Kristalna noć za civilno društvo

„Napustite sve krajeve i oblasti Kraljevine Srbije, od izvorišta Save do Grčke i od Jadranskog mora do Rumunije najkasnije do Đurđevdana. U suprotnom bićete uništeni od prvog do poslednjeg“. Ovako glasi pogromaška kulminacija pretećeg pisma koje je pre neki dan stiglo na adresu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i nekoliko drugih organizacija civilnog društva kao što su Kuća ljudskih prava, Autonomni ženski centar i Inicijativa mladih za ljudska prava. U pismu se aktivisti koji predano rade na unapređenju demokratije, poštovanju ljudskih prava i zaštiti javnog interesa nazivaju „izdajnicima“, „izrodima“, „židovskim i engleskim satanistima“ i „masonsko-engleskim crvenim skotovima“ koji „drže sve poluge vlasti“. Ukoliko ne napuste Srbiju do postavljenog roka stići će ih, kaže se u pismu, „sud i kazna“, platiće krvlju i od njih neće ostati kamen na kamenu.

U ovom tekstu neću se baviti time ko bi mogao biti autor ili autorka ovih bolesnih pretnji masakrom, kao ni time da li su one kredibilne. Dobro je što su Ministarstvo pravde i Poverenica za ravnopravnost osudili ovu pretnju, ali sada je zadatak policije da pokaže da li se brzopotezno pronalaze samo osobe koje prete nasiljem predstavnicima vlasti ili i ostali građani mogu da računaju na tu uslugu. U ovom tekstu želim da iskoristim ovu pretnju pogromom kako bih na primeru BCBP široj javnosti skrenuo pažnju na pun krug koji smo kao društvo prešli od sredine devedesetih do danas.

BCBP je osnovan 1997. pod nazivom Centar za civilno-vojne odnose (CCVO). Misija organizacije je tada kao i danas bila ista: unapređenje bezbednosti građana i društva zasnovanog na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava. Tokom vladavine Slobodana Miloševića, naša organizacija je bila pod stalnim pritiscima režima, kao i sve ostale organizacije i pojedinci koji su se zalagali za demokratizaciju zemlje. Ove pretnje su tokom bombardovanja doživele svoj vrhunac, kada je etiketiranje neistomišljenika kao „domaćih izdajnika i stranih plaćenika“ bilo praćeno lišavanjem slobode, a u slučaju Slavka Ćuruvije i života. Tada su uhapšeni osnivač CCVO Miroslav Hadžić i tada mladi a danas dobro poznati politikolog Bodo Veber. Veber je bio neosnovano osumnjičen da je špijun i zbog toga je u pritvoru bio mučen a onda pušten na slobodu nakon što je vojni tužilac povukao optužnicu. Miroslav Hadžić je držan u pritvoru skoro mesec dana zbog literature o JNA koju je podelio sa Veberom, da bi zatim takođe bio pušten i oslobođen svih optužbi, pošto je vojni sud ustanovio da ta literatura zapravo nije sadržala nikakvu vojnu tajnu.

Nakon 2000, BCBP je nastavio da sprovodi svoju misiju. Pomogli smo u definisanju zakonskih okvira za uređenje rada službi bezbednosti, privatnog sektora bezbednosti, kao i uvođenje demokratske civilne kontrole nad policijom, vojskom, službama i privatnim sektorom bezbednosti. Od početka svog rada zalažemo se da budu poštovana i prava zaposlenih u sektoru bezbednosti, jer samo ako su zaposleni tretirani kao građani u uniformi, možemo imati bezbednosne institucije koje razumeju ostale građane. Prvi smo istraživali poštovanje ljudskih prava policajaca i vojnika, zalagali se za uvođenje psihološke pomoći zaposlenima u policiji, pružili podršku za ravnopravno učešće žena u obavljanju bezbednosnih poslova i njihova prava, kao i ukazivali na štetu loših nabavki u policiji po opremu u kojoj postupaju policajci.

Kako je tekla demokratizacija društva organizacija se postepeno transformisala iz aktivističke u istraživačku. Od 2009, pod novim nazivom Beogradski centar za bezbednosnu politiku, ona funkcioniše kao nezavisni istraživački centar. Slične organizacije postoje u svim razvijenim demokratskim državama, ali i u zemljama u demokratskoj tranziciji i predstavljaju važan prenosni kaiš između univerziteta, sektora bezbednosti i građana. One služe za podizanje kvaliteta javne rasprave zasnovane na činjenicama o ključnim bezbednosnim pitanjima i time potpomažu efikasno i efektno pružanje ljudske i nacionalne bezbednosti u okvirima demokratskog upravljanja.

Da je BCBP bio uspešan u ovoj ulozi svedoči to da su na osnovu naših istraživanja unapređeni mnogi zakoni i uspostavljeni novi mehanizmi za demokratsku civilnu kontrolu sektora bezbednosti, da je omogućeno da se probije stakleni plafon i da više od 20% žena koje polože prijemne ispite upišu Kriminalističko-policijsku akademiju i Vojnu akademiju. Naučni časopis Journal of Regional Security koji BCBP od 2012. uređuje sa Fakultetom političkih nauka ima najvišu kategoriju (M24) Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i indeksiran je u vodećim svetskim indeksnim bazama. O kvalitetu ovih istraživanja najbolje govori to da je BCBP tokom poslednjih sedam godina, prema najrelevantnijem rangiranju koje svake godine sprovodi Univerzitet u Pensilvaniji, jedna od retkih organizacija iz Centralne i Istočne Evrope koja se nalazi u svetskom vrhu u oblasti bezbednosti i spoljne politike.

Bez obzira na promenjene okolnosti, u Srbiji je, kao što je dobro poznato, i nakon 5. oktobra bilo mnogo protivnika promena. Međutim, BCBP je godinama gradio savezništvo sa svima koji su podržavali demokratske promene, a posebno sa savesnim uzbunjivačima i hrabrim ljudima iz sektora bezbednosti koji su rizikovali svoje profesionalne karijere kako bi se usprotivili zloupotrebama, ugrožavanju javnog interesa, urušavanju ustanova i zaroboljavanju države. Odnosi sa predstavnicima države imali su svojih uspona i padova zbog kritika koje su iznosili predstavnici BCBP-a i sličnih organizacija. Bez obzira na ove izazove, građansko društvo je sve više bivalo partner i saveznik onim delovima države i društva koji su želeli da grade jake ustanove uključujući tu i sektor bezbednosti. Očekivali smo povećanje prostora za javnu raspravu, argumentovanu kritiku, kao i za partnerstvo sa državom u postizanju zajedničkog cilja, a to je unapređenje bezbednosti građana, društva i države u okvirima demokratske vladavine i uz poštovanje ljudskih prava i sloboda.

Umesto toga, u proteklih nekoliko godina dolazi najpre do stagnacije u procesu demokratizacije, a zatim i do urušavanja demokratskih ustanova. O tome govori i poslednji izveštaj Fridom hausa po kome je Srbija po prvi put od pada Miloševića okarakterisana kao „delimično slobodna“ zemlja i proglašena četvrtom najgorom na svetu po dubini demokratske recesije (gore su jedino Nikaragva, Tanzanija i Venecuela).

Jedan od aspekata ove demokratske recesije je i odnos države prema civilnom društvu. Tako je BCBP tokom proteklih nekoliko godina ponovo došao pod udar sve otvorenijih pritisaka i pretnji. Na primer, nakon istraživanja koje je pokazalo da ogromna većina građana smatra da nije opravdano ući u oružani sukob zbog Kosova optuživani smo da vršimo „psihološku pripremu za agresiju protiv Srbije“ i da delujemo subverzivno na unižavanju i uništavanju morala građana. Rečnikom propagande devedesetih etiketirani smo kao „pešadija zapadnih centara moći“ koja radi po diktatu Džordža Soroša. Po diskvalifikacijama BCBP-a isticao se i jedan poslanik vladajuće koalicije koji nas je u Narodnoj skupštini nazivao „stranim plaćenicima“ i „britanskim centrom za bezbednosnu politiku“. Zbog retvitovanja vesti inostranog medija u kome je Beograd proglašen za jedan od najnebezbednijih gradova u Evropi, našeg istraživača Sašu Đorđevića državna sekretarka MUP-a optužila je da „urušava bezbednost države“. Nema potrebe da mnogo objašnjavam zašto kao društvo treba da nas podjednako zabrinjava mogućnost da je ova ocena odraz iskrene zabrinutosti državne sekretarke da jedan tvit može urušiti bezbednost države, ali i mogućnost da se radi o jeftinom izbegavanju argumentovane kritike i odgovornosti u vršenju vlasti. Pritisci na BCBP nažalost nisu bili samo verbalni. Izvršnom direktoru Predragu Petroviću je još u maju 2016. vandalizovan privatni automobil sa porukom „Čuvaj se“, a kasnije mu je bio obijen i ispreturan stan. Počinioci nikada nisu pronađeni.

Koliko je odnos države i sektora bezbednosti prema civilnom društvu danas u Srbiji poremećen najbolje govori izjava predstavnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) data prošle godine na skupu koji je otvorio predsednik Aleksandar Vučić i na kome je učestvovao gotovo ceo državni vrh. Tom prilikom, predstavnik BIA je kao najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti, pored opozicionih stranaka i medija, obeležio destruktivno i subverzivno delovanje „pojedinih delova NVO sektora“. U društvu u kome predstavnici države na ovaj način otvoreno etiketiraju opoziciju i sopstveno civilno društvo dijalog postaje gotovo nemoguć. Osim toga, time se stvara ideološka klima u kojoj pretnja pogromom „izdajnika i stranih plaćenika“, ma od koga ona dolazila, nažalost sve više opet deluje kao sastavni deo državne politike.

Autor je predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Peščanik.net, 18.02.2019.