U građanskom ratu koji vodi protiv miliona građana Srbije, Vučićev režim jasno stavlja do znanja da glavno oružje više nije šargarepa nego batina, pre svega u policiji, tužilaštvu i sudstvu. Ovih dana smo to videli u Kosjeriću i Zaječaru, ali i na fakultetima širom Srbije. Kako ćemo odgovoriti na to? Govore Raša Nedeljkov i Dejan Ilić. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: Prošlo je tek nešto više od 48 sati i ovaj Zaječar i Kosjerić kao da nisu ni bili. Ali hteli smo da vidimo na primeru Kosjerića i Zaječara modus operandi vlasti: da li se on promenio, u kom smislu, ili je to samo sublimacija najgoreg što smo imali do sada?
Raša Nedeljkov: Rekao bih da je ovo drugo. Inače, znamo da su lokalni izbori značajno lošiji i značajno su veće nepravilnosti, manja je kontrola, manje je znanje ljudi koji sprovode izbore nego što je to na republičkom nivou. Neretko su predsednici izbornih komisija u Srbiji zvali naš pravni tim da pitaju za savet, naročito nakon 2022. godine kada je tektonski promenjen izborni proces i kada su opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije dobile daleko više ingerencija i nadležnosti u odnosu na republičke izbore.
Ovo što smo videli sada u Kosjeriću i Zaječaru, pored svega onoga što je već dokumentovano, je bilo samo još dodatno pojačano ogromnom pažnjom i političkim interesom i jedne i druge strane, ako imamo samo dve strane, i videli smo i nove okolnosti, nove taktike. Pored pojačanog nasilja, pored, tokom izbornog dana neverovatnog prisustva policije, i ne samo policije, koja može da se do neke mere razume, imajući u vidu da je veliki broj različitih ljudi dolazio u Kosjerić i Zaječar iz Beograda i drugih delova zemlje, ali zabeležili smo i ljude koji su se vrlo izvesno lažno predstavljali kao policajci, koji su imali nekakve legitimacije koje, kada smo jednom svedočili kada je prišla policija i kada je legitimisala, nisu pokazivali tu legitimaciju već su pokazivali svoju ličnu kartu.
Isti ljudi su se posmatračima ispred biračkog mesta predstavili kao policajci, a unutra, kad bi ušli u biračko mesto, predstavili bi se kao predstavnici izborne komisije. To je, dakle, jedna okolnost. Druga, koja je možda manje protekla zapaženo, jeste jedna dodatna taktika inženjeringa izbornog. Dakle, mi i pored svega onoga što smo videli u tom jednom izvrnutom ogledalu, kao što imamo studente, je l’ da, sa ove druge strane, koji kao žele da uče, kao što vlast predstavlja sebe žrtvom nasilja iako to nasilje generiše i inicira gotovo svaki put, kad god je bilo nekog nasilja – sada su osmislili mehanizam para-posmatračkih misija.
Dosta smo se pitali šta će im biti uloga. Strahovali smo od toga da će oni izazivati incidente na biračkim mestima. Međutim, oni su u stvari najviše služili kao kontrola, ali ne u smislu zakonitosti, već kako će i do koje mere lokalni članovi stranke u biračkom odboru sprovoditi direktive stranaka. Dakle, suštinski, upravljali su kao nezvanični predstavnici izbornih komisija, dakle mešali su se u rad i koordinirali rad biračkih odbora.
Svetlana Lukić: Imali smo GONGO medije, GONGO nevladine organizacije. Odavno se režim setio u stvari da može da napravi potpuno paralelni sistem: ja sam vlast, ali napraviću opoziciju. Mi sad ovde govorimo o neke dve organizacije koje su, da li sam ja dobro to razumela, formirane, odnosno registrovane, pre otprilike 20 dana, i to na istoj adresi?
Raša Nedeljkov: Tako je. I ne samo to. Istraživanja su sprovedena, identifikovani su mnogi ljudi koji su u ime njih bili kao posmatrači. To su ljudi mahom zaposleni u javnim preduzećima ili javnim institucijama u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, i uspeli smo da ih direktno povežemo sa Srpskom naprednom strankom. Dakle, imate stranačku nestranačku posmatračku misiju. I možda je dosta interesantno da i jedna i druga SNS-ova posmatračka misija ima u sebi ime „Evropa“, i da je to u stvari bila jedna od taktika kako da se pošalje još dodatno jedna poruka, ali videli smo takođe da su u javnim saopštenjima, koja su mahom prenosili svi mediji pod kontrolom ove vlasti, praktično služili napadima na Crtu, gde smo mi u danima pred izbore, dakle pred nedelju, oglašavani kao neko ko će biti izvor haosa, dakle uz Proglas, da ćemo praktično da sabotiramo izbore na različite načine. Prednjačili su u tim porukama upravo predstavnici ovih posmatračkih kvazi misija.
Svetlana Lukić: Mi već, ne samo na izborima, imamo pune opštine, institucije, žandarmerije. Evo i ovaj Zaječar danas, kažu te sale su zauzete. Zauzeto je zato što je u jednoj žandarmerija.
Dejan Ilić: Ima već neko vreme da ja da pokušavam da nađem način a da to bude potpuno jasno: ne kradu ovde izbore lopovi, pa ti imaš kao nekog ili imaš stranku koja je, je li, sklona kriminalu, pa oni sad kradu tako što rade neke stvari mimo zakona. Ovde država krade izbore. Mi ovde imamo kriminalnu državu, ono što se zove mafijaška država, ne u smislu sprege mafije i države, nego bukvalno državu koja funkcioniše kao mafija. Kada ovde izlaziš na izbore, ti se ne boriš sa SNS aktivistima, pa sve i ako oni svi dolaze iz javnog sektora, svi su finansirani iz budžeta, ali su oni i dalje stranački aktivisti. Ti se ovde bukvalno boriš protiv države.
Taj broj policajaca, to je moj utisak, oni nisu bili tamo da zaštite sam proces izbora, da zaštite institucije koje su važne za izborni proces; oni su bili tamo da zaštite ljude koji su krali izbore. Na kraju krajeva, izbori se u Srbiji kradu ne tako što neko ode pa zameni džakove, ili doda glasove, oni se kradu tako što policija, sudovi, svi, administracija opštinska, svi učestvuju u krađi izbora. Dakle, kada se ljudi dovode na adrese i prijavljuju, to radi policija. Kada to odobravaš, kada kažeš: U redu je sve, to ima veze sa opštinskom administracijom. Kada ti uhvatiš, napraviš taj trag i kažeš: Evo, imam dokaze, ti izlaziš pred sud koji je takođe njihov i koji kaže: Ne, sve je čisto.
To smo gledali u decembru kad su bili izbori. To smo gledali 2. juna, isto kada su bili izbori. Taj Niš je jako dobar primer: oni su ljudi zaista pohvatali sve što se moglo pohvatati, kazali: Evo izvol’te, to su dokazi. Sud je rekao: Ma ne. Sve je u redu. Naravno, izborne komisije, to se sve donosi glasanjem. Oni registruju jako mnogo stranaka njihovih koje kao učestvuju da bi imali većinu u tim komisijama, i završavaju posao. Šta je logično? Uhvatio si, pozoveš policiju, kažeš: Evo, to su ti ljudi, radili su to, to i to, policija dođe, prikupi dokaze, podnese prijavu ili već ko treba da podnese prijavu, ideš na sud i to se završi. Ti si ovde nemoćan. Ti ovde treba da uhapsiš policajca, ti ovde treba da tužiš tužioca, ti ovde treba da se obračunaš sa sudijom. Taj problem imamo.
Mene ne čudi što je bilo toliko policajaca, jer su razmere krađe takve da je potrebno mnogo policajaca da se to zataška i da se to zaštiti. Ti ako vidiš kako su bili raspoređeni ti policajci u Kosjeriću, recimo. Oni su pravili kao neku tampon zonu između građana, koji su bili spremni da brane svoje glasove, koji su bili spremni da daju sve od sebe da zaštite taj proces, da demonstriraju svoju volju na način koji je prihvatljiv i legalan. Šta je radila policija? Štitila je kriminalce od ljudi, koji su rekli: Ali ovo je dan za glasanje, mi hoćemo da naši glasovi vrede isto kao i vaši glasovi, hoćemo da se broje isto kao i vaši glasovi. I sad, kažem, već neko vreme razmišljam kako bi to moglo da ne bude nikakve dileme o čemu se radi.
To ti je otprilike ovako: ulazi policija i pljačka banku, i bankar zove policiju da joj prijavi pljačku. I zvoni telefon onome ko upravo iznosi novac iz banke. E, to mi imamo. U takvim uslovima, to što su napravili ljudi u Kosjeriću i Zaječaru je stvarno čudo. Jer nisu imali posla s kriminalcima, s kriminalcima bi oni izašli na kraj. Nisu imali posla ni sa siledžijama. I sa siledžijama bi izašli na kraj. Oni imaju posla sa državom koja kaže: Ne dam ti da ti odlučuješ o tome kako ćeš da živiš, pod kojim uslovima i kako ćeš da vodiš svoju malu zajednicu. Ne pričamo o državi na celoj njenoj teritoriji. Pričamo o lokalnim zajednicama. I država ti kaže: Ne može, ne dam ti, i ti se sad boriš protiv nje. A smislio si državu, potrebna ti je država da te zaštiti od te vrste nasilja. Dakle, bukvalno to radiš: zoveš, kažeš: Opljačkan sam, i javlja ti se onaj koji te opljačkao i kaže: Je li? Stvarno? Pa šta ćemo sad? E, to je situacija koju imamo. I policija je bila tamo da zaštiti krađu, da zaštiti lopova i da omogući da se ponovo pokradu izbori tako što će institucije raditi na toj krađi. Zato je bilo toliko policajaca.
Svetlana Lukić: Rašo, vi iz Crte ste rekli eksplicitno da rezultati u Zaječaru ne odražavaju volju građana.
Raša Nedeljkov: Tako je.
Svetlana Lukić: Izbori su prošli u izrazito nepoštenim i neslobodnim uslovima, mislim, to ne može biti jasnije. Vi ste, koliko sam videla, prijavili tri slučaja, za početak, kupovine glasova. Je l’ možeš da nam objasniš kako to funkcioniše?
Raša Nedeljkov: Dakle, naši posmatrači ispred biračkih mesta prate ko prilazi, na koji način se kreću grupe i pre svega pratimo i šta rade birači koji prilaze i ulaze u biračko mesto, i šta rade posle toga. U svim ovim situacijama smo napravili vezu između grupa koje su bile locirane kao neke vrste resurs-centara, ili u vozilima oko biračkih mesta, gde su birači pre ili posle glasanja odlazili na nekakvu razmenu; čega, to je sada nešto što treba policija, odnosno tužilaštvo, u nekakvoj teoriji da utvrdi. To nije prvi put. Najradikalniji slučaj je kada smo identifikovali radnju za koju smo sumnjali da je u pitanju kupovina glasova, su Odžaci 2023. godine, Dejan je pomenuo te izbore, u decembru, kada smo pozvali policiju, i umesto policije je došao crni BMW sa momcima koji su imali maske na glavama, koji su počeli da jure naše posmatrače kroz selo Karavukovo.
Posmatrači su pomislili da će pronaći utočište u policijskoj stanici, ujurili su kolima u dvorište policijske stanice, međutim, tamo su batinaši izašli i razlupali su im kola. Do današnjeg dana niko nije odgovarao za to nasilničko ponašanje, jer kamere na policiji, koliko smo razumeli, nisu radile tog dana, niko od policajaca nije video šta se dogodilo, patrola koja je trebalo da zaustavi vozilo koje je prevozilo te batinaše nije zaustavila vozilo, nije identifikovala ta lica, vlasnik vozila ne zna ko je tog dana koristio to vozilo. Mi smo tada, u decembru 2023. godine, zabeležili kada su činovnici u javnim institucijama činili krivična dela, u konkretnom slučaju birački spisak, odnosno malverzacije kako bi se omogućilo da neko ko ne bi smeo da bude u biračkom spisku na određenom mestu bude, možda i više puta, i tako dalje.
Ta nekažnjivost, kultura nekažnjivosti ili praksa nekažnjivosti, dovela je do toga da građani nemaju poverenje u institucije, i pokušavali su da sada odbrane volju birača u Kosjeriću i Zaječaru. Ja sam siguran, da nije bilo svih ovih udruženih građana, različitih pokreta, bajkera, na kraju krajeva, ili na početku, studenata koji su pokrenuli ljude, ili mobilisali, u prethodnim mesecima, rezultati u Kosjeriću ne bi bili ovako tesni. Bili bi isti, ili slični, ili gori nego što su bili 2021. na prethodnim lokalnim izborima. I to je nešto što mi sada kao društvo treba da apsolutno cenimo, da izvučemo sve dobre lekcije, da naučimo nešto iz grešaka koje su potencijalno pravljene, a jesu pravljene, i da se to onda primeni na nekim budućim izborima, posebno u odnosu na deo koji se tiče organizacije, kampanjske organizacije unutar biračkih mesta, jer mi ponovo vidimo, evo do današnjeg dana, malopre sam proverio da li je bilo nekih prigovora komisijama u Kosjeriću i Zaječaru, i evo, još uvek ih nema.
Ne znači da ih neće biti, ali sam kao građanin zabrinut kako je moguće da do ovog trenutka oni koji imaju interes da dovedu u pitanje legalnost izbora, naročito u Kosjeriću, jer taktike su bile po svemu sudeći različite u Kosjeriću i Zaječaru, govorim o izbornom danu, gde u Kosjeriću nismo zabeležili toliko intenzivan nivo problema unutar biračkih mesta, jesmo ispred. Dakle, mi smo zabeležili 32 različita tipa incidenata koja su se na nekim biračkim mestima čak 9 u isto vreme ili tokom dana događali.
Svetlana Lukić: Kada je sada rekao Raša da mu je neobično to što nije bilo prigovora, da li smo mi došli u tu situaciju ne samo u Kosjeriću i u Zaječaru, nego poslednjih meseci, da je to u teoriji igara ono što zovu „igra nulte sume“, znači ili ti ili ja, nemam poverenja ni u koga, ni u policiju ni u tužilaštvo, neću ni da podnosim prijave, nego ću da koristim druge metode, vaninstitucionalne, i da vršim pritisak, i da upadam u zgrade, ako to bude na nivou cele zemlje, onda je to stvarno haos.
Dejan Ilić: Pa mi smo u ozbiljnom problemu. Mi već imamo državu koja je nefunkcionalna i imamo društvo koje se raspada. I imamo vlast koja nema kontrolu nad društvom. Odluke vlasti se ne sprovode. Znači, oni donesu odluku i te odluke se ne sprovode. Znači, mi imamo već nefunkcionalnu i državu i društvo. Dakle, mi smo već u velikom problemu. U pravu je Raša kada kaže: Hajde da vidimo šta možemo da naučimo iz ovoga, ali hajde da vidimo pre toga o čemu treba nešto da naučimo. Šta je naš problem? Ljudi su se organizovali, čini mi se, i u Kosjeriću, Zaječaru. Do sad ja mislim da su to bile najjače kampanje sa najviše ljudi, sa najviše volontera na strani opozicije ili pobunjenog dela društva, ili kako god to hoćemo da nazovemo. I uradili su sve što su mogli da urade. Apsolutno sve što su mogli da urade su uradili.
Naravno, bilo je propusta, i ja mislim da te propuste treba reći, da se ne bi ponovili sledeći put. I sad, i uprkos svemu tome, ti nisi došao do onog rezultata koji su priželjkivao, i otuda verovatno ti propusti, ja mislim ovo proglašavanje pobeda je bilo iz puke želje, iz svesti o tome šta si sve uradio, koliko ti je bilo stalo, koliko si se trudio, da prosto nisi mogao da odoliš tom iskušenju, da si morao da proglasiš pobedu, jer si video da si nešto napravio. I ja mislim da jesu pobedili, ali ne na način na koji su oni to oglasili. E sad, šta se radi u toj situaciji kada ti uradiš sve što možeš, a to nije dovoljno? A nije dovoljno zato što preko puta imaš državu koja, kako god, obrni-okreni, koja je konstruisana, napravljena da bude jača od tebe.
Svetlana Lukić: Ovde je proizvedena situacija da je država proglasila neku vrstu tihog građanskog rata prema sopstvenim građanima.
Dejan Ilić: Tako je. To je opis, tako ja vidim našu situaciju. Sad stvarno: kako se boriš protiv države? Kako? Ja mislim da je to jedan proces i mi smo taj prvi korak u tom procesu, ili drugi, ili treći, svejedno, kako god da brojimo, napravili. Ovo u Kosjeriću i Zaječaru jeste bio taj korak, jer ti si protiv te države praktično igrao nerešeno. To je veliko kao kuća. Sledeći put ti ne ulaziš u izbore tako što oni imaju ozbiljnu većinu i mogu da rade šta hoće, nego ti sad imaš nešto na šta možeš da računaš. Dakle, to su bitne stvari. Ovo će se dešavati postepeno, rešavaće se postepeno, korak po korak.
Prvi korak je napravljen i taj korak je bio genijalan. Sve što se dogodilo. To da su ljudi radili zajedno, da su ljudi doputovali, da su razne grupe ljudi koje u nekom drugom životu, normalnom životu, ne bi ni pogledali jedni druge, da su radili zajedno i da su ginuli jedni za druge, voleo bih da koristim strašno teške i patetične reči, da ljudi shvate koliko je veliko ovo što se dogodilo. Ti zapravo u ovom trenutku praviš državu.
Ti ljudi, tamo u Kosjeriću i Zaječaru, oni su pravili državu. On kažu, ova država koju mi imamo, ona ne valja, ona je kriminalna. Moramo da je se oslobodimo. I onda ti pokazuju svojim zajedništvom, načinom kako se organizuju, kako bi država zapravo trebalo da izgleda. Praktično, ljudi uzimaju, na onaj najpozitivniji mogući način, zakon i vlast u svoje ruke, i kažu: ovako treba da izgleda država, ovo je ispravno. Ovako treba da se ponašamo. Dakle, mi gledamo kako nastaje ta nova država.
Od toga kako da se izborimo sa kriminalnom državom, mnogo je važnije kako da sačuvamo tu vrstu zajedništva koju su demonstrirali ljudi u Kosjeriću i Zaječaru. Kako to da sačuvamo. Ovaj režim je zao. Oni nisu pametni, oni su glupi, najstrašnije su glupi. Ali su zli, podli su. Ja mislim da sve što će oni raditi sada je to da će gledati kako da pokidaju te veze koje se stvaraju između ljudi, dakle kako da sruše taj zametak te nove države, te nove zajednice koja upravo nastaje, pred našim očima. I mislim da umesto da razmišljamo o tome kako da se borimo protiv njih, a nemamo puno sredstava da se borimo protiv njih, treba da razmišljamo o tome kako da ostanemo zajedno i kako da to što smo dobili i u Kosjeriću i u Zaječaru, i što dobijamo svaki dan na raznim ovim mestima gde se dešavaju protesti i gde ljudi zajedno izlaze i traže pristojnu državu, kako da se to sačuva.
To mislim da je važnije. Ako to sačuvamo, kad god da budu izbori, dogovorićemo se kako da se ide na te izbore, i znaćemo šta treba da se radi. I posle izbora svakako ne treba da uradiš – ako nas je Niš nešto naučio posle tog 2. juna to je: ne možeš da računaš na institucije. Ovi ljudi koji su dobili izbore u Nišu, oni su rekli: Ne, mi ćemo sve legalno, mi imamo dokaze. Dakle, to ne radi. Ja mislim da mora da se bude na ulici. Meni se čini da smo mi, da je ta nedelja uveče bila ludo uzbudljiva iz raznih razloga. Jedan od razloga je što smo mogli da prokockamo sve ono što smo dobili te nedelje. Dakle, tim preuranjenim i prilično nesmotrenim proglašavanjem pobede, da nisi imao sve zapisnike, da si pretpostavio šta će biti a da nisi proverio, da si prosto požurio. Ja mislim da se to ne radi.
Mnogo bi bolje bilo da se uradilo onako kako je Raša izašao to veče i rekao: Ovo su rezultati. Krađe je bilo, ali ovo je ono što imamo na papiru. I druga stvar, to moram da te pitam, to me jako zanima: da li si video da li u zapisnicima, tamo gde vi znate da je bilo nepravilnosti, da li su članovi biračkih odbora, da li su pisali u zapisnike? E, to je problem. Kako je moguće da ljudi koji su bili članovi odbora ne napišu u zapisnicima, ili da povuku svoje potpise, jer bez toga ne možeš ništa. Onog trenutka kad su se potpisali gotovo je , kraj.
Raša Nedeljkov: Čak i da su potpisali je manji problem, jer to ne daje nužno legitimitet svemu, ukoliko se u zapisnik ne ostave komentari, koji kasnije mogu da budu osnov u procesu donošenja odluke. Vrlo često na nivou opštinskih, u ovom slučaju republičkih izbora i Republičke izborne komisije, a posle toga i sudova koji su kao druga ili treća instanca, se ne ulazi u suštinu stvari, neće oni pozvati posmatrača da svedoči. To je bila jedna od naših zagovaračkih pozicija, mi smo tražili da posmatrači mogu da unesu u zapisnik primedbe koje bi bile osnov za pokretanje procesa. Šta je Srpska napredna stranka uradila? Napravili su nešto što je jedno najobičnije parče papira, na kome mi možemo da ostavimo komentar koji ne služi ničemu. Međutim, članovi biračkih odbora, s druge strane, su ključ.
Zato se i ja vrlo protivim kada u javnom govoru koristimo reč kontrolor. Posmatrači mogu da budu kontrolori. Ako si ispred stranke, ispred liste, ispred kandidata u biračkom odboru, ti si član biračkog odbora, koji sprovodi zakon. To je jedna od stvari koje, ja bih rekao, nama nedostaje. Ako bismo imali dovoljno obučenih, ne samo članova biračkih odbora već i štabova koji znaju šta da rade sa tim, i da u momentu saopštavanja rezultata, jer ja se slažem sa tobom: opozicione stranke u oba mesta su politički pobedile, boreći se protiv tog Golijata goloruki je neverovatan podvig. Jedna trećina svih aktivnosti najviših državnih funkcionera se u prethodne tri nedelje održavala upravo u ta dva mesta, a gde su onda one sve skrivene stvari koje su se ispod stola davale ljudima, a negde ne baš ispod stola.
Dakle, ja sam u jednom trenutku čak pomenuo i priču oko traktora, jer smo dobili svedočenje da se za 15 glasova nudio traktor. Do te mere je cena glasa otišla naviše. A o svemu tome institucije apsolutno ćute. Kakav je to izborni proces u kome vi imate žandarmeriju u jednoj zgradi, a s druge strane ulaze birači da glasaju. Rekao bih da su studenti i ovi ljudi koji su otišli da budu uz svoje sugrađane vratili neki osmeh na lica i neku nadu ljudima. Mislim da je to veoma važno, i činjenica da je posmatračka misija Crte, to je meni lično posebno drago, prva posmatračka misija u istoriji Srbije, od višestranačja, koju su finansirali građani Republike Srbije.
Dejan Ilić: Ja moram da te pitam, počeo si to da pričaš: dakle, članovi odbora koji su predstavljali liste pobunjenih građana koji su izašli na ove izbore, oni u zapisnike nisu uneli primedbe?
Raša Nedeljkov: Mahom ne.
Dejan Ilić: Samo to. Dakle, da li postoji mogućnost da sledeći put, ne znam, Crta, ko god, da kaže: Kad god primetiš nepravilnost, i ako hoćeš da obaraš izbore na pojedinim izbornim mestima, moraš da imaš u zapisniku, da kažeš šta je bilo pogrešno i zbog čega tražiš da se ti izbori ponove, jer bez toga zapravo onaj koji ima te zapisnike može da kaže da je sve bilo u redu i kao ovaj čovek u Zaječaru, da je sve prošlo u demokratskoj i fer atmosferi.
Raša Nedeljkov: Do sada, to je naše iskustvo, stranke su se isključivo vodile interesom broja glasova koje su osvojile, i da zaštite te glasove. Nisu želele da dovode u pitanje ona biračka mesta gde su imali čak dokaze, i možda su i upisane u zapisnik čak primedbe koje bi i mogle da dovedu do ponavljanja izbora na tom biračkom mestu, da ne bi ugrozile svoj rezultat. Jedna od teza koju smo čuli u javnosti, a u vezi sa potencijalnim ponavljanjem izbora na nekim biračkim mestima u Kosjeriću, za koji sam i ja ono veče izgovorio da je dovoljno i jedno biračko mesto koje može da preokrene rezultat i da formalno pobedi opozicija, a ne samo politički, jeste okolnost, dakle, da se obori više od tog jednog biračkog mesta i da možda Ruska stranka, tako što će Srpska napredna stranka dati nalog svojim biračima, ili drugim manipulacijama, da glasaju za nju, pa da oni pređu cenzus.
Dakle, to je jedna multidimenzionalna matematička igra, šahovska borba. Treba biti vrlo mudar tu. Nije dovoljno samo imati obučenog, hrabrog, pismenog člana biračkog odbora. Vrlo je važno imati jak pravni operativni tim koji će donositi odluke pravovremeno, brzo i da na taj način stranke mogu da zaštite ne samo svoj, već i javni interes. Mi smo uradili vrlo profesionalno ono što se od nas očekuje.
Mi imamo veliko iskustvo, ne samo u Srbiji, imamo i u inostranstvu. Razmenjujemo iskustva sa našim sestrinskim organizacijama širom sveta, u mnogo gorim okolnostima. Jedna od ključnih uloga građanskih posmatračkih misija kakva je Crta, dakle ne stranačkih posmatračkih misija, već građanskih posmatračkih, nepristrasnih, nestranačkih posmatračkih misija jeste da, objavljivanjem podataka čim pre, ali kvalitetnih, tačnih podataka, se sprečavaju potencijalni drugi mehanizmi manipulacija.
Opštinska izborna komisija nije izašla ni sa kakvim podacima, zbog čega? To bi trebalo da oni urade, jer oni su imali podatke verovatno i pre Crte, jer su imali mnogo više ljudi, imali su predsednike biračkih odbora, dakle, to bi moglo da bude instantno. Dakle, brzo i tačno objavljivanje podataka sprečava potencijalne druge manipulacije na koje su neki akteri očigledno i ovde bili spremni.
Dejan Ilić: Onako kako je Raša izašao u nedelju uveče i saopštio rezultate, tako je trebalo ovi ljudi da saopšte rezultate: Ovo je ono što mi imamo na papiru. Ovo su zapisnici koje mi imamo. To su nam poslali ljudi koji su bili naši članovi odbora na biračkim mestima, to je ono što mi imamo. Mi ne mislimo da ovo verno oslikava volju građana, ali ovo je ono što trenutno imamo. Naš plan je da na tim i tim mestima, gde se pokazalo to i to, ulažimo žalbe, ili da ne uložimo žalbe. Ali to se komunicira i tako se gradi poverenje, i tako se čuva to zajedništvo. Ti si uprkos krađi ostvario dobar rezultat, uprkos krađi imaš 14-13, uprkos krađi imaš 27-23. Uprkos krađi. Dakle, važno je. Nije tačno da nije važno. Ne možeš sad to sve da baciš, jer ako baciš, ako kažeš: Sad je to nebitno, više me to ne zanima, pokrali su nas, opet smo nemoćni – ti si sav ovaj trud obezvredio, i ono što si postigao a na čemu možeš da gradiš dalje, si prosto bacio. Tako ne rade pametni i promišljeni ljudi koji znaju da su u jednoj dugotrajnoj borbi koja je proces koji ide od tačke do tačke, i gde ti praviš male pomake dok ne dođe do te velike pobede. Ne razumem razočaranje. Stvarno ne razumem.
Svetlana Lukić: A Dejane, znaš zbog čega mi se čini, između ostalog? Zato što mi na ovom političkom polju sada imamo jako mnogo ljudi koji u stvari nisu političari.
Dejan Ilić: Mi svaki put krećemo od nule. Čekaj, bre, malo. Pa neko se znanje i neko iskustvo se ovde nakupilo. Pa nešto znamo. Mi koji imamo više godina smo nešto naučili i devedesetih, i dvehiljaditih. Ti kažeš „novi akteri“, mislimo verovatno na mlade ljude, studente, koji kažu: Ne zanima nas. Šta ste vi uradili? Njima život počinje od kad je Vučić na vlasti, i oni kažu: Šta ste vi uradili za nas? Evo vidi, evo on nam je i dalje tu. Vi kažete: Čekajte, postoji nešto pre toga što je bilo, neki posao se ovde ipak napravio, a to Peščanik radi, čini mi se, iz sve snage, koliko god je to moguće, stalno poziva te mlade ljude: Pogledajte, negde je neko znanje smešteno. Ne morate da se slupate kao što su se slupali mnogi pre vas. Krenite, nemojte polaziti od nule. Nema razloga da sami stičete iskustvo koje će vas možda obeshrabriti. Nema potrebe da ga stičete, jer ga je neko već iskusio, i može da vam kaže.
Kao što su ljudi hteli da im kažu, kao što se i Crta nudila, kao što su se nudili ljudi koji su bili, pola autora Peščanika je bilo po raznim izbornim komisijama, i republičkim, i gradskim i sve ostalo. I ljudi kažu: Evo tu smo za vas, dajte da vam ispričamo. Oni kažu: Vi nas ne zanimate, vi ste neuspešni, da ste nešto znali da uradite uradili biste. I ti onda kažeš: Čekaj bre, pa znali smo. Znali smo. Pa šta ti misliš, pa šta su bile devedesete? Pa je neko izašao iz tih devedesetih, pa je srušio taj ratni, kriminalni režim. Pa čekajte, bre, deco. Pa došli ste sad, tu ste. Došli ste na nekakve fakultete, neko je sačuvao te ustanove za vas, neko je nešto napravio da biste vi mogli nešto da počnete, pa smo se sad opet zaglavili. Zaglavili smo se između ostalog zato što ne samo vi što nećete da znate šta je bilo, nego mi koji znamo šta je bilo, pravimo se da nije bilo i hoćemo da zaboravimo.
Raša Nedeljkov: Jedan od ključnih alata u borbi režima protiv svih aktera koji su mu potencijalna pretnja jeste urušavanje poverenja. Mesecima, godinama se protiv civilnog društva, nezavisnih medija, koriste floskule i fraze „strani plaćenici i domaći izdajnici“. U februaru mesecu, koristeći jedan apsurdni narativ iz Amerike, oko USAID-a, Vučić kroz zloupotrebu tužilaštva udara na organizacije civilnog društva. Dve organizacije civilnog društva su bile u Kosjeriću, minimalno dve, možda je bilo i više, od ovih kojima je policija ušla u prostorije. To su bile Građanske inicijative i Crta. Ono što je vrlo teško, verujem, i za studente i za druge aktere: kome verovati? Ko je tu iskren u namerama da ponudi svoje znanje i iskustvo, a ko ima neku skrivenu agendu?
Ono što mene lično u ovih nekoliko dana najviše boli, odnosno ova dva dana, nisam ni siguran koji je danas dan, jeste što su neki narativi u napadima na Crtu i Crtinu posmatračku misiju bili isti kao i oni koji su korišćeni od strane Informera, ili već tih nekih tvorevima, kako god da ih nazovemo. I ono što isto moramo da razumemo: imamo prečesto ogromna očekivanja od nekih struktura koje nisu formalne, nisu napravljene oko izbora. I da, treba vreme za učenje, treba razumeti, treba napraviti strukturu ljudi od poverenja koji su sposobni da razumeju šta znači prigovor, šta znači zahtev za poništavanjem izbora, šta je razlika između opštinske i gradske i republičke izborne komisije, šta je kontrolor, da li je to isto što i član biračkog odbora, i posmatrač, i tako dalje.
Dakle, ja sam siguran da uz transparentan rad, to je bila glavna vodilja i naše odluke da izađemo u javnost, bez bilo kakve agende. Ako smo sigurni u neke podatke, izlazimo u javnost, i to je neka lekcija za sve aktere, i za građane na kraju krajeva. To je naša uloga. Mi nismo stranačka posmatračka misija. Za one građane koji mogu da nas čuju, mi želimo da oni nama mogu i da veruju. I u tom smislu, transparentnost gradi poverenje, ali ne treba uzimati ni za zlo reakcije, jer su lični emotivni ulozi bili veoma veliki. Ne treba zaboraviti da su ti ljudi bili hrabri, posebno ljudi koji žive u Kosjeriću. Jer, vidite samo jedan detalj koji nije mali, baš iz Kosjerića, u vezi sa fizičkim napadom na novinarsku ekipu, na novinarku, na aktivistu, od strane koga?
Lokalnog meštanina, predsednika mesne zajednice, koji je prilikom prvog napad bio u društvu dojučerašnjeg predsednika Vlade Republike Srbije, današnjeg predsednika, makar formalno, najveće političke stranke u Srbiji, koji je dva-tri dana kasnije viđen u društvu predsednice narodne skupštine, dojučerašnje predsednice Vlade. Danas je ta osoba i dalje u Kosjeriću, i dalje na slobodi. Šta vide njegovi sugrađani i sugrađanke? Da njegov napad, njegova pesnica, neće videti nikakvu kaznu, nikakvu sankciju. On postaje pravo i pravda i zakon u Kosjeriću. Dakle, uprkos svemu tome, vi imate ogroman broj ljudi koji se osmelio. To je nešto što treba apsolutno pozdraviti.
Dejan Ilić: Ovo će biti duga borba. Ja mislim da ćemo ući u sledeću godinu i da će tek sledeće godine, zapravo početkom, da se vrši taj jaki pritisak da dođe do tih izbora. Šta je elementarna stvar? Moramo da dočekamo sledeću godinu, moramo da je dočekamo u ovom sastavu u kome smo. Sad će, verovatno će me, proći ću verovatno gore od tebe, a možda i neću: blokada na dugi rok nema baš nekog smisla. Ali ako mi govorimo o procesu koji će trajati još 6 meseci, 10 meseci, ko zna koliko još: ne možeš da ne ideš dve godine na fakultet, ne može. Ne može da se izdrži dve godine bez plate, mislim na te profesore. A bez univerziteta i bez studenata mi nemamo ovaj pokret koji sada imamo, nemamo pobunu koju sad idemo.
Znači, moraš da sačuvaš jezgro pobune, a to su očigledno univerzitet i studenti. Za dugotrajnu borbu je važno da preživiš. To bi bio jedan prioritet. Drugi prioritet je da se sačuva zajedništvo. Treći prioritet je: postoji neko znanje koje se očigledno negde nalazi, i trebalo bi da se raširi. Dakle, mi smo do marta meseca praktično imali studente koji su odbijali svaki razgovor o politici, i smatrali da njihov uspeh leži u tome baš zato što se nisu bavili politikom, da bi sad došli do toga da su do grla u politici, ali smo izgubili neko vreme da o toj politici nešto saznamo, da vidimo kako stvari funkcionišu, kako se to radi. Ja mislim da oni sad prolaze kroz brzi kurs, i da oni sad vrlo brzo vide šta se događa, kako to izgleda.
Pokazali su da umeju da uče, apsolutno, i da ispravljaju greške. To je ogromna stvar. Hajde da probamo, i kada se ne slažemo, da to ne bude svađa, nego naprosto da kažemo: Dobro, ne slažemo se, pa ćemo na kraju dana da glasamo ili šta god uradite, donesite odluku, pa ćemo uraditi kako odlučimo. Ali da ne bude na sve što nam se ne dopadne, da ne idemo, da ne jurišamo kao na neprijatelja. Imamo neprijatelja, ne treba nam novi neprijatelj. Ja razumem da neko sumnjiči nekoga ko se pojavio pre pola godine ili godinu dana. Nismo mi ljudi koji su pali odnekud, nismo se pojavili prvi put. Dakle, nije dovoljno samo da slušaš šta neko govori, moraš da vidiš šta je neko radio i kako se ponašao u raznim vremenima i u raznim situacijama. To je način da imaš sliku o nekome.
Kad sve to uključiš, a mislim da bi to trebalo da uključi ova nova generacija koja je sad zagazila u političko polje, onda je sve u redu. I nećemo se slagati, i drugačije ćemo misliti, ali onda kad dođe taj dan da treba da izađemo svi zajedno i da kažemo: sad, prosto, znamo ko je neprijatelj, a zaista je neprijatelj, nije to suparnik, nije to protivnik, to je neprijatelj, da onda budemo svi zajedno. I cela ta kriza univerziteta preti da razruši jedinstvo između aktera pobune. Ne sme da se dozvoli, čak i ako se ne slažeš, čak i ako misliš da tvoji profesori greše, ili ako profesori misle da studenti greše, na kraju moraju da se dogovore, jer je to prioritet.
To je kao drugi jun: nije bila stvar u tome da li idemo na izbore ili ne idemo na izbore, nego: ili svi idemo, ili niko ne ide. O tome se radilo, jer niko nije znao da li je ispravno izaći ili ne izaći, ali smo svi znali da moraju da budu zajedno. I jedino su to uradili, nisu ostali zajedno. I u istoj smo situaciji sada, u istoj. Ozbiljne stvari se događaju. Ja sam bio iskreno i duboko potresen dok sam sve to pratio što se događa u Kosjeriću i Zaječaru, jer se video jedan nadljudski napor, i video se rezultat. Ne događa se to uvek: ti ulažeš nadljudski napor, a rezultata nema. Ovde smo čak dobili i rezultat.
Ja mislim da to mora da se čuva, da se neguje i da sa tim kao nekakvom osnovom mi mirno možemo da se upustimo u nadgornjavanje sa ovim režimom u vršenju pritiska da se ti izbori raspišu, a da sve ove druge stvari zapravo rešavamo u hodu, da se ostane zajedno, da se reši kriza univerziteta i da se spremamo da učimo, da učimo jedni od drugih, i da gradimo to međusobno poverenje. Ja mislim da smo na dobrom putu.
Raša Nedeljkov: I ono što su studenti uspeli, i što je najveći, po meni, pozitivni ishod, jeste upravo mobilizacija građana. Ne odustajemo od borbe za društvo u kakvom želimo da živimo. Niko to nama neće pokloniti, moramo da otmemo, praktično, institucije od onih koji su ih kriminalizovali. To je jedan težak, ja se apsolutno slažem s tobom, Dejane, da je jedan dugoročan proces. Razočaranje što neke pobede nisu trenutne, većinski su odraz neke naivnosti, emocija. Okej, ali hajde sada da racionalnije pristupimo rešavanju jednog problema, studioznije, dugoročnije.
Treba da se naoružamo strpljenjem, treba da se naoružamo znanjem, treba da se naoružamo veštinama kako da jedan ozbiljan aparat razgradimo i počnemo da gradimo društvo koje želi da živi slobodno, u kome će se društveni konflikti rešavati u institucijama poput parlamenta, a stvari koje nas dele, za početak možemo da ostavimo sa strane i da se borimo oko onoga što nas čini zajedno.
Dejan Ilić: Svi mi, pretpostavljam, vrtimo razne filmove, pokušavamo da vidimo kuda sve ovo može da krene, a jako je teško u haosu predviđati kako će stvari da idu, i sve. Ima jedna stvar koja mene, na jedan paradoksalan način, čini mirnim. Pretpostavimo taj nesrećni sticaj okolnosti da sve ovo nekako potone, ne bude ništa iz svega, ali neko iskustvo se nagomilalo, neka snaga je demonstrirana na ovoj strani pobunjenog društva. Nas čeka priča o litijumu, i tu se Evropa pokazuje, ta Evropska unija se pokazuje a pokazuje to svoje najružnije, najodvratnije lice. I nije nas briga za njih. Sa ovim iskustvom koje mi sada imamo, kad se bude postavilo, ako do toga stignemo, ako ne budu oni pali, a ja se nadam da hoće, pre toga, kad se postavi to pitanje, to je njihov kraj. To je gotovo. Jer s ovim iskustvom, s ovom vrstom mobilizacije, s ovom vrstom uspeha koji jeste postignut za ovih koliko već to meseci, dakle sa tim svim da se uđe u borbu protiv kopanja litijuma, ovaj režim nema nikakve šanse.
On sad već pokazuje da je slab i s ovim ne može da izađe na kraj, i ovo mu je već ozbiljan problem. Tu nema nikakve šanse. Neku snagu smo demonstrirali, uverili se jedni u druge, da možemo da se oslonimo jedni na druge, da ima ljudi koji znaju kako se neke stvari rade i da ima ljudi koji su spremni da ulože zarad stvari za koje misle da su ispravne i dobre. To je veliko kao kuća. Mi prvi put sad polažemo temelje za neku pristojnu državu. Trebalo nam je 30 godina da se osvestimo i da shvatimo da mi moramo da izgradimo državu. I evo, sad smo počeli. Čekaju nas neke bitke koje će zaista biti odlučujuće, i za koje ja ne vidim način da ovaj režim može da ih dobije protiv nas.
Svetlana Lukić: Hvala obojici na razgovoru.
Raša Nedeljkov: Hvala i tebi.
Peščanik.net, 12.06.2025.
Srodni linkovi:
Dejan Ilić – Šta sve možeš u Kosjeriću, kad si opozicija
Sofija Mandić – Čudo u Kosjeriću
Vujo Ilić – Posmatrači pod lupom
Dejan Ilić – O nedeljnim izborima i sumnjama, još malo
Aleksandar Pavlović – Roki u Kosjeriću
Saša Ilić – Nema čuda u Kosjeriću
Rodoljub Šabić – Kosjerić u Ginisovoj knjizi rekorda?
NADSTREŠNICA
