Izborni izazov za Erdogana

Istanbul

Istanbul, foto: Peščanik

Nakon što su u nedelju uveče objavljeni preliminarni rezultati lokalnih izbora u Turskoj, predsednik Redžep Tajip Erdogan izašao je s mikrofonom na terasu zgrade u kojoj se nalazi sedište njegove stranke u Ankari i sa okupljenim pristalicama zapevao naslovnu pesmu svoje izborne kampanje: „Ovo je ljubavna priča, pomalo kao crno-beli film“. Krupni kadrovi TV prenosa prikazivali su ljude u suzama. Lider Turske upravo je saznao da je njegova Partija pravde i razvoja AKP za dlaku izgubila većinu u glavnom gradu, što bi se moglo desiti i u najvećem gradu Turske Istanbulu. Lokalni izbori su bili referendum o njegovom vođstvu. Od 1994. kada je Erdogan prvi put izabran za gradonačelnika Istanbula, oba grada je kontrolisala AKP ili njena islamistička preteča. Za četvrt veka dominacije politikom, autoritarni predsednik je upravo doživeo prvi ozbiljni izborni poraz.

Na ove izbore Erdogan je krenuo zajedno sa ultradesničarskom Partijom nacionalnog pokreta, s kojom drži većinu u nacionalnom parlamentu, a protiv kandidata opozicione koalicije koju vodi sekularna Republikanska narodna partija (CHP). Državna novinska agencija Anadolu izvestila je da je u Istanbulu Ekrem Imamoglu iz CHP osvojio 48,79 odsto glasova, dok je bivši premijer Binali Jildirim iz vladajuće AKP osvojio tri desetine procentnog poena manje. U Ankari je kandidat CHP pobedio s većom razlikom, 50,93 naspram 47,12 procenata. CHP je takođe zadržala prevlast u Izmiru, trećem po veličini gradu u Turskoj, u kome vlada poslednjih 15 godina. Od ponedeljka ujutru AKP ima 9 gradova manje nego pre izbora; vladajuća stranka sada upravlja u 39 od 81 opštine koliko ih ukupno ima u Turskoj.

Tokom 50 dana izborne kampanje, Erdogan je preduzeo intenzivne aktivnosti – održao je 102 skupa u 59 gradova – i pojačao nacionalističku retoriku. Tvrdio je da su neprijatelji podržani iz inostranstva egzistencijalna pretnja Turskoj i da se na ovim izborima pre rešava pitanje nacionalne bezbednosti nego opštinskih uprava. Na Međunarodni dan žena 8. marta proglasio je „osvajačima“ na hiljade demonstranata koji su izašli na ulice Istanbula u ime prava žena, i uveravao svoje pristalice da će im se „turska država odupreti svojom policijom i vojskom“. Posle masovnog ubistva u Kristčerču na Novom Zelandu 15. marta, na svojim predizbornim skupovima je prikazivao inserte koje je napadač snimao kamerom na kacigi; prepričavao je poziv napadača o povratku Istanbula u hrišćanske ruke i zaklinjao se da će se neprijatelji Turske vratiti kući „u sanducima“. Tokom poslednje predizborne nedelje objavio je da je vojska izvela vazdušni napad na kamp u planinama Kandil na severu Iraka, za koji se veruje da pripada Radničkoj partiji Kurdistana, PKK, militantnoj separatističkoj grupi koja se već 35 godina bori protiv turskih vlasti.

Erdoganova oštra retorika trebalo je da skrene pažnju birača sa ekonomske krize, za koju opozicija krivi vladajuću stranku. U avgustu 2018. vrednost turske lire je naglo pala, gubeći 28 odsto vrednosti u odnosu na dolar. Mada se lira u međuvremenu donekle oporavila, država je u martu zvanično ušla u svoju prvu recesiju u poslednjoj deceniji. Inflacija iznosi 20%, cene proizvoda su drastično porasle, dok je federalna minimalna plata pala za oko 10% za poslednjih godinu dana, na 360 dolara mesečno. Da bi izazavao spuštanje cena Erdogan je po gradskim trgovima širom zemlje instalirao pijačne tezge sa državnim subvencijama. Pozvao je državnog bankarskog regulatora da istraži „zaveru američke investicione banke J.P. Morgan“, za koju tvrdi da izaziva nagle promene vrednosti lire.

Pred kraj kampanje Erdogan je zapao u očaj. Pet dana pre izbora obećao je da će muzej Aja Sofiju – pravoslavnu crkvu kasnije pretvorenu u džamiju, koju je 537. izgradio vizantijski car Justinijan Prvi – ponovo pretvoriti u džamiju, što je radikalan potez koji je iznenadio čak i njegove pristalice. U pokušaju da privuče mlađe glasače, AKP je izradila sajt GeleceginiSec.com (IzaberiSvojuBudućnost.com), inspirisan poslednjom interaktivnom epizodom Netfliksove serije Black Mirror. Sajt je korisnicima omogućavao da upravljaju odlukama junaka, mladog turskog programera na dan izbora. Njegov izbor je da glasa za AKP ili „za Druge“ – što bi, tvrdi se u videu, izazvalo haos na ulicama Turske i dovelo do potpunog ekonomskog sloma.

Pošto su stigli preliminarni rezultati, Erdogan je smesta izračunao da je, uprkos gubitku tri najveća grada, njegova partija osvojila veći deo glasova: 44,32, u odnosu na 30,11 odsto koliko je osvojila opoziciona CHP. Erdoganov predsednički mandat trajaće još četiri godine, do sledećih federalnih izbora. Ipak, tokom kampanje je često ponavljao: „Ko uzme Istanbul, dobija Tursku“. Soner Kagaptej, direktor programa za turske studije pri Institutu za bliskoistočne politike u Vašingtonu i autor knjige „Novi sultan: Erdogan i kriza moderne Turske“, kaže da gubitak najvećeg grada ima snažnu simboliku: „Erdoganova politička karijera je počela u Istanbulu, taj grad je od njega napravio rok zvezdu u političkom smislu. Gubitak tog grada je veliki udarac za njegov politički brend“.

Gubitak Istanbula bi imao i finansijske posledice za Erdoganovu partiju. Grad je poslednjih godina bio glavna materijalna podrška partiji na vlasti, generišući „značajne sume od građevine, renoviranja i projekata zoniranja“ za preduzetnike koji podržavaju AKP, kaže Kagaptej. Izgradnja stanova u državnom vlasništvu doživela je nagli rast u periodu vladavine AKP. Od osnivanja agencije za javnu stambenu izgradnju 1984. do 2002. agencija je izgradila blizu 43.000 stanova; tokom Erdoganove ere, od 2003. do 2015. taj broj je porastao na 550.000. Poraz vladajuće stranke u Istanbulu „značio bi gubitak ogromnih sredstava u korist opozicije“, kaže Kagaptej. To je izvor prihoda koji je „podmazivao točkove AKP mašine i Erdoganovog uspona“.

Izborni rezultati su probudili nade sekularista koji su poslednjih 16 godina nemoćno posmatrali kako Erdogan dobija izbore za izborima i postaje sve veći autokrata. Otkako je 2016. propao pokušaj da se državnim udarom ukloni sa funkcije, Erdogan je centralizovao moć; uklonio je svakoga koga je video kao protivnika u državnoj administraciji, pravosuđu, vojsci i policiji; na desetine hiljada ljudi je poslao u zatvor. Nazim Dikbas, umetnik koji živi u instanbulskom kvartu Bejoglu, kaže mi da se nada da će ovi rezultati stvoriti bolju, demokratsku atmosferu u društvu: „Suzdržavam se od oduševljenja, ali ipak se nadam“.

Ali Erdoganova partija se već suprotstavlja takvom ishodu. U utorak je AKP zvanično podnela prigovor na rezultate u Istanbulu i Ankari, navodeći izborne nepravilnosti. Čak i ako preliminarni rezultati budu potvrđeni kada se završi konačno prebrojavanje glasova, što se očekuje najranije 11. aprila, postoji strah od nemira tokom primopredaje vlasti. Neki sa zebnjom slute buduće intervencije vladajuće AKP. „Erdogan će podrivati lokalne vlasti“, predviđa Kagaptej. „Biće tu spornih sutuacija… Možda neće biti spreman na kohabitaciju centralnih vlasti sa gradovima pod kontrolom opozicije.“

Autor živi u Istanbulu gde završava knjigu „Lav i slavuj: putovanje kroz modernu Tursku / The Lion and the Nightingale: A Journey Through Modern Turkey“.

Kaya Genç, The New Yorker, 02.04.2019.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 05.04.2019.

Srodni linkovi:

Vlada Stanković – Čulo se do Stambola (Istanbul or bust!)

Vlada Stanković – Alahu Akbar sa minareta Svete Sofije?