Fotografije čitateljki, Mina Milenković
Vlastima je postao manir da pretnjama tužbom ili samim tužbama zapuše usta svojim kritičarima, uzurpirajuci pravosuđe za obračun sa neistomišljenicima. Toliko su se osilili da su prestali da vode računa o pravnom okviru za pretnje. O ovome svedoči i poslednji slučaj gradonačelnika Beograda.
Posle dvonedeljne tišine o tome da li je ili nije vlasnik 24 stana na bugarskom primorju, kao i o tome da li je ili ne njegova porodica pod sumnjivim uslovima dobila na korišćenje deset hektara državnog zemljišta, gradonačenik Beograda se konačno oglasio. Kao što smo i pretpostavljali, Mali je rekao da neće podneti ostavku i da će tužiti portal KRIK „i to za klevetu“.
U svom gradonačelničkom okruženju Mali očigledno nije imao nikoga ko bi mu rekao da kleveta nije krivično delo već nekoliko godina, kad već on sam ništa o tome ne zna. Činjenica da je to izjavio pokazuje nam nekoliko stvari (istina, nije da to nismo naslućivali): njegovi savetnici ne rade svoj posao kako treba (a izgleda da nisu ni nešto posebno efikasni – trebalo im je dve nedelje da sastave ovaj odgovor); a sam gradonačelnik ima obraz kao đon.
Mali je, sećamo se, podržao prenos Teslinih posmrtnih ostataka u hram Svetog Save. Postoje dokazi o tome da nije sam napisao svoj doktorat. Poseduje imovinu koju nije moguće kupiti od gradonačelničke plate. U maju prošle godine, kada je bilo jasno da Savom stiže poplavni talas, pozvao je građane Obrenovca da ostanu kod svojih kuća i tako doveo u opasnost njihove živote i imovinu. U svakom od tih slučajeva smo čuli poziv da „nadležni organi“ reaguju, ako smatraju da za to ima razloga. I to se nijednom nije dogodilo.
Pošto posle svih navedenih događaja Mali nije podneo ostavku, nije bilo razloga da očekujemo da to uradi sada zbog podataka o njegovom finansijskom (blago)stanju. Ipak, pretnja koju je uputio zbunjuje – on bi da tuži za nešto što više nije krivično delo.
Možda je tu reč o gradonačelnikovom neobičnom lapsusu mentis – pošto zna da nema ništa za sud, on je u etar pustio pretnju tužbom za delo za koje nije moguće krivično gonjenje. Mali preti da ne bi odgovarao na pitanja na koja javnost s pravom očekuje odgovore. Pretnja neće niti može biti ostvarena, ali pitanja su potisnuta u stranu. Ovo je za gradonačelnika sasvim zadovoljavajući rezultat – bar do narednog skandala.
Peščanik.net, 31.10.2015.
The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).
Author: Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).