Ubice, silovatelji i trgovci drogom

Statistika koju je izradilo Ministarstvo pravde pokazuje da su sudije u Srbiji tokom 2008. i 2009. godine nastavile da za najteža krivična dela ubistva, silovanja, trgovinu drogom u grupama izriču manje kazne od minimuma predviđenog zakonom.

Za krivično delo ubistva, gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, čak 63 odsto izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma.

Za teška ubistva gde je predviđena kazna od 10 do 40 godina, 52 odsto kazni je ispod zakonskog minimuma.

Za teži oblik silovanja gde je kazna od tri do 15 godina, 50 odsto svih silovatelja je u okružnim sudovima kažnjeno ispod zakonskog minimuma.

Za lakši oblik silovanja u opštinskim sudovima 100 odsto kazni je do zakonskog minimuma od godinu dana, iako je maksimalna kazna osam godina.

Za trgovinu drogom u grupi gde je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, 80 presuda je ispod zakonskog minimuma.


Chim chimney, Chim chimney, Chim chim cher-ee

U prethodnih godinu i po dana održani su vanredni izbori u devet opština u Srbiji: u sedam je pobedu odnela opcija koju predvodi DS, a u dve Srpska napredna stranka.

Na lokalnim izborima u opštini (evropski) Odžaci koja je šest puta manja od opštine Voždovac gde su održani poslednji vanredni izbori, pobedila je koalicija okupljena oko Demokratske stranke.

Koaliciju za evropske Odžake činili su DS, LDP, DHSS i SPO. Ovo su prvi izbori na koje je LDP izašla u koaliciji sa Demokratskom strankom.

Srpska napredna stranka ne gubi nadu da će na sledećim izborima u Odžacima sigurno pobediti. Aleksandar Vučić je posle objavljivanja rezultata izbora rekao da će ova pobeda demokrata već na sledećim izborima otići u istoriju.

On je naglasio da je „u Vrbasu razlika u podršci bila 23 odsto u korist demokrata, a da je u Odžacima ta razlika svega 11 odsto“, što po njegovom shvatanju „ne govori o padu podrške naprednjacima“.

„Pa u Karavukovu i Miletićima, najvećim selima u opštini Odžaci, smo ubedljivo pobedili“, podseća Vučić.


Gazela i evropski standardi

Na mostu Gazela napukao je glavni nosač, zbog čega je Ministarstvo infrastrukture zabranilo saobraćaj teretnim vozilima. Generalni direktor Puteva Srbije, Zoran Drobnjak rekao je da se vozilima preko 3,5 tona zabranjuje prelazak Gazele, sve dok se ne obave popravke mosta. Kamioni i šleperi se preusmeravajuna obilaznicu oko Beograda koja još uvek nije završena.

Drobnjak kaže da je bilo neophodno zaustaviti saobraćaj „da nosač ne bi, ne daj bože, skroz pukao“.

Motorni saobraćaj je zabranjen srednjom trakom ka Novom Beogradu, dok je za lakša vozila u ostale dve trake uvedeno ograničenje brzine od 40 kilometara na sat.

Preko Gazele dnevno u proseku pređe 168.000 vozila, iako je most projektovan za 38.000 vozila. Od kada je pušten u rad 1971. godine most nikada nije bio zatvaran. Ozbiljniji radovi na sanaciji mosta poslednji put su izvođeni pre 24 godine.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB) 2007. godine su odobrile kredite Javnom preduzeću Putevi Srbije za finansiranje radova na Gazeli i prilaznim putevima, a uslov za oba kredita je raseljavanje Roma koji su živeli u blizini mosta po standardima Evropske unije.

EIB je ugovorila početni zajam od 25 miliona evra za rekonstrukciju mosta Gazela, a EBRD će obezbediti 16 miliona evra za popravku prilaznih puteva, kao deo kredita od ukupno 80 miliona evra namenjenog i za finanisranje beogradske obilaznice.

EIB i EBRD su pre nego što su Srbiji odobrili kredite za obnovu mosta, postavili niz preciznih uslova među kojima je, između ostalog, izgradnja objekata od čvrstog materijala za romske porodice iz naselja ispod Gazele.

Od septembra 2009. je neizvesno da li će kredit za rekonstrukciju Gazele biti isplaćen jer od kada je Beograd podneo Akcioni plan o raseljavanju Roma, EBRD i EIB razmatraju da li su postavljeni uslovi ispunjeni, od čega zavisi korišćenje odobrenog kredita.

Zahtev evropskih banaka bio je da se meštani nehigijenskih naselja ispod mosta Gazela i oko obilaznice presele u skladu sa evropskim standardima, koji, prema nekim ocenama, ne podrazumevaju način na koji je preseljenje sprovedeno kao ni smeštaj u neadekvatne barake u kojima romske porodice sada žive.

Bivši zamenik predsednika Komisije za raseljavanje nehigijenskog naselja Živojin Mitrović ranije je rekao da „bankari jednostavno mogu reći da plan nije dobro sproveden i onda ceo posao pada u vodu“.

Ukoliko bord direktora evropskih banaka prihvati Akcioni plan raseljavanja nehigijenskog naselja, rekonstrukcija Gazele bi mogla da počne na leto 2010.


Pismenost

Svečanoj akademiji povodom proslave dana Sv. Save u organizaciji Ministarstva prosvete prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, patrijarh srpski Irinej, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, premijer Mirko Cvetković, a ministar prosvete Žarko Obradović je poručio da je obrazovanje, posebno mladih generacija, naš prvorazredni državni interes.

Naš interes je i danas da budemo ravnopravan deo sveta, ne odričući se pri tom sopstvenog identiteta i svetosavskog nasleđa i ne dopuštajući nikome da preuređuje naše istorijsko pamćenje, rekao je Obradović.

On je ukazao da je malo malih naroda koji se mogu „podičiti tolikim umovima“ i naglasio da „Srbija nema kompleks manje vrednosti pred drugim državama i nacijama“.

Oko 1,3 miliona građana Srbije nije završilo osnovnu školu. U Srbiji zvanično ima 4 odsto nepismenih, ali testovi pokazuju da je 40 odsto onih koji se izjasne kao pismeni zapravo nepismeno.

Među obrazovanima najviše je onih sa završenom srednjom školom, a visoko obrazovanje ima svega 6,5 odsto građana.

Prema poslednjim istraživanjima koje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja u 2008. godini, 80 odsto osnovaca greši u formulaciji rečenice, 75 odsto nepravilno koristi znakove interpunkcije, a 25 odsto u istom tekstu koristi ćirilicu i latinicu.

Procenat nepismenih u Evropi je 1,5 procenata, a Slovenija u tom pogledu posebno dobro stoji, jer je u toj zemlji svega 0,6 procenata građana nepismeno.

Kao jednu od mera u borbi protiv ekonomske krize Evropska unija planira da poveća izdvajanja za obrazovanja iz BDP sa 7 na 10 odsto, Indija ih je već povećala na 20, a Kuba na 30 odsto.

U Srbiji se za obrazovanje izdvaja 3,5 odsto BDP, a za nauku svega 0,3 odsto. Izdvajanja za obrazovanje u Srbiji među najnižima su u Evropi.

Najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci – 35 odsto, slede Amerikanci – 20 procenata. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle onog obaveznog – na prvom su mestu SAD i Japan – 96 odsto, slede Švajcarska – 82 odsto i Austrija – 79 procenata.

 
Pripremio Miloš Ćirić

Peščanik.net, 28.01.2010.