Vic kaže da će dno biti kada počnemo da u kineske radnje ulazimo sa rečima ”Ništa, hvala, samo razgledam”. Ako je to tačno, onda nam se dno smeška – vlasnici radnji u kineskom tržnom centru na Novom Beogradu koji su, bežeći od inspekcije, naprasno pozatvarali svoje radnje, zapretili su da će podići cene ukoliko poreski inspektori uspeju u nameri da ih nateraju da posluju po propisima.

Sad kad znamo šta je kriterijum za finansijsko dno, da vidimo kako stojimo sa drugim dnima (ili se kaže: dnonovima?). Šta će biti kulturno, političko, duhovno, medijsko, estradno i svako drugo dno? Da li je političko dno, na primer, kad predsednik države ode kod Putina i pred kamerama, dakle – javno, ogovara rođenu Vladu? Ili drugi primer – da li je versko dno kad patrijarh dodeli jednom ministru celu kolekciju crkvenog ordenja samo zato što je ovaj državnim, dakle našim parama, pomagao izgradnju crkava, umesto da ordenje deli za neka duhovna postignuća ili, ako ga već deli onima koji daju pare, da ga dobije država ili još bolje – mi koji državnu kasu punimo?

No, čak i ako utvrdimo šta je dno, odmah se javlja novi problem – kad-tad dođemo u situaciju da dno poraste u našim očima jer se pojavi nešto još niže, nešto što zasluži titulu ”dno dna” pa nam ono što je do tada bilo dno dođe nekako manje strašno i manje gadno, gotovo benigno u poređenju sa dnom dna. I potpuno nam poremeti kriterijum.

Ali, ne očajavajte, uvek može da bude i gore. Može, na primer, da se dno dna proglasi za – vrh. I da taj kriterijum preovlada. Pa da se, kao sada, popularnost stiče neukošću, primitivizmom i neukusom. I da se svaka buduća starleta u nastajanju marketinški doseti da u kameru kaže da je najveća ptica na svetu ”oro” pa da postigne instant poznatost.

Ali ni proglašavanje dna za vrh nije dno dna. Dno dna je – kad vrh postane dno. Kad ljudi, institucije, mediji, događaji koji su važili za vrh počinju da liče na dno. Jer, paradoksalno, kad vrha nema – dno postaje dublje.

Dobrodošli.

Peščanik.net, 18.11.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)