Ima li smisla građansko posmatranje izbora u današnjoj Srbiji? Reakcije na preliminarne rezultate glasanja u Kosjeriću i Zaječaru navode na pomisao da velikom delu javnosti u nedelju nisu bile potrebne činjenice, već pobeda, kakva god ona bila, makar iluzorna i kratkog daha. Nakon više od decenije izbornih neuspeha, mučnih bojkota, studentskog odricanja od stranaka i izbora, te konačnog polaganja svih nada u kosjerićku korpu, to ne bi trebalo da iznenadi ni one koji trče izbore ni one koji ih posmatraju. Ali, povod zbog kog se posmatračka misija Crte našla na udaru u nedelju uveče povezan je sa samim razlogom postojanja građanskog posmatranja izbora.
Granica između učesnika izborne utakmice i građanskih posmatrača ozbiljno se stanjila i preti da nestane. Podsetimo se, izbore posmatraju udruženja građana, dok ih sprovode stranke zastupljene u skupštinama i liste koje se na njima kandiduju. U Kosjeriću i Zaječaru, prvi put, na biračkim mestima su umesto stvarnih udruženja građana dominirale paraposmatračke organizacije. To su organizacije registrovane kao udruženja građana, ali čiji su „posmatrači“ povezani s vlašću ili opozicijom. Među članstvom Centra za evropske vrednosti i Instituta za evropske slobode dominirali su pojedinci bliski strankama na vlasti. Nasuprot tome, u udruženjima Nova generacija i Kreni-Promeni članovi su bili narodni poslanici ili odbornici opozicije. Dok je glavna uloga prvih bila da instruišu i nadgledaju lokalne biračke odbore, služeći ujedno kao „flaster“ posmatračima Crte, drugi su nastojali da umanje brojčanu prednost koju predstavnici vlasti imaju na biračkim mestima i da spreče zloupotrebe. Ako zanemarimo još nekoliko udruženja građana sa tek po nekoliko posmatrača, Crta je zapravo bila jedina stvarna nestranačka posmatračka misija koja je bila prisutna na svih 98 biračkih mesta u Kosjeriću i Zaječaru.
Tu dolazimo do važne distinkcije koja Crtu odvaja od ostalih „posmatračkih“ misija. Kada udruženje Crta formira posmatračku misiju, čini to u skladu s postojećim normama, poput Deklaracije o globalnim principima za nestranačko posmatranje i praćenje izbora od strane građanskih organizacija. Cilj svake dosadašnje Crtine misije bio je zaštita i unapređenje integriteta izbora, kao i zahtevanje odgovornosti od vlasti koje ih sprovode, ali i svih izbornih aktera. Udruženje Crta nije politički neutralno, ono se otvoreno zalaže za demokratske principe i kritički prati rad vlasti. Ipak, u okviru svojih posmatračkih misija, Crta deluje nezavisno, primenjuje objektivne kriterijume i ostaje nepristrasna. To znači da se prilikom ocene izbornog procesa i prezentovanja rezultata ne rukovodi interesima učesnika izbora, već pravom javnosti na ažurne i pouzdane informacije o izborima.
Crtina posmatračka uloga oblikovana je u tradiciji građanskog posmatranja koja se decenijama razvijala u Srbiji, ali i širom sveta. Ovaj pristup nastao je kao odgovor na izborne procese u sredinama sa nepoverenjem u institucije koje sprovode izbore i u same učesnike izbora. Razlog postojanja Crte kao posmatračke misije jasno je došao do izražaja baš u nedelju uveče. Podsetimo se tog ambijenta – u zapaljivoj atmosferi u Kosjeriću dve strane proglasile su pobedu, iako nijedna nije objavila rezultate izbora. Istovremeno, izborne administracije (lokalne izborne komisije) poslednjih godina prepuštaju svoj posao nenadležnoj instituciji pretežno ceremonijalnog karaktera. Vlast, opozicija i izborna administracija raspolagale su rezultatima otprilike u isto vreme, ali su, vođene sopstvenim procenama i interesima, odlučile da ih predstave na određeni način, ili da ih uopšte ne predstave. U takvim trenucima je najvažnija uloga nestranačkih posmatrača: Crta je bila jedina misija koja je sa građanima delila ključne nalaze svog posmatranja pre izbornog dana, tokom glasanja i nakon prebrojavanja glasova, ne prilagođavajući se komunikacionim odlukama učesnika izbora.
A upravo to, čini se, najviše se zamerilo Crti, i to od mnogo šireg spektra političkih aktera nego inače. Već se ustalio obrazac, po kome predstavnici vlasti oštro kritikuju Crtine nalaze o stanju izborne utakmice pre izbornog dana, a potom slavodobitno prenose rezultate koje Crta objavi na sam dan glasanja. To je donekle razumljivo u političkom režimu u kojem živimo i na izborima na koje izlazimo, gde se većina nepravilnosti dešava pre dana glasanja i oko biračkog mesta. U nedelju se, stoga, nije dogodilo ništa novo, osim što su prvi put posmatrači Crte imali i „flastere“ iz paraposmatračkih misija bliskih vlasti na svim biračkim mestima, čija je jedna od uloga bila da kritikuju i ometaju njihov rad. S druge strane, ni opoziciji koja je proglasila pobedu nije odgovaralo da Crta objavi rezultate sa svih biračkih mesta. Jer, treba to otvoreno reći, izborni štabovi opozicije nisu zasnovali svoje objave o pobedi na preliminarnim podacima koje su dobili sa biračkih mesta. Njihova odluka da proglase pobedu možda je imala političku i stratešku logiku, odnosno mogla je poticati iz namere da se mobilizacijom građana pokuša uticati na konačne rezultate. Kako god bilo, u gradovima širom Srbije započelo je slavlje, a Crta je činjenicama to slavlje pokvarila.
Tu su, naravno, i treći akteri, studenti. Njihova reakcija na objavljivanje rezultata Crte nije obeležila samo nedelju uveče, ona predstavlja i najveći znak pitanja za budućnost građanskog posmatranja izbora u Srbiji. Odbacivanje preliminarnih rezultata Crte, uz brojne političke insinuacije na mrežama kojima se kompromitovao njen integritet, bilo je dovoljno da se dobar deo javnosti, makar nakratko, okrene protiv ove organizacije. Ništa drugo što je Crta saopštila pre i posle prvih preliminarnih rezultata više nije bilo važno. A upravo je to bilo ključno da bismo razumeli ove „dvoglave“ izbore na istoku i zapadu zemlje. Zaboravljeno je da je Crta tokom dana jasno ukazivala na visok nivo izbornih nepravilnosti, ali i na vrlo različite strategije manipulacije u Kosjeriću i Zaječaru. U Kosjeriću su tenzije u celoj opštini bile na ivici sukoba, ali su nepravilnosti na biračkim mestima bile znatno manjeg intenziteta nego u Zaječaru. Otuda i različite ocene tih rezultata – Crta je zbog izbornih nepravilnosti pozvala na „obaranje“ glasanja na velikom broju biračkih mesta u Zaječaru, dok je u Kosjeriću ukazala na veoma malu razliku koja bi se mogla preokrenuti kroz postupak zaštite izbornog prava. Podaci sa biračkih mesta i ponašanje izbornih aktera u narednim danima potvrdili su valjanost ovakvih nalaza.
Međutim, upotrebna vrednost nalaza Crte postoji samo onoliko koliko građani veruju u integritet njenih podataka. Građanski posmatrači nemaju moć ni pravo da direktno utiču na izborni proces, ali mogu da ponude svoje nalaze i uvide, čime posredno osnažuju one koji rade na integritetu izbora. Zato se ne može olako shvatiti to što se studentski pokret, kao akter u koji mnogi građani imaju veliko poverenje, negativno odredio prema nalazima Crte. U poslednjih sedam meseci studentski pokret se više puta „ograđivao“ od različitih političkih i društvenih aktera, pa se u javnosti često otvaralo pitanje nepoverenja u razne pojedince i grupe. Svako mora naći način da se nosi s tim optužbama, bez obzira na to koliko misli da su opravdane ili zaslužene. Pogledajmo, ipak, unapred: pred nama je period u kojem će se uskoro održavati redovni lokalni izbori, najpre u Mionici i Negotinu, pa u drugim opštinama i gradovima, kao i vanredni parlamentarni izbori, još bez poznatog datuma, na kojima će studenti predložiti listu kandidata čije sastavljanje je u toku.
U ovom iscrpljujućem izbornom periodu istinski nestranačko, građansko posmatranje izbora paradoksalno izgleda manje poželjno nego ikada. U ovako polarizovanim političkim uslovima u javnoj sferi previše se podstiče nepoverenje u sve „druge“. U izbornom procesu različiti akteri koji se bore za demokratiju mogu imati različite uloge, ali prostor za taj pluralizam je sužen, a odnosi među demokratskim akterima deluju narušenije nego pre izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Ako studentski pokret, kao važan i uticajan politički akter, i demokratske političke stranke odluče da činjenice podrede kratkoročnim interesima i strategijama pridobijanja javnog mnjenja, to postaje problem za građanske posmatrače izbora.
Sigurno ima prostora da se unapredi objašnjavanje procesa posmatranja izbora i način komunikacije rezultata. Ali osnovni principi nestranačkog, građanskog posmatranja ne mogu da se menjaju. Ako bi se promenili, nastalo bi nešto drugo, što bi zasluživalo prefiks „kvazi“ ili „para“. U nedelju je između 400 i 500 građana učestvovalo u posmatračkoj misiji Crte i doprinosilo na različite načine, kao i hiljade posmatrača tokom prethodnih godina. Ove godine građani nisu samo posmatrali, već su i finansirali misiju Crte kroz veliki broj malih donacija. Možda će upravo to biti ključni test svake sledeće misije. Ako smo kao građani spremni da rizikujemo, da stanemo na crtu onima koji nam otimaju demokratiju i da uložimo vreme i novac u nestranačke, građanske misije, time ćemo pokazati da vredi posmatrati izbore. Bez obzira na to ko i kada odluči da podvuče crtu.
Peščanik.net, 14.06.2025.
Srodni linkovi:
Dejan Ilić – Šta sve možeš u Kosjeriću, kad si opozicija
Sofija Mandić – Čudo u Kosjeriću
Dejan Ilić – O nedeljnim izborima i sumnjama, još malo
Aleksandar Pavlović – Roki u Kosjeriću
Saša Ilić – Nema čuda u Kosjeriću
Rodoljub Šabić – Kosjerić u Ginisovoj knjizi rekorda?
NADSTREŠNICA
