AFP, Peter Dejong http://bit.ly/1lMzuBN

 
Da li je Barak Obama, u to vreme samo senator iz Ilinoisa, pogrešio 2002. rekavši da će napad na Irak samo „raspiriti vatru na Bliskom istoku i podstaći najgore, umesto najbolje, impulse u arapskom svetu, i ojačati regrutnu ruku Al Kaide“? Da li je potpredsednik Ričard Čejni bolje sagledao situaciju kada je obećao da će američki vojnici biti „dočekani kao oslobodioci“? Međutim, sada upravo Čejni optužuje Obamu da se ponaša kao izdajnik i budala u Iraku, zaključujući bez srama: „Retko je neki američki predsednik toliko grešio oko tolikih stvari, na štetu tolikih ljudi.“[1]

Obama trenutno isključuje mogućnost slanja američkih vojnika u borbu protiv džihadista koji kontrolišu jedan deo Iraka (vidi Iraq Special Report, str. 1-4). Ali već je pristao da pošalje 300 vojnih „savetnika“ režimu u Bagdadu, sugerišući da bi iračkog premijera, Nurija al-Malikija, trebalo zameniti. Ovo nije prvi put da SAD opskrbljuje autokratske i korumpirane režime „vojnim savetnicima“: imali smo režim Ngo Din Dijema u Vijetnamu pre skoro 60 godina. Ogorčena njegovom nesposobnošću, Amerika je dozvolila (ili naložila) da bude ubijen. Ono što se potom dogodilo – vojna eskalacija, nasilje u čitavom regionu, milioni mrtvih – možda objašnjava oklevanje američkog naroda da i ovaj put krene za ratnim huškačima.

Intervencija zapadnih sila izazvala je katastrofalne posledice i u arapskom svetu. Zapad je škrtario u pomoći za ekonomski i društveni razvoj Tunisa i Egipta kad je trebalo da se otpišu dugovi, ali nije žalio pare na uništavanje najnovijeg neprijatelja po „humanitarnom principu“ – koji nije u igri kada su u pitanju američki štićenici poput Izraela, Katara ili Saudijske Arabije.[2]

Obama je 13. juna istakao kako je sam Irak, koga je Amerika sravnila sa zemljom, odgovoran za svoju današnju tragediju: „U proteklih deset godina Američki vojnici su podneli ogromne žrtve kako bi Iračanima pružili priliku da izgrade svoju budućnost.“ Ovakvo samoljubivo prekrajanje istorije može samo da ohrabri neokonzervativce, koji smatraju da će oklevanje Vašingtona da negde pokrene akciju automatski ubrzati slabljenje američke moći i izbijanje opšteg haosa. 

Rat u Iraku je „dobijen“ pre nego što je Obama stupio na dužnost, poručuje nam republikanski senator Džon Mekejn. On smatra da se svaka međunarodna kriza može rešiti bombardovanjem i slanjem marinaca. Petnaestog marta, Mekejn je zatražio slanje američkih trupa u Ukrajinu, a 13. maja vojnu intervenciju u Nigeriji. Obama 2002. nije želeo da „potpiruje vatru na Bliskom istoku“. Hoće li biti toliko mudar i sada?

 
Le Monde diplomatique, 01.07.2014.

Sa francuskog prevela Barbara Wilson

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 07.07.2014.

———–    

  1. Dick and Liz Cheney, “The Collapsing Obama Doctrine”, The Wall Street Journal, New York, 18.06. 2014.
  2. Vidi Serge Halimi, “Saudi Arabia’s free pass”, Le Monde diplomatique, englesko izdanje, mart 2012. U Kataru desetine hiljada stranih radnika po radionicama pripremaju Svetsko prvenstvo 2022. u skoro ropskim uslovima.