Sahranjuje Ustav
Kad bi bio ratifikovan, Lisabonski sporazum bi zamenio neuspešni predlog Ustava koji su na referendumima odbacili Francuzi i Holanđani 2005. Novi sporazum je skromniji: poboljšao bi prethodne sporazume o EU i ukinuo neke simbolične elemente ustava, kao što je formalno usvajanje zastave i himne EU.
Reformisani sistem predsedavanja i šef diplomatije
EU bi imala predsednika čiji bi mandat trajao dve i po godine (u sadašnjem sistemu na mestu predsedavajućeg smenjuju se zemlje članice na svakih šest meseci) i moćnijeg šefa diplomatije koji odgovara vladama članica. Ta osoba bi kontrolisala budžet za pomoć Evropske unije i njenu razgranatu mrežu diplomata i državnih službenika.
Manja Evropska komisija
Ovaj izvršni organ EU bio bi smanjen sa sadašnjih 27 članova na 18 do 2014. Komesari bi se birali po sistemu rotacije među državama, a mandat bi im trajao pet godina.
Uvećana vlast Evropskog parlamenta
Evropski parlament bi mogao da još snažnije utiče na donošenje ili odbacivanje zakona, naročito u domenu pravde i unutrašnjih poslova. Broj poslanika u evropskoj skupštini bi bio smanjen na 751 sa sadašnjih 785.
Donošenje odluka većinom glasova
Po ovom sporazumu bi države članice mogle da donose odluke većinom glasova a ne konsenzusom, i to u 50 novih oblasti, uključujući i pravosudnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku. Britanija i Irska bi bile izuzete iz pravosudne i policijske oblasti. Konsenzus bi još uvek bio potreban u spoljnoj i odbrambenoj politici, socijalnoj sigurnosti, poreskom sistemu i kulturi.
Suštinska prava
Povelja sa 50 članova sadrži spisak ustanovljenih prava, kao što je sloboda govora i veroispovesti, ali i pravo na utočište, obrazovanje, kolektivni ugovor i pravične uslove za rad. Zabrinute zbog uticaja biznisa na njihove pravosudne sisteme, Britanija i Poljska su izuzete.
Allegra Stratton, The Guardian, 13.06.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 17.06.2008.