Ima nešto bolesno u tome što bi Šapić mogao da padne zato što je zaposlenima u obdaništima dao veće plate nego što je smeo da im da. Dobro, ne svim zaposlenima, nego samo nekim. Pa je sad pitanje kako ih je birao. I još im je dao plate kao da su rukovodioci, a nisu bili, pa mu je eto baš to najveći greh. Bezbroj je razloga za to da Šapić leti s mesta na kome je: od besmislenih sređivanja ulica i trgova u centru Beograda, pa do novih sređivanja tih istih ulica i trgova, jer prethodna, besmislena dakle, nisu bila dobro izvedena.
Jeste, komplikovano je: ne samo da su to loše osmišljene izmene, bez ikakve koristi po žitelje Beograda, nego su još i izvedene tako da posle par meseci sve mora da se radi ispočetka, naravno po istom besmislenom prvobitnom planu. I sve bi to revizorima prošlo ispod radara, samo da su vaspitači u obdaništima dobijali niske plate kao i ranije. Što većina i jeste dobijala, ali eto, njih nekoliko je prošlo bolje i sad bi Šapić mogao da – leti.
Jeste, ne pominjem tramvaje, ni plave autobuse (što zapravo i ima nekog smisla, jer kad je Šapić rekao da je to vizantijsko plavo i nemanjićko plavo, kao da je hteo da kaže da nam je prevoz u Beogradu srednjovekovni), a pogotovo neću da pričam o spomeniku – od milošte – Draži. I verovatno ima još toga, ali čitalac će se već i sam dosetiti. Recimo, plana za betoniranje Ušća. Kao što se odmah setio da kaže – pa što bi ga zbog toga najurili kada je to uobičajeni način poslovanja i upravljanja za sve novoradikale.
Pogotovo to važi za tipični radikalski obračun sa slavnom partizanskom i socijalističkom prošlošću – izbrisaće njene tragove s lica Beograda, zaklinjali su se radikali i novoradikali, a Šapić im se u tome svesrdno pridružio. Samo što su radikali to onomad, pre više decenija, radili s predumišljajem: nije njih bilo uopšte briga ni za partizane ni za socijalizam, ali su znali da njihovom diskvalifikacijom prave prostor za rušenje Jugoslavije i krvave ratove za jugoslovensko nasleđe. To jest za pljačku, u kojoj su se radikali istakli onda kao što se ističu i danas.
Neko je trebalo da kaže Šapiću da Jugoslavije, a ni socijalizma, kad smo već kod toga, ovde više odavno nema, ako je tog socijalizma ikada i bilo, pa je sasvim nejasno s kojim se motivima on obrušio protiv „crvenih“ aveti pune dve decenije kasnije, pošto je rušilački posao već završen. Izuzev ako Šapić nije mislio da i Srbiju treba srušiti do temelja, do poslednje okrenute kocke, kako se nekada rušila i Jugoslavija i kako je srušen hotel Jugoslavija. Pa bi i u tome bio isti kao i njegove kolege novoradikali: ništa oni ne umeju da grade; umeju samo da ruše i pljačkaju.
Dakle, sve loše što je Šapić uradio, a ima toga mnogo, ne može biti razlog što sad njegovi hoće da ga najure s vrha gradske vlasti, jer sve to isto rade i svi drugi novoradikali. Pa se to možda zato ni ne navodi kao razlog, iako je to jedini ispravan razlog, već – veće plate vaspitačima. Samo ni te selektivno podeljene veće plate ne mogu biti razlog jer sve to isto rade i svi drugi novoradikali na funkcijama. Biraju ili dovode svoje ljude i privileguju ih ili kupuju njihovu poslušnost ili ih tim privilegijama drže u pripravnosti kada se ukaže potreba za „dobrovoljnim“ dželatima koji treba da zavedu red u svojim ustanovama.
Ja sad, naravno, spekulišem, ali ću svejedno reći da se neću iznenaditi ako se pokaže da su redom veće plate dobijali „lojalisti“ na stalnom ili privremenom radu u vrtićima, ako su tamo išta i radili ili su na posao odlazili samo da bi nadgledali druge i dojavljivali šta rade i kakvo je načelno raspoloženje u kolektivima za brigu o deci. Treba biti veoma glup pa ući u to kolo s novoradikalima: jer, jednom rukom prvi novoradikal vam udeljuje privilegije, a drugom rukom vam zateže omču oko vrata upredenu baš od tih privilegija.
Sve što vam novoradikali daju na „poklon“ zapravo je tempirana bomba koja vam u jednom trenutku, kada se pokaže da ste postali beskorisni za njih, to jest za njega, može eksplodirati u lice. Istina, detonaciju u Šapićevo lice još nismo čuli, ali mineri svesrdno rade da se to što pre desi.
I sad pošto smo sve to rekli, i pošto čitalac kaže da i on sve to zna, ja ću ipak ponoviti: bolna, ako ne i tragična, jeste ironija da će Šapić (možda) pasti zbog (nekoliko) nezakonito većih plata nekim vaspitačima (ne znam što uporno pišem vaspitači kada znamo da su uglavnom sve vaspitačice) u nekim obdaništima.
Jeste, istina je, u obdaništima, kao i u drugim budžetskim ustanovama, rade sve sami režimski poslušnici. Tako bi se barem dalo zaključiti iz onoga što znamo: a znamo da se „državni posao“ dobija samo kada se vernost stranci na vlasti garantuje bezmalo krvlju. Istina je da onda i među njima režim pravi razliku i jedne privileguje dok druge bezobzirno i bezobrazno kinji. I mogli bismo okrenuti glavu od svega toga i reći – to su njihova posla, neka se po(u)biju između sebe, šta se to nas tiče. Samo što nas se tiče, jer imamo decu u obdaništima.
I pošto su nam deca tamo, savršeno nebitno postaje da l tamo rade „lojalisti“ (ima ih, naravno, ali daleko od toga da su većina, što je pokazao i protestni skup vaspitača ispred skupštine, u leto 2024) ili ne rade. Pošto i ti „lojalisti“ brinu, i to uglavnom dobro, o našoj deci. I neka su „lojalisti“ po sto puta, samo da nam deca budu dobro u obdaništima. (Slično važi i za lekare, nastavnike…) A jedva su dobro, uprkos nadljudskim naporima vaspitača. Jedva su dobro jer nam se obdaništa raspadaju kao i država.
Ničega nema u tim obdaništima – ni kvalitetne hrane, ni zavesa, ni klima uređaja, ni adekvatnih podova, ni tepiha, ni ubrusa, ni čaša… Ima samo požrtvovanih vaspitača, koji se upinju da deca ne stradaju u opasnom, opustošenom, razrušenom okruženju. I sad ja treba da mislim i prebrojavam vaspitače na ove i one. Samo ludak bi to mogao da uradi (jeste, poput tekućeg ministra prosvete pod čijom su ingerencijom i obdaništa). I ako je sve to tako, a verujem da jeste, neka je onda Šapić dao veće plate, makar to bilo i mimo pravila, i makar ih davao selektivno.
I ako su od svega drugog, izabrali baš to da mu nalepe na leđa kao metu za odstrel, onda to mnogo više govori o njima nego o njemu, mada je i on isti kao i oni. A govori nam da, po njima, ništa što ima veze sa dobrobiti žitelja Srbije uopšte i Beograda posebno ne sme biti u vezi s privilegijama. Naprotiv, svima koji dobro rade svoj posao u obdaništima, a većina ih radi, treba jasno staviti do znanja da je njihov trud iz ugla vlasti bezvredan, da vlast ne mari ni za decu kao što ne mari za odrasle, i da je do vlasti, sve bi to trebalo zatvoriti i srušiti a vaspitače razjuriti.
Samo što to ne može tako, pa su se dosetili da umesto nagrade, veće plate, boljih uslova… vaspitači, kao i nastavnici, dobiju kazne jer dobro rade svoj posao i kod žitelja Srbije podstiču uverenje da su njihovi životi i životi njihove dece vredni pažnje. A nisu, uporno ponavlja režim i kažnjava sve koji drugačije misle.
A Šapiću se negde nešto omaklo, podelio čovek veće plate, možda i zato, kako je sam jednom rekao, što mu je majka bila vaspitačica, ili ko zna već zbog čega… i sad će otići, ako ode, kao heroj… A stvarno to nije zaslužio.
Peščanik.net, 09.09.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Nema sreće s Evrovizijom - 05/05/2026
- Bogovi su pali na teme - 01/05/2026
- Priče iz ’85: nostalgija za nostalgijom - 28/04/2026
