Nedavno ste napustili Savet za ljudska prava koji je osnovao Vladimir Putin. Zašto?

Pre svega zbog načina na koji je došao na vlast. Ta drskost sa kojom se on okomio na ljude. Uzmimo na primer pitanje migracije. Sa Putinom sam nekoliko puta razgovarala o migracionoj politici. A šta on radi? Nekoliko dana pred izbore je zahtevao da se krivično gone osobe koje su povredile propise o prijavljivanju boravka.

U prvoj uredbi posle pobede na izborima Putin je zatražio pooštravanje migracionog zakona. Svi imigranti, izuzev visoko kvalifikovanih, moraju dokazati znanje ruskog jezika, istorije i zakonodavstva. Oni koje ova pravila najviše pogađaju su radnici u građevinskoj industriji i čistačice. Kao rezultat ovoga korupcija će još više procvetati.

Da li ćete zbog vaše odluke izgubiti dosadašnji uticaj?

Da. Zvanje člana Saveta za ljudska prava i civilno društvo predsednika ruske federacije mi je otvaralo mnoga vrata. Mogla sam da razgovaram sa službenicima, da zaštitim neke ljude i imala sam mogućnost da prvog čoveka u državi u direktnom razgovoru obavestim o nekim stvarima. Mislim da više nema nikakvog smisla da samo zbog toga ostanem član Saveta. U međuvremenu sam stvarno izgubila nadu da uopšte mogu na nekoga da utičem, a prvi dani novog mandata Vladimira Putina su potvrdili moju procenu. Na dan njegove inauguracije stupila je na snagu nova odluka ministarstva obrazovanja koja obavezuje škole da upisuju samo onu decu koja imaju prijavljenu adresu u tom mestu.

Što znači da mnoga deca ne bi mogla da pohađaju školu?

Da, tačno tako, a uprkos tome što 43. član ruskog ustava jasno kaže da svako ima pravo na besplatno osnovno i srednješkolsko obrazovanje, nezavisno od toga da li je prijavljen, odnosno da li njegovi roditelji legalno borave u zemlji.

U savetu ste sa Putinom već sarađivali, od 2002 – 2008. za vreme njegova prva dva mandata. Šta se promenilo?

Tada je bio rat. A u ratu mogućnost da pomognete žrtvama nadvladava sve druge stavove. Savet za ljudska prava je savetodavni odbor predsednika. Ali kada je predsednik kategorično protiv svega što mu predložim, onda više ne mogu da budem njegova savetnica.

Hoćete li se priključiti opoziciji?

Ne, nisam političarka. Osim toga postoji nešto što mi se tu ne sviđa. Levica i desnica demonstriraju na istom trgu. Pored demokrata pojavljuju se i fašisti. I svi govore o konsolidovanju i ujedinjenju snaga. Pitam se samo ko će se tu sa kim ujediniti.

Kakvi su vam dalji planovi?

Moje mesto je tamo gde mogu da pomognem ljudima. Ne samo imigrantima već svima koji su protivzakonito gonjeni i privođeni. Ali da bih pomogla ovim ljudima nisam više spremna da budem ukras Vladimira Putina. Naši stavovi su potpuno suprotni.

 
Swetlana Gannuschkina je poverenik za izbeglice organizacije za ljudska prava Memorial i direktorka ruske savetodavne mreže za izbegle i prognane.

Bernhard Clasen, TAZ, 07.06.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 10.06.2012.