Dvadeset sedmog aprila 2007. godine internet sajtovi estonske vlade bili su izloženi žestokom hakerskom DDoS napadu. Budući da Estonija ima veoma razvijenu e-demokratiju, ovaj napad je za nju bio veoma bolan. Sajber rat protiv Estonije poklopio se sa protestima povodom tadašnje odluke estonskih vlasti da uklone čuvenu statuu Bronzanog vojnika u Talinu, davni spomenik podignut u slavu sovjetske armije.

Za vreme rusko-gruzijskog rata 2008. identičnom DDoS napadu bili su izloženi veb-sajtovi gruzijske vlade. Većina napada je bila izvršena pre ulaska ruskih tenkova na teritoriju Gruzije. Veb sajt predsednika Saakašvilija je napadnut 20. jula te godine. Zatim je 5. avgusta snažnom eksplozijom u vazduh bio bačen naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan. U prvi mah su odgovornost za ovaj čin na sebe pruzeli članovi terorističke grupe Kurdske radničke partije, da bi se kasnije ispostavilo da je eksploziju prouzrokovao komjuterski virus ubačen u računarski sistem kojim se kontroliše normalan rad naftovoda. Do eksplozije je došlo zbog enormno visokog pritiska u cevima.

U petak 21. oktobra ove godine, 18 dana pre predsedničkih izbora u SAD u koje Kremlj prosto gori od želje da se umeša na strani Trampa – i samo par dana nakon optužbe američkih zvaničnika da su hakeri u službi Kremlja izvršili upad u računare Demokratske stranke, novi DDoS udar se sručio na SAD. Ovaj napad se unekoliko razlikuje od onih koji su pre par godina izvršeni na Estoniju i Gruziju. U ovim zemljama nema moćnih međunarodnih internet kompanija i zato su u Estoniji i Gruziji pod udarom bili samo serveri u vlasništvu lokalnih medija i institucija vlasti. A u SAD su napadnuti Twiter, PayPal, Amazon, Spotify, Reddit i Airbnb. Sve ove kompanije su klijenti privatne korporacije Dyn DNS, moćnog provajdera specijalizovanog za podršku internet servisu koji je tog petka u najmanje tri navrata bio izložen DDoS udaru desetina miliona prethodno zaraženih kompjutera. Iz stroja je izbačeno još najmanje toliko raznih elektronskih uređaja uključujući štampače, veb-kamere i termostate. Neko vreme su bili nedostupni i veb-sajtovi CNN, The New York Times, The Wall Street Journal, Yelp i drugi.

Šta reći na sve ovo? Pre svega to da je u petak 21. oktobra 2016. Donaldu Trampu Kremlj osigurao gotovo siguran poraz na ovogodišnjim izborima za predsednika SAD. Do tada je sve bilo neizvesno. Nije se znalo da li će izbore dobiti američki Žirinovski ili američka carica Sisi. Ni ispitivanja javnog mnjenja koja su potvrđivala prednost Hilari Klinton, bez trunke objektivnosti podržana od većine američkih medija, nisu mogla da predvide rezultate ovih izbora. Ali posle 21. oktobra se zna ko je pobednica.

Razmislite sami. SAD su doživele realan napad na svoj ekonomski sistem. To nije bio nekakav upad u računare Demokratske stranke, događaj koji se malo tiče američkih građana i koji je rezultirao sa nekoliko kompromitujućih informacija na račun jednog od učesnika u izbornoj trci za novog predsednika. Naprotiv, napad na PayPal, Amazon ili Airbnb je bio direktan napad na sve Amerikance, udarac u srce američke digitalne ekonomije. I ne samo to. Ovaj napad je istovremeno bio i upozorenje: ako se ubuduće ne budete ponašali kako treba, isključićemo vam struju, zatvorićemo vam naftovode, razoriti nuklearne elektrane.

I džaba sada Kremlju sve te blagoglagoljive priče o tome kako on nema nikakve veze s tim. Ne trošite reči господа товарищи. Hvale na račun predsednika Rusije koje je na početku svoje kampanje neoprezno izrekao Tramp i koje je klintonovska propagandna mašina iskoristila kao glavni kompromitujući instrument protiv republikanskog kandidata, tek posle 21. oktobra su postigle svoj puni efekat. Jer danas je u Americi bilo kakva povezanost sa Kremljom gora i od onog zlosrećnog Trampovog Grab them by the pussy.

Nikakve priče o bombardovanju istočnog Alepa ili aneksiji Krima ne mogu uticati na američke birače. U SAD, kao i u bilo kojoj razvijenoj demokratiji, u javnom diskursu spoljna politika takoreći ne postoji. Postoji samo unutrašnja i zato su se oči američkih birača širom otvorile tek nakon masovnog DDoS bombardovanja veb-sajtova koje oni od jutra do mraka koriste. Ovaj hakerski udar je odjednom sve korisnike PayPala, Amazona i Airbnba zainteresovao za američku spoljnu politiku i definitivno ih okrenuo protiv Kremlja. Koga ono beše podržava Moskva – Donalda Trampa? I budite uvereni da nikakvi demanti ruskih zvaničnika, nikakva pokajnička odricanja Trampa, pa ni njegove osvetničke pretnje Kremlju za izvršen napad tu ništa neće moći da isprave.

I kada sve to znamo, logično je pitanje zašto je taj napad uopšte bio organizovan? Na to pitanje postoje tri moguća odgovora.

Prvi se prosto sam nameće. U procesu kreiranja spoljne politike, Kremlj uvek samo reaguje na spoljne uvrede, to jest na delovanje spoljnopolitičkih faktora koje on razume kao uvrede. U okvirima ovog modela ponašanja, sve aktivnosti Kremlja imaju veoma jednostavno objašnjenje: „SAD su organizovale kijevski Majdan – mi ćemo u odgovor aneksirati Krim“; „Amerika se prema nama ponaša neprijateljski – mi ćemo joj pokazati kako se to zapravo radi“.

Druga mogućnost je da Putin nije bio upoznat sa planovima za ovaj napad. Hakerska DDoS agresija na Ameriku je smišljena i realizovana u žaru zakulisne međusobne borbe proputinskih klanova i iz želje pojedinih članova dvorske elite da se pred glavnim načelnikom što više istaknu.

A poslednja, treća mogućnost je da se desilo baš ono što je bilo planirano. Ruska ekonomija je u očajnom stanju. Tome treba dodati i to da je zbog osobenosti koju sobom nosi vertikala vlasti, sav teret ove teške krize svaljen na najsiromašnije slojeve stanovništva. Na primer, nedavno je nekim članovima vlade pala na pamet ideja bez presedana u svetskoj istoriji. Trebalo bi – predložili su oni – od svakog nezaposlenog uzeti po 20 hiljada rubalja godišnje i usmeriti ih u sistem zdravstvene zaštite. Uzgred budi rečeno, to je mesto odakle će glavnina izdvojenog novca gotovo sigurno biti ukradena. Rečju, u uslovima u kojima se sada vlast nalazi, jedino što može da je spase je organizacija sveopšte rastuće paranoje. Opasnost mora danonoćno da izviruje ne samo iz svakog televizora, već i iz svake veš mašine, rerne ili tiganja. Odasvud se mora čuti „oni nas ne vole!“ i „za sve što vam se događa – kriva je Amerika!“

Новая газета, 22.10.2016.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 28.10.2016.