Kur’an al-karim

Sveta knjiga muslimana, osnov celokupnog du­hovnog i materijalnog života, temelj musli­manske zajednice (umme). Sama reč znači „ono što je za čitanje, recitovanje” (od arap. reči qara′ a – čitati, glasno recitovati). Uz naziv al-Kur′an obavezno se mora staviti pridev časni (al-karim). Kur′an se, takođe, naziva i al-Kitab (knjiga), al-Furkan (znači razlikovanje istine od neistine), al-Mushaf (rukopisni primerak Kur′ana, Kur′an uopšte), Džuz (deo Kur′ana).

Po muslimanskom verovanju Kur′an pred­stavlja božju reč: „Ovo su ajeti Knjige jasne! Objavljujemo je kao Kur′an na arapskom jeziku da biste razumjeli. Objavljujući ovaj Kur′an, Mi tebi o najljepšim događajima kazujemo iako prije njega nisi doista ništa znao (Kur′an, 12, 1-3). Po muslimanskoj tradiciji poslanik Muhamed primio ju je posredstvom arhanđela Gavrila („Donosi ga povjerljivi Džibril na srce tvoje da opominješ na jas­nom arapskom jeziku” – Kur′an, 26, 193-195) tokom dvadesetak godina svoje poslaničke misije. U prvo vreme njegovog nastupanja svakako su Muhamedove revelacije većinom čuvane u pam­ćenju njegovih pristalica, nakon što ih je on iznova kazivao. Najverovatnije se rano osetila potreba da se reči koje su došle od Alaha osiguraju pisanjem. Sasvim je sigurno da ih sam Muhamed nije zapisivao već sekretari koji su ih beležili na papiru­su, palmovom lišću, belom i glatkom kamenu, koži, kostima. Postoji, međutim, i mišljenje da je tek posle smrti Muhameda Abu Bekr, prvi ortodoksni halifa dao da se sakupe sve revelacije koje su tada bile u opticaju, služeći se pri tom sećanjima znalaca. Ali, tek je treći halifa, Osman (646) redigovao ovako jedan tekst (od kojih je svega nekoliko primeraka sačuvano, sve ostalo je spaljeno). U tom poslu treba da je pomagao Muhame­dov sekretar Zajd ibn Tabit. Po jedan primerak Svete knjige poslat je tada u Medinu, Meku, Damask, Basru i Kufu.

Ovo predanje prihvata i moderna nauka, a poje­dinačno izražene sumnje u autentičnost Kur′ana nisu prihvaćene.

Uprkos mnogim intervencijama tokom vremena Osmanova redakcija nije pretrpela nikakve izmene i sve sekte (izuzev nekih primedbi od stra­ne onih ekstremnih, kao što su haridžiti, na primer) prihvataju je pripisujući joj svu auten­tičnoist. Ovde možda treba istaći da je Kur′an jedini dokument koji sasvim sigurno potiče iz Muha­medovog vremena. I još nešto, od svih svetih knjiga ima naj­jasniju tekstualnu istoriju.

Kur′ an priznaje Muhameda za Alahovog pos­lanika i poslednjeg verovesnika („Muhamed nije roditelj nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov poslanik i posljednji vjerovjesnik – a Allah sve dobro zna”: Kur′an, 33, 40), koji ne objavljuje novo učenje već na osnovu primljenih otkrovenja čisti od grešnih dodataka i preinaka ranije objav­ljeno monoteističko učenje Jevreja i hrišćana. Oči­gledan je jevrejski uticaj u kur′ anskom tumačenju sveta: Adam, Eva, Kain, strašni sud, satana, uz mnogobrojne pomene proroka i biblijskih ličnosti, kao što su Solomon (Sulejman), koji je za islam ostao uzor mudrosti.

Nije izostala ni arapska tradicija: džin (duh, demon, dobar ili zao) i Ćaba, u vreme Muhameda mnogobožačko svetište, pre nego što je postala centar islamskog hodočašća (hadž).

Računa se da u Kur′anu ima 6.211 stihova odnosno ajeta, koji su raspoređeni u 114 sura – odlomaka od kojih svaki ima svoje ime, kao Krava, Pčele, Svetlost, Pesnici, Mravi, Sunce, Noć, Ljudi. Prva sura, kojom započinje Kur′an zove se al-Fatiha (koja otvara, otvaračica), ima prvenstveno liturgijski karakter.

Prema mestu objavljivanja sure se dele na mekanske i medinske Prve su kontemplativno i lirski nadahnute, a druge su državničke odnosno duže i manje poetične. Najduža sura ima 286 ajeta, a dve najkraće svega tri. U predanju (hadis) mogu se utvrditi odlomci koji su najpre bili deo Kur′ana, ali su još pre Muhamedove smrti odstranjeni ili modifikovani, a i u samom Kur′anu nalaze se ajeti čiji su iskazi kasnije objavljenim ajetima oslab­ljeni, promenjeni ili dokinuti („Mi nijedan propis ne promijenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Allah sve može?” – Kur′an, 2, 106).

Stihovi – u stvari, rimovana proza – u surama nisu raspoređeni strogo logički, a ni hronološki. Preko devedest odsto kur′anskih ajeta bave se mo­ralnim vrednostima, izgradnjom islamske zajednice, Bogom i njegovim svojstvima, prorocima i poslanicima, celokupnim stvaranjem (svet, nebo, zemlja, prirodne pojave, metafizička bića, kao an­đe­li, na primer), starim narodima i njihovom istorijom. Samo šest procenata Kur′ana posvećeno je konkretnim odredbama. „Za muslimane Kur′an nije verska knjiga u običnom smislu nego nešto mnogo punije značenja. On je vjerno kazivanje pra­knjige koja se nalazi na nebu, a ta nebeska knjiga tek je Allahovom milošću postala arapski, za Muhameda i njegov narod razumljivi Kur′an budući da su knjige ahl al-Kitaba (to će reči Jevreja i hriščana) bile za njih zatvorene”.

Ne samo spis u celini već i svaki objavljeni ajet (znači božji znak) smatra se čudom, pa su islamski teolozi ovo shvatanje dogmatski uobličili u učenje o „nenadmašivosti Kur′ana”: sva proročanstva su tačna, u Knjizi nema nikakvih protivrečnosti, pa čak, kažu, anticipira i savremena naučna saznanja.

Objavljen na arapskom Kur′an je prvo knji­žev­no delo klasičnog arapskog jezika i zbog toga ima za sve muslimane sakralni karakter. On je i danas obrazac muslimanskog mišljenja i osećanja, inspiriše književnost kao i umetnost, naročito kaligrafiju, pa čak i muziku.

Onaj koji ga zna napamet (hafiz), kao i svaki musliman koji ga recituje tim činom se više približava Bogu.

Kur′an je bio i ostao uzor arapskog proznog kazivanja, ali je time i kočio prozni razvitak arapskog književnnog jezika.

Iz različitih tumačenja Kur′ana proizišle su i mnoge sekte i partije. Ipak, on je za sve muslimane nesumnjivi inspirator i ishodište religije, obrednih i moralnih normi, verskog prava i celokupnog živo­ta, čak i danas. A za ceo svet Kur′an ostaje značajan deo opšteg kulturnog i etičkog nasleđa.

Objavljivanje Kur′ana počelo je u mesecu ramazanu, a to je u vezi sa ustanovljenjem rama­zanskog posta, koji je upravo u toku.

Republika, 01.07. – 31.08.2015.

Peščanik.net, 10.07.2015.