Vlada Srbije raspustila je skupštinu opštine u Brusu i nakon toga izabrala Privremeni organ opštine Brus. Za člana tog organa postavila je čoveka koji je osuđen i nedavno izdržao kaznu zatvora zbog seksualnog uznemiravanja saradnice!
Postavljenje seksualnog predatora na funkciju bio je potez koji čak i u našim uslovima nije mogao proći bez reakcija. Mnogi su ga doživeli kao ruganje žrtvi, ismevanje suda, ponižavanje žena. Po svemu sudeći ga je kao neprihvatljiv i mučan doživeo i ne mali broj pristalica vladajuće koalicije.
Valjda shvatajući da je povukla veoma ružan potez, Vlada je u nastojanju da se opravda povukla još ružniji. Dala je zvanično saopštenje kojim je isključila svaku svoju odgovornost za postavljenje navodeći – „prema zakonu odluka o imenovanju članova privremenog organa je u nadležnosti lokalne samouprave, konkretno odborničkih grupa“.
Ovakvo saopštenje je bilo providan, očigledan pokušaj obmanjivanja javnosti na koji sam javno reagovao upućujući na izričite odredbe čl. 86 st. 5 i 6 Zakona o lokalnoj samoupravi:
Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada.
Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Stvar je bez sumnje u isključivoj nadležnosti Vlade, nema nikakve uloge lokalne samouprave i odborničkih grupa.
Već sutra, suočena sa zakonom i pitanjima novinara, na konferenciji za medije premijerka Brnabić je napustila priču o zakonu i nadležnosti lokalne samouprave i prešla na teren demokratije i morala! Rekla je doslovno da je to što je uradila „u skladu sa demokratskim načelima“. I dodala da je „takođe i moralno“! A iz samo njoj znanih razloga pokušala je da diskredituje mene lično optužujući me da sam izmislio da sam napadnut jednom prilikom dok sam šetao Beogradom. Na opasku novinara da se on jeste pozvao na mene ali i citirao član 86 Zakona o lokalnoj samoupravi, pa je irelevantno šta sam ja eventualno radio, rekla je i dva puta ponovila da je sporan moj kredibilitet!
Prija mi što je jedini „argument“ kog je mogla da se seti izmišljena priča, proizvod mašinerije laži koji su, u vreme kad sam bio jedna od glavnih meta napada SNS-a, kreirali njeni bivši ministar MUP-a i direktor BIA-a a širili Pink, tabloidi i botovi. Nikad nisam rekao da me bilo ko napao. Uzgred, zanimljivo je da je iz cele lažljive nomenklature SNS-a jedini Vučić u izjavi za medije rekao da sam ja pošteno predstavio događaj s tim što je za izmišljanje napada on okrivio opoziciju.
Brnabić je inače sklona jeftinim pokušajima diskreditacije. Već sam jednom, u vreme epidemije korone, zajedno sa nekim ljudima iz civilnog sektora i novinarima zbog pitanja o mnoštvu skupih tajnovitih nabavki bio etiketiran kao neko ko „ne želi dobro svojoj državi“ . Tom prilikom je ispred Vlade obećala: „odmah posle vanrednog stanja položićemo potpun račun građanima o tim nabavkama i o tome koliko novca smo potrošili“. Očigledno je to „zaboravila“.
Kad je reč o odgovorima koje je premijerka ostala dužna spisak je neverovatno dug. Tu je npr. niz pitanja u vezi sa činjenicom da je kompanija Asseco u kojoj je direktor bio njen brat u samo dve godine nakon njenog izbora za premijerku dobila poslove vredne više od 40 miliona evra. Samo od Elektroprivrede Srbije dobila je 20 miliona evra a dobijala je novac i od Nacionalne službe za zapošljavanje Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine i mnogih drugih. I pre Brnabićkinog izbora ove firme i ministarstva su imale potrebu za ovim poslovima. Kako to da ih tada nije dobijao Asseco?
S tim u vezi posebno je zanimljivo da je nakon izbora Ane Brnabić za premijerku u junu 2017. brzo otvorena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, direktno odgovorna njoj koja je već u novembra 2017. firmi premijerkinog brata dodelila ugovor vredan 180 miliona dinara. Postoji li još neka zemlja u kojoj ovo ne bi bio najdirektniji mogući sukob interesa?
Ali možemo i da ne nabrajamo ovakva pitanja u nedogled, da zaboravimo na sve njih. Dovoljno je i samo jedno pitanje – ima li smisla da neko ko je (makar i samo pro forme) predsedavao Vladom čiji rezultati su jedan od najgorih plasmana zemlje u Evropi i najgori u regionu na Globalnom indeksu percepcije korupcije, zastrašujući plasman sa Rusijom i Ukrajinom u sam evropski vrh Globalnog indeksa organizovanog kriminala, žalostan epitet „hibridnog“ režima na indeksima demokratije i medijskih sloboda i mesto među četiri najsiromašnije zemlje Evrope na listi Eurostata, bilo kome govori o kredibilitetu
Čak i Brnabić bi trebalo da zna odgovor – nema. I da, ako to radi, to deluje tragikomično, čak groteskno.
Peščanik.net, 06.11.2023.
