Objavljivanje ovogodišnjeg “Indeksa percepcije korupcije” globalne antikorupcijske mreže nevladinih organizacija Transparency International donelo je Srbiji naizgled povoljnije mesto u odnosu na prošlogodišnje 90-92, koje je delila sa Surinamom i Gabonom. Ocena je bila 3,0 na skali od 1 do 10, gde 10 znači da u zemlji nema korupcije. Manje korupcije bilo je, prema prošlogodišnjem izveštaju, u zemljama koje samo naizgled pripadaju nekom drugom svetu: Mauritanija, Madagaskar, Trinidad i Tobago, Moldavija, Lesoto, Burkina Faso, Gana, Kuba, Jamajka, Bocuana, Butan itd. Do kraja godine Srbija bi trebalo da odgovori na 25 antikorupcijskih preporuka incijative država GRECO, koja se odvija u okviru Saveta Evrope, čiji su monitori pretpostavili da su takvi mehanizmi korisni, prihvatljivi i ostvarivi. I pored toga, većina preporuka ili nije sprovedena, ili samo polovično.
Korupcija u Srbiji je sistemska pojava i oblik svakodnevnog života. Provlačeći se kroz istorijske epohe i različite sisteme, korupcija je metastazirala urezavši se u odlike mentaliteta. Novi koncept autoritarne države vratio je Srbiju u začarani krug koji feudalizovanoj partijskoj državi dopušta da generiše institucije i mehanizme kojima će za sopstvene interesne grupe i pojedince obezbediti dobit koju korupcija podrazumeva. Sačuvane su ustanove državnog regulacionizma. Stubovi kontrole izvršne vlasti – Savet za borbu protiv korupcije, Poverenik za informacije od javnog značaja, Zaštitnik građana (ombudsman), Uprava za javne nabavke i Državna revizorska institucija, takođe su potekli iz partijskih nagodbi, predvode ih partijske ličnosti, a njihova aktivnost određena je nedovoljno transparentnim odnosom sa izvršnim resorom. Uprava za javne nabavke ne raspolaže dovoljnim radnim kapacitetima. Protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja država ili državna preduzeća išla su do Vrhovnog suda, a sam poverenik bio je izložen pritiscima i uvredama. Komentarišući izbor ombudsmana, koji je neposredno potekao iz partije premijera, programski direktor Transparentnosti Srbija je izjavio “da je to jedna od boljih stvari koje su se desile”. I Državna revizorska institucija postala je predmet partijskih nagodbi.
Stepen korupcije je u Srbiji opao u prethodnoj godini usled zamiranja tranzicionih aktivnosti. Istovremeno, koruptivni sistem dobio je perspektivu odlaganjem denacionalizacije i restitucije. U dominantnom diskursu relativizuje se potreba potiskivanja države iz javnih sektora, uključujući otvaranje i demonopolizaciju tržišta privatizacijom javnih preduzeća.
Obračun s korupcijom podrazumeva pre svega razvlašćivanje države u svim domenima koje podrazumeva slobodno tržište. Državna tela i nevladine organizacije koje se bave korupcijom, pre svih Transparentnost Srbija, nerado ukazuju na njene uhodane sistemske puteve. Naprotiv, podržava se kolektivistički mentalitet prožet odbojnošću u odnosu na privatnu imovinu i ličnu inicijativu. Programski direktor Transparentnosti Srbija tako tvrdi da korupcija postoji “i u domenima u koje se država ne meša”, i da je “kažnjiva čak i kada se dogodi u potpunosti u privatnom sektoru”. Naprotiv, stvar je kompanije kako će i na koji način da posluje, a njena budžetska davanja, u slučaju da propadne, biće zamenjena davanjima kompanije koja na slobodnom tržištu bude zauzela njeno mesto. I nije korupcija odluka vlasnika kompanije da zapošljava koga isključivo on hoće, budući da se poslovna politika zasniva na odgovornosti vlasnika i menadžera. Veoma je znakovito da su Transparentnost i Savet za borbu protiv korupcije, svako na svoj način, podržali nasrtaje premijera, njegovih lobističkih grupa i medija na privatizaciju Sartida, koji je postao najveći srpski izvoznik, a iz mrtvih uzdigao ceo jedan grad. Ako ništa drugo, bio je neobičan takav prioritet.
Nova politika vladajućeg premijera ne pominje činjenice koje bi trebalo da su polazišta svake “ozbiljne” administracije. Prema indeksu političkih sloboda američkog Freedom House, Srbija je na samom rubu slobodnih zemalja, u društvu sa Senegalom, Indijom, Meksikom i Ukrajinom; značajno slobodnije su Hrvatska, Mongolija, Bocvana, Mali i Namibija. Indeks ekonomskih sloboda koji je ustanovio kanadski Fraser Institute stavlja Srbiju na samo dno, na 119. mesto koje deli, na osnovu istog indeksa, s Nepalom i Gabonom. Slobodnije u tom smislu su, Rusija, Bangladeš, Obala Slonovače, Senegal, Pakistan, Abanija, BIH, Vijetnam, Gana, Mozambik, Moldavija, Uganda… Osnovni pokazatelji ekonomskih sloboda, za istraživače, bili su sloboda ličnog izbora, slobodna razmena usklađena s tržišnim pravilima, sloboda pristupa i nadmetanja na tržištu i zaštita ličnosti i njihove imovine.
Danas, 25.09.2007.
Peščanik.net, 24.09.2007.