Završeni su lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Pobedu su proglasile obe strane, i vlast i opozicija. Republička izborna komisija je očekivano podržala prvu. A posmatrač izbora, CRTA, u analizi izbora navela je da su izbori u održani u izrazito nepoštenim i neslobodnim uslovima, a da je atmosfera izbornog dana podsećala na opsadno stanje.
Čak i sasvim nezavisno od toga u kojoj meri sam izborni dan u Kosjeriću (ni)je bio slobodan i pošten, bilo je očigledno da mu je prethodila izborna kampanja koja je isključivala mogućnost da se izbori ukupno ocene kao slobodni i pošteni. Kampanju su obeležili različiti oblici pritiska na birače uz angažman mnoštva ljudi koji sa Kosjerićem nemaju veze i robusna zloupotreba javnih institucija, javnih resursa i medija, sve u funkciji pobede vlasti. A nadležne institucije, tužilaštva i Agencija za sprečavanje korupcije zatvarale su oči pred mnoštvom, najblaže rečeno, sumnjivih situacija.
Ali za ovu priliku zanimljivo je da je pored tih, nažalost uobičajenih obeležja naših izbora, ove u Kosjeriću obeležilo nešto čak i za naše prilike neuobičajeno, nešto što bi malom Kosjeriću (i Srbiji) moglo obezbediti mesto u čuvenoj Ginisovoj knjizi rekorda. Jer valjda nigde, u iole normalnom demokratskom društvu, nije zabeleženo, praktično je nezamislivo, da lokalni izbori u gradiću sa manje od 10.000 stanovnika protiču uz prisustvo više stotina posmatrača i sličnog broja teško naoružanih policajaca.
Prisustvo policije u enormnom broju i način na koji je ona delovala po ko zna koji put su aktuelizovali neka vrlo zabrinjavajuća pitanja.
Čime je uopšte objašnjiva tako velika brojnost policajaca? Namera da se zastraše građani jeste jedna od najčešćih i najverovatnijih pretpostavki ali, bila tačna ili stereotip, oni koji to u konkretnim okolnostima praktikuju svakako greše. Nepotrebno demonstriranje sile, a pogotovo njena selektivna primena kod građana izaziva više nezadovoljstvo i ogorčenje nego strah.
Kako god bilo, valjalo bi da javnost zna – ko je i na osnovu čega procenio da je policija u tolikom broju i sa teškim naoružanjem bila potrebna u Kosjeriću? Procena eventualnih rizika usled nekog javnog događaja u normalnim prilikama je stvar lokalnog rukovodstva policije i angažovanja njihovih potčinjenih. Ali iza angažovanje velikog broja teško naoružanih pripadnika specijalnih policijskih jedinica sigurno stoji procena doneta na samom vrhu. Bilo bi odgovorno da oni koji su je doneli objasne javnosti kojim su se to razlozima rukovodili.
A uz veoma izraženo prisustvo policije izborni dan u Kosjeriću obeležilo je i prisustvo mnogih osoba u civilu sa nejasnim statusom i ovlašćenjima. I mada su mnoge od njih pojavom i ponašanjem ostavljale utisak „batinaša“ izgledalo je da su u sadejstvu sa policijom. Neki pripadnici policije nisu nosili pločice sa imenima, neki čak ni službene značke.
Nije normalno da pripadnici policije krše bilo koji zakon, a pogotovo Zakon o policiji, pa tako i odredbe koje se tiču službene značke i legitimacije, odnosno predstavljanja pre primene ovlašćenja. Nažalost, sve češće smo svedoci kršenja tih odredbi i „akcija“ koje podrazumevaju čak i očigledna prekoračenja ovlašćenja i upotrebu prekomerne sile a da aktere nije moguće identifikovati pomoću vidnih oznaka. To se već godinama unazad praktikuje ne samo od strane pojedinaca već i grupa čak i kompletnih formacija policije. Nedopustivo je i moralo bi da povlači odgovornost kako policajaca koji krše zakon tako i njihovih nadređenih koji to tolerišu ili čak na to podstiču, ali odgovornost po pravilu izostaje.
I u Kosjeriću smo videli i da policija uprkos brojnosti ne reaguje na nepravilnosti, da odbija da interveniše čak i onda kad građani ukazuju na sumnjiva lica i situacije i traže intervenciju. I to, naravno nije normalno. Nesporna obaveza policije je da reaguje na kršenje javnog reda i mira, pogotovo na vršenje krivičnih dela. Jako je loše po autoritet policije ako je prisutna a na to ne reaguje. Jedino gore od toga je da reaguje ali selektivno, u zavisnosti od toga ko su akteri, što se nažalost često dešavalo. Takvim postupanjem policija svakodnevno krši jedno od osnovnih načela svog delovanja utvrđenih Zakonom o policiji – zabranu diskriminacije građana po bilo kom osnovu.
Fenomen koji „kandiduje“ Kosjerić za Ginisovu knjigu rekorda nažalost je realan odraz dominantne atmosfere u društvu. Slični se lako mogu ponoviti. Vlast koja svakog ko nije servilno poslušan doživljava i predstavlja kao neprijatelja naroda i države i svaki svoj eventualni poraz, makar i najmanji, vidi i predstavlja kao nacionalnu tragediju, „logično“ smatra da ima pravo da je spreči svim sredstvima, po svaku cenu. Mučno je zamišljati kako bi u kroz takvu vizuru mogli izgledati neki izbori mnogo važniji od ovih u Kosjeriću, na primer vanredni parlamentarni koji po svoj prilici predstoje.
Vlast koja neće da razume da javna sila postoji u opštem interesu, interesu svih a ne samo onih kojima je sticajem okolnosti privremeno poverena, zapravo sama sebe lišava legitimiteta. A građani imaju i pravo i dužnost da je sa tom istinom suoče.
Peščanik.net, 11.06.2025.
Srodni linkovi:
Dejan Ilić – Šta sve možeš u Kosjeriću, kad si opozicija
Sofija Mandić – Čudo u Kosjeriću
Vujo Ilić – Posmatrači pod lupom
Dejan Ilić – O nedeljnim izborima i sumnjama, još malo
Aleksandar Pavlović – Roki u Kosjeriću
Saša Ilić – Nema čuda u Kosjeriću
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Glasno ćutanje ministra pravde - 18/07/2025
- The Antithesis of a Normal Society - 16/07/2025
- Antipod normalnog društva - 12/07/2025
