London, 30.3.2019, foto: Neda Radulović-Viswanatha
London, 30.3.2019, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Čekaju se izbori u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Laburisti u Britaniji vide se kao gotovo sigurni pobednici na parlamentarnim izborima u Britaniji. S druge strane, Biden prema najnovijem istraživanju raspoloženja javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama gotovo da nema šanse da pobedi Trumpa. U proteklim danima, pak, ipak se ljuljaju i izgledi britanskih laburista. I jednima i drugima, i britanskim laburistima i američkim demokratama, leđa okreću dosadašnji njihovi manje-više sigurni glasači: progresivno orijentisani aktivisti i članovi manjinskih etničkih zajednica.

A sve zbog rata na Bliskom istoku. I predsednik laburista Keir Starmer i Biden čvrsto su stali iza Izraela u ratu protiv Hamasa, ratu dakle koji se pretvorio u etničko čišćenje ako ne baš i u istrebljenje Palestinaca. Raspoloženje demokratski nastrojenog javnog mnjenja u obe zemlje sve je više propalestinsko. U Britaniji, u Londonu, izuzetno je velik broj demonstranata na protestima protiv rata u Gazi. Donedavne pristalice laburista, pa i sami članovi stranke, javno negoduju protiv tobože uzdržanog stava laburista, a zapravo njihove podrške Izraelu, i najavljuju da neće glasati na parlamentarnim izborima.

Juče i prekjuče, američki državni sekretar Antony Blinken, kao i sam predsednik Biden, pokušavaju da pritisnu Izrael, odnosno samog Netanyahua da barem nakratko zaustavi bombardovanje Gaze kako bi se Palestincima doturila humanitarna pomoć, ako ne već i otvorio put da se bezbedno povuku iz ratne zone (mada, gde da se povuku, bombarduje se čitava Gaza). Moguće je da Blinken i Biden to rade iz ispravnih moralnih razloga, ali nema razloga da isključimo i mogućnost da je reč o pokušaju da se poboljša slika o američkoj administraciji pod Bidenom u očima američkih Arapa i muslimana pred predstojeće predsedničke izbore.

I laburisti u Britaniji preformulišu svoje stavove ne bi li ih učinili prihvatljivijim za svoje potencijalne birače, iskreno potresene stradanjem Palestinaca. Kao u Sjedinjenim Državama predsednički izbori, parlamentarni izbori u Britaniji biće za godinu dana. U Sjedinjenim Državama u decembru 2024, u Britaniji u januaru 2025. A trka se već sada ozbiljno trči i računa se svaki korak, svaka izjava, svaki gest. Dobro, istini za volju, i kriza na Bliskom istoku je bitna u globalnim razmerama, u toj meri da je uspela da potisne iz prvog plana takođe planetarno važan rat u Ukrajini. A kako stoje stvari kod nas?

Podsetimo se, na prošlim parlamentarnim izborima, iz 2022, rat u Ukrajini potopio je sve ostale teme. Što je išlo naruku isključivo režimu. Utoliko više što iz redova opozicije nije stigao nijedan suštinski drugačiji stav prema ratu u Ukrajini od zvaničnog stava tekućeg režima. Ali, nije to zato što ovde neko mari za sudbinu Ukrajinaca, ili Rusa, kad smo već kod toga. Ne, preko rata u Ukrajini projektovala se navodna briga za Kosovo. Odnos prema ratu u Ukrajini bio je u funkciji tobožnje zabrinutosti za Kosovo i (puste) želje da se ono vrati u Srbiju.

Tada se pokazalo, kao što se pokazuje i danas, da je takozvani narod u Srbiji mnogo manje podeljen nego što se o tome inače govori. Kosovo, Ukrajina… to su lakmus testovi. Oko tih pitanja Srbi su mnogo složniji nego što je bilo koji akter u političkom polju to spreman da prizna. U skladu s tim dobili smo i rezultate izbora.

Novi izbori su pred vratima, novi rat vodi se u relativno bliskom susedstvu, ali kao da su se stvari promenile. Rat u Ukrajini, i kako ga instrumentalizovati za vlastite sebične ciljeve, to je bila (jedina) tema u izbornoj kampanji iz 2022. Rat na Bliskom istoku kao da danas ne postoji za političare u Srbiji. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, na primer, videli smo: sve se trese zbog tog rata, a u Srbiji – sve je mirno. Mogli bismo pretpostaviti da je to zbog toga što tekući režim u ovoj sad kampanji po svaku cenu želi izbeći Kosovo kao temu, a zbog poraznog učinka u sramnom malom prljavom ratu u Banjskoj. Utisak je, izgubivši taj „rat“, Vučić je konačno izgubio privid da može „odbraniti“ Kosovo. Sve što bi se imalo reći o ratu na Bliskom istoku, moralo bi se projektovati na situaciju oko Kosova – tako mi posmatramo svet, uvek zagledani u sebe, nikada prema spolja. Pa se zato o tom ratu ćuti.

Ali, neka režim i ćuti; zašto ćuti opozicija? Imamo li mi, ako ne baš kao država, a onda kao kakva-takva (politička) zajednica neki stav prema sukobu između Izraela i Hamasa, odnosno prema masovnom ubijanju Palestinaca? A pre toga, imamo li šta da kažemo o zločinačkom smrtonosnom iživljavanju Hamasa nad žiteljima Izraela? Ili nas se, kao zajednicu, ništa od toga ne tiče?

Neko bi rekao, mali smo mi, nismo ni Britanija ni Sjedinjene Države, da bismo se pitali o tako krupnim stvarima kao što je rat na Bliskom istoku. Samo što nismo tako razmišljali kada je počeo rat u Ukrajini. Tada smo bili glasni, jer smo prepoznali svoj sebični interes u vezi s tim ratom. Zar sad ništa što nas se tiče ne možemo da vežemo za rat na Bliskom istoku? Stojimo po strani, tobože neutralni. Nema čak ni glasnih (pozitivnih ili negativnih, svejedno) reakcija na to što su izraelski košarkaški klubovi došli da svoje međunarodne utakmice igraju u Srbiji, istina za sad bez publike. Je l to dobro ili loše? Je l to znači da smo izabrali stranu? Ima li neko nešto o tome da kaže? U izbornoj kampanji ili van nje, kako god.

Čak i da nas ni na jedan konkretan način ne dotiče rat na Bliskom istoku, a nema načina da ne trpimo njegove posledice, bilo bi važno da se ovde o njemu javno govori. Ali, muk. Kao politička zajednica, mi smo odavno ostali bez moralnog kompasa. I uporno koristimo svaku priliku da to demonstriramo.

Peščanik.net, 07.11.2023.

IZRAEL / PALESTINA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).