Usred dana, na ulici, nedaleko od svog stana, kukavički, s leđa, napadnut je u svojoj devedesettrećoj godini general Jovo Kapičić. Huligan ga je udario u glavu, oborio na zemlju i onesvestio. Sav krvav ali kao i uvek lucidan, Kapičić je u Urgentnom centru rekao novinarima da su motivi napada na njega politički.

General Jovo Kapičić je autentična ličnost. Uvek je mislio svojom glavom i opredeljivao se po svom nahođenju i svom poimanju slobode, morala, istine i pravde.

Njegova originalnost i osnovne karakteristike ličnosti potiču od samog rođenja. Naime, Kapičićev otac bio je po obrazovanju teolog, po opredeljenju buntovnik, a po karakteru slobodan, nezavistan i nepokoran duh, zbog čega se našao u emigraciji, gde je u italijanskom gradu Gaeti 1919. rođen Jovo Kapičić.

U svom životu general Kapičić uvek je birao slabiju stranu i teži put. Od oca je nasledio hrišćanska načela, buntovništvo i slobodarstvo.

U ratu se opredelio za Titove partizane i to kada im je protivnik bio fašizam i nacizam u najvećoj snazi i moći, kada je Hitler pokorio skoro celu Evropu. U partizanskoj epopeji prošao je kroz sve bitke i teška iskušenja (Igman, Sutjeska, Neretva itd.) i dobio orden narodnog heroja i čin generala.

U ključnoj godini Titove Jugoslavije 1948-oj, Kapičić je opet na slabijoj, ali pravoj i moralnijoj strani. Tada izuzetno moćni ratni pobednik i lider kompletnog komunističkog sveta Staljin, ustremio se na Tita i Jugoslaviju sa željom i realnim izgledima da je okupira. Kapičić je bez dileme stao uz svoju zemlju, svog komandanta i rezultate svoje borbe.

Kada je Slobodan Milošević na samom vrhuncu svoje moći krenuo u osvajački pohod na teritorije širom SFRJ, Kapičić prepoznaje Miloševićev nacionalizam i to oštro i javno osuđuje. Dao je i izjavu da je Milošević svojim terorom nad albanskim stanovništvom na Kosovu iznudio NATO bombardovanje.

Vrlo dobro je general Kapičić ocenio i da je čitava Miloševićeva politika i politika njegovih političkih, intelektualnih i populističkih nastavljača usmerena da od Crne Gore napravi srpsku provinciju i da Crnu Goru koja ima buntovničku i slobodarsku tradiciju potčini i potceni, pa je javno digao glas i podržao nezavisnot Crne Gore.

Sve što smo naveli, a posebno da general misli svojom glavom i opredeljuje se po svom shvatanju morala, istine, slobode i pravde dovelo je do ovog mučkog i divljačkog napada. U Srbiji danas i ovde postoji potpuno jedinstvo u svim pitanjima politike, države, nacije, patriotizma, međunarodnih odnosa u toj meri da je to preraslo u vrlo čvrst i ukorenjen stereotip, koji simboliše današnju virtuelnu Srbiju. Ko se ne uklapa u tu Srbiju koja se u savremenom svetu pojavljuje kao “čardak ni na nebu ni na zemlji” rizikuje da će proći kao general, narodni heroj i ambasador Titove Jugoslavije Jovo Kapičić.

Zapanjuju reakcije srpskih medija koji objavljuju da je Kapičić bio upravnik logora na Golom otoku, što nije tačno. U vreme Golog otoka, Kapičić je bio pomoćnik saveznog sekretara za unutrašnje poslove i u tom svojstvu samo tri puta posetio Goli otok. Poređenja radi, otac nacije i bivši predsednik Republike Dobrica Ćosić vremenski je bio duže na Golom otoku, i to kao specijalni izaslanik Aleksandra Rankovića. Nameće se utisak da srpski mediji odobravaju napad na Kapičića i impliciraju da je on to zaslužio. Odavno u Srbiji izdajnici naroda i države, oni koji su se opredelili za Staljina, jednog od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva, uživaju ugled i izazivaju sažaljenje. Pri tom treba imati u vidu da je sukob Staljina i Tita istorijski i politički verifikovan kao sukob totalitarizma i slobode. Novinari koji danas pišu o Golom otoku nisu ni bili rođeni u vreme postojanja tog logora. Međutim, svi srpski novinari su savremenici logora u Omarskoj, Trnopolju, Manjači, Keratermu za  Bošnjake; Begeljcima, Stajićevu i Sremskoj Mitrovici za Hrvate, ali o tim logorima i logorašima ništa ne pišu. Posle vremenske distance od 60 godina, potpuno je jasno: da nije bilo logora na Golom otoku, cela Jugoslavija bi bila jedan veliki Staljinov logor.

 
Peščanik.net, 14.12.2011.