Pre nekoliko dana, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavestio je javnost da je povodom otkazivanja, odnosno kašnjenja većeg broja letova sa beogradskog aerodroma hitno, za naredni dan u 8.00, pozvao na sastanak rukovodstvo kompanije Vansi koja po koncesionom ugovoru upravlja aerodromom.
U saopštenju je naveo da kompanija „ima 24 sata, do sutra ujutro, da pripremi plan kako će da reši probleme u kojima se našla“. U suprotnom, zapretio je ministar, „Srbija će iskoristiti sva svoja prava koja ima po koncesionom ugovoru“!
Najavljeni sastanak je održan. Iz novog saopštenja javnost je čula da je ministar od predstavnika kompanije Vansi dobio uveravanje da će se izviniti građanima Srbije (što je kompanija inače prethodni dan već uradila), da je tražio da mu (sada ne u roku od 24 sata, nego tri dana) dostave plan mera koje će preduzeti tokom leta, da je zatražio sastanak sa rukovodstvom kompanije „Vansi“ u Parizu „kako bi se razjasnilo da na ovakav način ne sme da se radi“ i da je ponovio da će Srbija u suprotnom iskoristiti sva prava koja ima po koncesionom ugovoru i ovaj put konkretizovao rečima – „spremni smo na prvo upozorenje“!!
Šta god značilo to „prvo upozorenje“ za gotovo servilan odnos koji prema stranim partnerima praktikuje naša Vlada ovakvo postupanje deluje zaista ekstravagantno. To posebno važi za objašnjenje koje je za svoj postupak dao ministar – razlog je nepoštovanje molbe predsednika Vučića koji je „prеd polеtanjе prvog aviona za Čikago javno zamolio kompaniju Vansi da montira novе trakе i da zaposli višе ljudi“ a predstavnici kompanije to nisu uradili!
Ministrov „krunski“ razlog je i sa faktičkog i sa pravnog aspekta najblaže rečeno neozbiljan. Od poletanja prvog aviona za Čikago i navodne predsednikove molbe, prošlo je jedva nešto više od mesec dana. Sve i da su ljudi iz Vansija ne samo čuli molbu, nego i smatrali svojom obavezom i želeli da joj udovolje, u tako kratkom roku to nije bilo faktički moguće. A, navisno od toga, sasvim sigurno, ispunjavanje želja ili molbi funkcionera države koncedenta kao pravnu obavezu koncesionara ne predviđa nijedan koncesioni ugovor na svetu pa izvesno ni ovaj naš.
Da li koncesionar „Vansi“ ne poštuje neke ugovorene obaveze?
S tim u vezi indikativno je da je aerodrom Nikola Tesla pre samo par meseci, u martu ove godine, od strane Međunarodnog saveta aerodroma (Airports Council International, ACI) proglašen za najbolji aerodrom u Evropi u 2022. godini u nekoliko kategorija. A i da proteklih 5-6 godina, sve do famozne predsednove molbe (iako imaju više desetina ljudi zaduženih da u okviru pravnog, tehničkog i finansijskog tima prate koncesiju i bave se nadzorom nad izvršenjem obaveza sadržanih u Ugovoru o koncesiji) ni Vlada ni nadležni ministar nisu imali nikakvih primedbi na izvršenje obaveza koncesionara.
Da li je verovatnije da je krivica za aktuelne probleme na strani naše vlasti? Npr. u nepreciznoj artikulaciji ugovornih obaveza, u propuštanju nadzora ili, pogotovo, u podršci nerealnim ambicijama Er Srbije u vezi sa povećavanjem broja letova.
Er Srbija, koja vrlo robustno participira u otkazanim i zadocnelim letovima, saopštila je i pre ministrove intervencije da u narednom periodu „reorganizuje i optimizuje“ saobraćaj, zbog čega može doći do promene tipa aviona planiranih za let, odlaganja, pa i otkazivanja nekih letova i da je na to prinuđena zbog kasnijeg ulaska u flotu aviona koji su bili planirani i docnje sa remontom drugih aviona. Informacije koje su kasnije kapilarno dospele u javnost pokazale su da je ta kompanija, inače poznati i veliki miljenik vlasti, u ekspanziju krenula gotovo avanturistički i da ne samo da nema dovoljno iznajmljenih aviona nego ima velike, praktično nerešive probleme s nedostatkom posada i mehaničara za linijsko održavanje i, što je najvažnije, da nije blagovremeno usaglasila planove sa operaterom beogradskog aerodroma koji je u rekonstrukciji.
Zato je, iako to stoji u drugom saopštenju (neko se setio da dobro zvuči), malo verovatno da je ova spektakularna reakcija ministra izraz nastojanja da se zaštite prava i dostojanstvo naših građana. Mnogo je verovatnije da je u pitanju predstava za javnost, „dimna zavesa“ za prikrivanje sopstvenih propusta i uz to pokušaj da se jeftino prikupe neki politički poeni.
Uostalom ista, aktuelna vlast zaključila je ugovor o koncesiji aerodroma još početkom sad već daleke 2018. i mada su i pre i prilikom potpisivanja ugovora i posle toga i premijerka Brnabić i tada nadležna ministarka Mihajlović i ministar finansija Mali kategorično izjavljivali da će „ugovor biti dostupan javnosti, jer ova Vlada nema šta da krije“ ipak ga, izigravajući i zakon i odluke Poverenika za informacije i suda i danas krije od javnosti. Šta više, sve vreme krije i i dokument koji je morao prethoditi zaključenju ugovora – studiju o opravdanosti koncesije. I tako izaziva sumnju u to da uopšte postoji dokument koji bi morao i mogao da objasni građanima (pravim vlasnicima aerodroma) zašto je kao model upravljanja aerodromom izabrana baš koncesija, jer je bilo i drugih alternativa.
Ili, nekonvencionalnije rečeno, u vezi sa koncesijom vlast građane godinama bezočno „vuče za nos“.To da ista vlast iste građane uverava da, štiteći njihove interese i dostojanstvo, „oštro“ reaguje na navodno neizvršavanje građanima nepoznatih obaveza i zato koncesionaru „preti“ navodnim preduzimanjem nekakvih, građanima takođe nepoznatih mera, prosto nema smisla.
Peščanik.net, 27.06.2023.
Srodni link: Zlatko Minić – Afektovani gantogram
