Foto: Predrag Trokicić
Srpski i kosovski političari često ističu svoje pobede u pokušajima da pokažu da je Kosovo srce Srbije ili da je Kosovo samostalna država. Izjave pljušte kako kome odgovara i suprotno zvanično iskazanim ambicijama o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. I dok kreatori javnog mnjenja podržavaju takvo ponašanje političara, na obe strane cveta kriminal jer nema prave saradnje između srpske i kosovske policije i tužilaštva. I to traje predugo.
Političari su opet poentirali posle posete srpskog direktora policije Interpolu, međunarodnoj policijskoj organizaciji sa sedištem u Lionu. Rezultat ove diplomatske ofanzive je vraćanje međunarodnih poternica pravosudnih organa Srbije u sistem Interpola. Radi se o dvadesetak poternica srpskih sudova protiv kosovskih Albanaca.
Iako je prema rečima našeg ministra unutrašnjih poslova bezbednosna situacija na Kosovu ozbiljna, politički interesi Beograda i Prištine zamagljuju operativne policijske potrebe. Nema direktne saradnje policija Srbije i Kosova, već se ona odvija preko UNMIK-a i EULEX-a. Prema zvaničnim podacima, tokom 2017. srpska policija i EULEX uopšte nisu operativno sarađivali u borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima, iako i jedni i drugi tvrde da je to njihov glavni cilj.
Srpska i kosovska policija i tužilaštvo bi trebalo da pronađu uspešan, direktan i održiv model saradnje, bez obzira na status Kosova i rezultat dijaloga Beograda i Prištine. U suprotnom se neće rasvetliti ubistvo Olivera Ivanovića, niti delovanje 58 organizovanih kriminalnih grupa na potezu od Prizrena do Subotice. Tu ne pomaže izjava šefa nemačke diplomatije o postojanju masivnog organizovanog kriminala na severu Kosova. Povratak poternica srpskih pravosudnih organa u sistem Interpola deluje kao jeftin politički trik, koji uopšte ne bi bio potreban da postoji poverenje između Beograda i Prištine u vezi sa rešavanjem problema ratnih zločina obe strane.
Srbija je poslednjih godina pojačala diplomatske aktivnosti čiji je cilj da Kosovo ne dobije članstvo u Interpolu. Prošle godine je Kosovo najavilo treći pokušaj pristupanja ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji. Od toga se odustalo u poslednjem trenutku, jer nije bilo obezbeđeno potrebnih 127 glasova na zasedanju Generalne skupštine Interpola. U Srbiji je to predstavljeno kao velika pobeda.
Činjenica da će naše poternice na kojima se nalaze kosovski Albanci biti vraćene u sistem Interpola, bez obzira da li su na vebsajtu Interpola ili su dostupne samo ovlašćenim subjektima preko informacionog sistema Interpola – ne garantuje da će Ramuš Haradinaj, Hašim Tači ili neko treći biti uhapšen i izručen Srbiji. Aktuelni predsednik vlade Kosova Ramuš Haradinaj je već dva puta bio hapšen po poternicama Srbije, ali nije bio izručen. Štaviše, protivrečno je da nosioci vlasti u Srbiji insistiraju na poternicama protiv ljudi sa kojima se redovno sastaju u Briselu.
Svaka država članica Interpola sama odlučuje šta će činiti povodom poternica koje raspisuje Generalni sekretarijat Interpola. Nema obaveze da se izruči tražena osoba. Izručenje najviše zavisi od međusobnog poverenja. Evropskim državama je bilo potrebno više od 40 godina pregovora u okviru Saveta Evrope i Evropske unije da pronađu odgovarajuću zamenu za složenu proceduru ekstradicije. Naravno, pravila evropskog naloga za hapšenje ne važe u slučaju Srbije i Kosova.
Bezbednosni problemi u regionu će opstati sve dok se ne pronađe rešenje za uspešniju policijsku i tužilačku saradnju. Svi treba da sednu za pregovarački sto i gurnu političku agendu u drugi plan. U suprotnom, bezbednosne brige će nastaviti da se gomilaju. Procena policije u Srbiji je da će doći do povećanog krijumčarenja marihuane iz Albanije preko Kosova do graničnih prelaza Horgoš i Batrovci. Kosovo je deo centralnog kraka balkanske rute za krijumčarenje marihuane iz Albanije, u kojoj trenutno američke i italijanske policijske snage pomažu albanskoj policiji. Oružje iz Turske se sklapa u ilegalnim radionicama u Makedoniji i na Kosovu, a zatim švercuje na zapad.
Kriminalne grupe imaju svoju internacionalu. One su uglavnom mešovitog sastava. U njima zajedno rade Srbi i Albanci. Pored marihuane, krijumčari se i akcizna roba. Cigarete iz Srbije se preko Makedonije transportuju na Kosovo, a zatim krijumčare po regionu sa makedonskim akciznim markicama. Krijumčarenje alkohola, kafe, cigareta, naftnih derivata i farmaceutskih proizvoda je najizraženije na severu Kosova. Najkraći put za krijumčarenje migranata vodi preko Kosova i Srbije. Po proceni kosovske policije najviše ilegalnih prelazaka ima u okolini Podujeva, Kamenice i Gnjilana, kao i u oblastima opština Leposavić i Zubin Potok.
Evropska agencija za sprovođenje zakona EUROPOL je prošle godine koordinirala zajedničku akciju Zmaj protiv ilegalnog krijumčarenja oružja na Zapadnom Balkanu, u kojoj su učestvovali i Srbija i Kosovo. Ali to ne rešava lokalne probleme. Funkcionisanje tržišne ekonomije na Kosovu ometaju visok nivo sive ekonomije i organizovani kriminal. Evropska komisija već godinama ukazuje na probleme borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji i na Kosovu.
Tu je i problem medijskog izveštavanja o organizovanom kriminalu. Politički, poslovni i kriminalni krugovi vrše pritisak i oblikuju izveštavanje. Vladajuća elita u Srbiji instrumentalizuje borbu protiv kriminala da bi se prikazala uspešnom. Da bi se zastrašili politički protivnici, vrši se pritisak na tužioce i policajce. Na Kosovu je situacija nešto drugačija i medijsko izveštavanje je usmereno na sprečavanje objavljivanja sadržaja koji bi naneo štetu političarima.
Umesto sticanja političkih poena nacionalističkom retorikom, srpski i kosovski političari bi trebalo da omoguće svojim policajcima i tužiocima da sarađuju bez opterećenja politikom. Problemi postoje i u jednom i u drugom dvorištu, ali su bar u sferi organizovanog kriminala zajednički.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Peščanik.net, 19.04.2018.
