Morten Hvaal
Morten Hvaal

Brodski je, ovo je po sećanju, govorio da je razumevanje na ruskom jeziku otežano jer se sve izražava zavisnim i umetnutim rečenicama. Podrazumeva se sve, takoreći, u dugačkim rečenicama, a ne iskazuje mnogo. Tako da je potrebno razumeti smisao da bi se znalo šta se kaže, dok se iz iskaza veoma teško može zaključiti šta se misli. Tako nekako sve to izgleda i na srpskom, i to ne samo kada se govori o Kosovu, mada je to sada dobar primer.

Recimo, kaže se da samo što se od srpskih predstavnika, na pregovorima u Briselu, nije tražilo da potpišu kapitulaciju. Koju oni, naravno, nisu potpisali 1999. godine. Naprotiv, ako se pođe od vremenom praktično ozvaničenog tumačenja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, NATO je u junu te godine u Kumanovu potpisao kapitulaciju. Privremeno su, doduše, zauzeli Kosovo, dok su ga srpske vlasti napustile, ali samo dok ne dođe vreme da im ga NATO vrati. I sada briselski birokrati vrše pritisak da se to promeni i da Srbija, u stvari, kapitulira i to za zelenim stolom.

Ili, kaže se da je u poređenju sa onim što se na tom stolu sada nudi „Ahtisarijev plan božji dar“. Koji Srbija nije dobila zato što je to neko, svi su izgledi sam Ahtisari, sprečio. A bog je hteo da ga podari. Usled čega, srpski predstavnici ne mogu, recimo sada, da se obrate Savetu bezbednosti i da od njega zatraže da im taj plan, čije prihvatanje kosovske vlasti opstruiraju, konačno daruje.

Tu su, naravno, i neispunjena obećanja. Jer su vašingtonski političari i briselski birokrati, a i mnogi evropski državnici, obećavali široku autonomiju za Srbe na severnom Kosovu, a sada nude ništa, koje zovu širokom autonomijom. Zapravo, prave se da su samo posrednici i da samo usmeno prenose predloge kosovske strane. A jasno je da Srbija pregovara sa Briselom i Vašingtonom, a ne sa Prištinom, jer je rezolucija Ujedinjenih nacija, doneta posle iznetog mišljenja Međunarodnog suda pravde, pozvala Srbiju da se obrati Evropskoj uniji kako bi normalizovala odnose sa Kosovom, a Unija je stala na stranu Kosova, jer ga tretira kao da je ono strana u pregovorima i kao da Srbija treba od kosovskih vlasti da traži autonomiju za Srbe na Kosovu, maltene kao da je nekakav rat izgubljen i da je potpisana kapitulacija.

Konačno, na Zapadu nemamo prijatelja, jer nas ne razumeju. Upravo.

Peščanik.net, 07.04.2013.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija