srbijom. Savet ministara EU je zaključio: da bi nova poglavlja mogla biti otvorena, neophodno je da u Srbiji dođe do napretka u oblastima demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija.
To nije bilo ništa iznenađujuće, naprotiv, bilo je očekivano. Izostanak napretka u pregovorima objašnjiv je stanjem demokratije i vladavine prava i sporošću reformi i bio je njihova logična posledica. Imajući u vidu ozbiljnost i dimenzije političke krize u zemlji, a pogotovo više nego očiglednu devastaciju demokratskih institucija, nije bilo nimalo realno očekivati da Srbija bude nagrađena otvaranjem nekog novog poglavlja, odnosno po novoj metodologiji – klastera. A činjenica da je velika grupa država članica EU bila kategorično protiv, govori da nije reč o blokiraju od strane jedne ili dve države, rukovođene nekakvim partikularnim nacionalnim interesima, već o sistemskom pitanju – sve zemlje iz ove grupe veoma ozbiljno zameraju Srbiji stanje vladavine prava.
U tom kontekstu je zaista bizarno delovao način na koji je međuvladinu konferenciju EU ocenila predsednica Vlade Srbije A. Brnabić. Iako konferencija nije bila posvećena nikakvom otvaranju klastera, već razmeni mišljenja o primeni nove metodologije u pregovorima, Brnabić je ipak konstatovala da je velika stvar za naše evro integracije što je prvi klaster otvoren. Zaboravila je da su neka poglavlja, koja su po novoj metodologiji svrstana u prvi klaster, otvorena još pre davnih 5 godina, poslednja od njih pre 3. Zaboravila je i da konkretizuje te spektakularne poteze, kojima je ružna slika navodno popravljena poslednjih meseci. A nije lako pretpostavljati o čemu se radi. O skandaloznom Predlogu izmena i dopuna ZPP-a? Ili o podjednako lošem Nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja? O formiranju još jedne, ko zna koje po redu grupe za bezbednost novinara? O izboru poslušnog državnog tužioca? O usvajanju Predloga da se pristupi promeni Ustava (ne)poznate sadržine? Ili…?
Kako god bilo, tiradu o izvrsnim rezultatima i vladavini prava u Srbiji premijerka je završila bukvalno fantazmagorično: Uradili smo sve. Niko od Srbije nije uradio više poslednjih meseci. Garantovala sam im da će ovakav napredak Srbije da se nastavi.
Ovakve ocene su u velikom delu javnosti doživljene na jedini moguć način, kao neozbiljno, smešno samohvalisanje. I shodno tome bile su i predmet brojnih pošalica i viceva na društvenim mrežama.
Mnogi od tih viceva i mene su nasmejali. Ali sam ipak uveren da koliko god premijerkine ocene delovale smešno, njenu garanciju treba shvatiti ozbiljno.
Garantovala je da će se ovakav napredak nastaviti. Ovakav! Kakav? Takav da je prethodnih godina Srbija otvarala po dva poglavlja godišnje. A u 2020. kao ni u 2021. nijedno. Za 6 godina od početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (period u kome je na primer Hrvatska sprovela sve potrebne reforme, završila pregovore i potpisala sporazum o članstvu), napredak Srbije se ogleda u tome što je otvorila jedva polovinu, a zatvorila samo dva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. A u istom periodu se na planu vladavine prava, pravne države i borbe protiv korupcije na relevantnim listama poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešnala srozala za više desetina mesta, ispala je iz kategorije slobodnih država sa makar polukonsolidovanim režimom i svrstana u tzv. hibridne režime zabeleživši najniži nivo demokratije od 2000. Pojavila se, kao jedina iz Evrope, na crnoj listi FATF (pranje novca) a ocene na indeksu percepcije korupcije mogle bi joj, ako se dominantni trendovi nastave, i formalno obezbediti epitet kleptokratije.
Sve te činjenice govore da upravo takvu situaciju, tapkanje Srbije u mestu ili, drugačije rečeno, u blatu, naša etablirana politička elita čiji je premijerka eksponent i egzekutor, smatra idealnom. Puno praznih priča o evropskim integracijama kao strateškom opredeljenju i prioritetu, a istovremeno puno sasvim kontradiktornih političkih poteza. I, što je verovatno najvažnije, puno krupnih unosnih poslova koji podrazumevaju raspolaganja ogromnim javnim resursima, a po pravilu daleko od očiju javnosti. Takvi poslovi, zbog ogromnih razlika u odnosu na evropske standarde transparentnosti, konkurentnosti, prava zaposlenih i zaštite životne sredine, kontinuirano održavaju i povećavaju ogromnu razliku u odnosu na EU. Ali takvi poslovi su u interesu gospodareće strukture kojoj donose ogromne materijalne koristi. I ona će, ne treba sumnjati u to, uraditi sve što može da to potraje.
Zato je interesu ogromne većine građana Srbije da u delu u kome je garantovala da će se ovakav napredak nastaviti, premijerku shvate vrlo ozbiljno. I da učine sve što mogu da ne bude tako.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 26.06.2021.
REFORMA PRAVOSUĐA