Plavi balon, foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Promene u vrhu policije su atraktivna tema za medije. Redakcije se utrkuju da što pre saznaju ko će biti novi direktor, šef kriminalističke ili beogradske policije. Reč je o moćnim pojedincima sa velikom odgovornošću u vezi sa bezbednošću, borbom protiv kriminala, osećajem sigurnosti i poverenja građana u policiju. Zbog toga je važno da komuniciranje o kadrovskim promenama u policiji bude profesionalno i transparentno, što nije bio slučaj poslednjih dana.

Mediji u Srbiji su bez zvanične potvrde, pozivajući se na neimenovane izvore, izvestili o smenama načelnika beogradske policije Veselina Milića i komandanta posebne jedinice policije Žandarmerije Gorana Dragovića. Dominirali su naslovi u kojima su kombinovane reči kao što su: smenjen, razrešen, čistka u policiji, očekuju se nove smene, smenjeni šefovi, načelnik i komandant. Svi naslovi upućivali su na to da su Milić i Dragović smenjeni jer ne rade dobro svoj posao, ali bez obrazloženja o razlozima smene niti šta razrešenje zaista znači prema Zakonu o policiji ili Zakonu o državnim službenicima.

Slučajno ili ne, medijske priče o smenama u vrhu policije su objavljene nakon izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da u poslednjih mesec dana u Srbiji „nije izvršeno nijedno ubistvo kao posledica obračuna kriminalnih grupa“, koja je istog dana opovrgnuta ubistvom advokata Dragoslava Ognjanovića. Nakon toga u medijima su paralelno kružile priče o smenama u policiji i o tome da je Ognjanović branio kriminalce i bio oženjen Plejboj zečicom.

U javnosti se istovremeno stvarao privid da su dva visoka predstavnika policije smenjena zbog slabih rezultata u rešavanju kriminalnih obračuna u Beogradu i relativizovalo se ubistvo advokata, koji je građanima predstavljen kao „loš momak“ na strani kriminalaca koji voli atraktivne žene, kao u nekom krimi filmu. Zaboravljeni su principi krivičnog pravnog sistema na kojima se zasniva i naš Ustav, a to su pravo na odbranu i pretpostavku nevinosti. MUP se pritom nije oglasio da demantuje ili potvrdi priče o smenama u policiji i njihovim razlozima.

Tek tri dana od ubistva advokata i glasina o smenama u policiji Ministarstvo unutrašnjih poslova objavljuje saopštenje u kome se kaže da su Milić i Dragović zapravo raspoređeni na nove dužnosti, a ne razrešeni kao što se govorilo, što su dva različita procesa u upravljanju ljudskim resursima u MUP-u prema Zakonu o policiji.

Raspoređivanje je zapravo napredovanje u službi kome prethodi interni konkurs na koji su se dva visoka predstavnika policije prijavili i dobili najviše ocene, ili je u međuvremenu ministar unutrašnjih poslova uz saglasnost Vlade izmenio pravni akt poverljive prirode (Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta) koji ne zahteva konkurs.

Razrešenje je naravno nazadovanje u službi zbog lošeg obavljanja posla, jer nisu ostvareni zacrtani rezultati rada. Štaviše, razrešenje prema Zakonu o državnim službenicima sledi ako je došlo do ozbiljnog poremećaja u radu državnog organa kojim zaposleni rukovodi, u ovom slučaju Žandarmerije i beogradske policije.

Iz saopštenja MUP-a ne saznajemo na koji način su Milić i Dragović raspoređeni na mesta oficira za vezu u Sarajevu i pomoćnika direktora policije – preko internog konkursa ili izmenom akta o sistematizaciji radnih mesta – niti da li će biti raspisan novi interni konkurs za njihove bivše pozicije. Samo je rečeno da će uskoro biti imenovan novi komandant Žandarmerije i da je postavljen vršilac dužnosti načelnika beogradske policije. Sve to zajedno je u suprotnosti sa idejom koju zvaničnici MUP-a komuniciraju sa građanima već godinama unazad – napredovanje u policiji ide prema zaslugama koje se dokazuju na internom ili javnom konkursu.

Srpski mediji nisu odreagovali na zvanično saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je zapravo demantovalo sve prethodne napise o smeni i razrešenju. Javnosti je samo rečeno da je MUP potvrdio ranije vesti, uz dodatne informacije o novim pozicijama Milića i Dragovića.

Dobru praksu komuniciranja kadrovskih promena nije potrebno tražiti daleko: hrvatski MUP je prošle godine raspisao interni konkurs za imenovanje visokih predstavnika policije koji je bio dostupan javnosti. Tako je svaki zainteresovan građanin mogao da proveri koje pozicije su upražnjene i koje uslove treba da ispuni kandidat da bi bio načelnik, na primer, policijske uprave u Zagrebu ili šef kriminalističke policije. Novinari su dobili više javno dostupnih informacija na osnovu kojih mogu da postave bolja pitanja o kandidatima. Izabrani kandidati su nakon internog konkursa predstavljeni javnosti na konferenciji za novinare. Nije teško.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Peščanik.net, 03.08.2018.