Israli Tanks in Golan height http://bit.ly/1qPUgo8

 
Kaznena ekspedicija izraelske vojske u Gazi obnovila je jednu veliku težnju savremenog novinarstva: pravo na lenjost. U profesionalnom žargonu ono se naziva „nepristrasnost“ (ekstremno desničarski američki TV kanal Fox News sebe opisuje, ne bez ironije, kao „fer i nepristrasan“).

U ovom bliskoistočnom sukobu, gde krivica nije podjednaka, „nepristrasnost“ daje okupatorskoj sili prednost. Ona takođe omogućava zapadnjačkim novinarima da izbegnu gnev onih koji ne vole da čuju nezgodne činjenice, tako što će ih „suprotstaviti“ opravdanjima drugih komentatora. Ista zabrinutost za objektivnost, međutim, ne susreće se kod drugih međunarodnih kriza, kao što je Ukrajina. U svakom slučaju, prava objektivnost – između slika otegnutog pokolja u Gazi i upozorenja na raketni napad na plažu u Tel Avivu – zahteva blago podešavanje vage. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što jedna strana – Izraelci – koristi profesionalne komunikatore, dok druga strana zapadnim medijima može da pokaže jedino patnju svojih civila.

Ali izazivanje sažaljenja nije efikasno političko oružje; bolje je kontrolisati priču o tome što se događa. Decenijama nam govore da Izrael „odgovara“ ili „reaguje“. Uvek je to priča o maloj miroljubivoj državi, nezaštićenoj, bez ijednog moćnog saveznika, koja na kraju nakako uspeva da pobedi, ponekad bez ijedne ogrebotine. A sukob uvek počinje u trenutku kada se Izrael pojavljuje kao žrtva, šokiran nesrećom – otmicom, napadom, agresijom, atentatom. Jedan komentator će se sablažnjavati što se granatiraju civili, zatim će drugi reći da je izraelski „odgovor“ bio mnogo ubistveniji. Rezultat, jedan-jedan, ali igra i dalje teče.

A sve ostalo, sve što je važno, zaboravlja se: vojna okupacija Zapadne obale, ekonomska blokada Gaze, kolonizacija zemlje.[1] Televizija nema vremena da zalazi u detalje… Na primer, koliko ljudi zna da je Izrael, od Šestodnevnog rata do rata u Iraku – od 1967. do 2003 – odbio da postupi u skladu sa trećinom rezolucija koje je doneo Savet bezbednosti UN-a, često u vezi sa kolonizacijom palestinske zemlje? Prosto primirje u Gazi bi, dakle, značilo produženje priznatog kršenja međunarodnog prava.  

Više ne možemo računati da će Francuska podsećati svet na tu činjenicu. Fransoa Oland je 9. juna izjavio da je dužnost izraelske vlade da „preduzme sve neophodne mere da zaštiti svoje građane od pretnji“, bez ijedne reči o palestinskim civilnim žrtvama. Tako je napustio svaku aproksimaciju nepristrasnosti i postao još jedan potrčko izraelske desnice.  

 
Le Monde diplomatique, 01.08.2014.

Sa francuskog prevela Barbara Wilson

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 05.08.2014.

———–    

  1. Vidi „Deux poids, deux mesures“, Le Monde diplomatique, decembar 2002.