Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Navršava se godinu dana otkad je Rio Tinto izašao iz senke. Zapravo, bio je on tu sve vreme, ali je od početka avgusta prošle godine prešao na novi nivo komunikacije sa kritičkom javnošću u Srbiji. Naime, od 7. avgusta 2023. godine, ova kompanija je preko svog zvaničnog sajta počela da se dopisuje sa svim potencijalnim kritičarima koji bi se usudili da kažu nešto o štetnim posledicama rudarenja litijuma. Tada je objavljeno prvo pismo pod naslovom „Obaveštenje javnosti povodom netačnih informacija o Projektu Jadar“. Ovo pismo javnosti imalo je strukturu koja će postati dominantni model u svim ostalim pismima koja će se do danas redovno objavljivati na zvaničnoj stranici kompanije. Pisano na ćirilici, natopljeno svetonazorom Vlade Srbije i predsednika Vučića, rukopisanije Rio Tinta ima sledeće elemente: 1) Navod iz medija koji se odnosi na vezu izmene Zakona o planiranju i izgradnji i nastavka aktivnosti kompanije na Projektu Jadar; 2) Očekivano negiranje takve veze i uveravanje javnosti da kompanija samo dovršava pregovore oko otkupa zemljišta koji je dogovoren pre nego što je Prostorni plan područja za posebne namene Projekta Jadar prestao da važi u januaru 2022; 3) Slede uveravanja da kompanija sve radi transparentno i u skladu sa odlukama Vlade Srbije.

Dakle, ovo je model. Rio Tinto je od tog datuma počeo da šalje svoje dopise javnosti kad god bi locirao istupanje nekog ekološkog aktiviste u medijima. Upućeno je preko 20 dopisa do kraja juna 2024. A od tada su se ove reakcije intenzivirale. Poslednja je upućena glumici i aktivistkinji Svetlani Bojković 24 sata pre njenog nastupa na današnjem protestu protiv rudarenja litijuma u Beogradu. Već na samom početku ovog dopisa stoji da „kompanija Rio Tinto izričito demantuje da bi Projekat Jadar na bilo koji način ugrozio ustavno pravo građana Srbije na zdrav vazduh, vodu i zemlju, kako to neosnovano i bez ikakvih dokaza navodi gospođa Bojković“. Nakon toga sledi teška artiljerija međunarodnih standarda i transparentnosti u poslovanju. Kompanija navodi da je kupac uvek u pravu, odnosno automobilske kompanije i sama EU, koji ni u snovima ne bi kupovali litijum koji je dobijen usled štetnih ili daleko bilo devastirajućih rudarskih aktivnosti po životnu okolinu i ljudska prava. Dakle, dokle god ima tako svesnih i zelenih automobilskih industrija u Evropi, ni Svetlana Bojković niti stotine hiljada uznemirenih građana u Srbiji ne moraju da brinu. Ima ko će: BMV, Folksvagen, Tojota, Honda, Mercedes i Volvo. Jednostavno rečeno, neće BMV da ugrađuje u svoje vozilo sumnjivu litijumsku bateriju, već samo onu koja je dobijena čistim rudarenjem, zelenim, uz poštovanje najviših standarda, koje garantuje visoko osvešćena Vlada Srbije. Pa kada se interesi svetske automobilske industrije udruže sa standardima Vlade, biće to jedna nova etapa zelene tranzicije Zapadnog Balkana. Ali to nije sve, kaže se u ovom ljubavnom pismu kompanije Rio Tinto, jer će od čuvene EXPO godine 2027. EU propisati novu regulativu – tzv. „pasoš (litijumske) baterije“. Biće to digitalni sertifikat, koji će posedovati svakako QR kod, čijim će skeniranjem zahtevni kupac moći da dobije brzi odgovor na pitanje da li je sve u redu sa Jadrom i okolinom. Jer ako nije, džaba vam jadarit.

QR kod litijumskog pasoša moraće da ponudi budućim kupcima i odgovor na to kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji (civilni sektor može da pakuje kofere polako), tj. u zoni eksploatacije kritičnih minerala, te kako stvari stoje sa ekološkim aktivistima, jesu li konačno zadovoljni uslovima koji su ispunjeni prilikom rudarenja. Jedno je sigurno, Vlada Srbije biće prezadovoljna, skoro kao predsednik Vučić prilikom nedavnog potpisivanja ugovora sa nemačkim kancelarom Šolcom. Među svim tim informacijama, navodi Rio Tinto, moraće da se nađu i „podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način“. Etičnost i održivost su ključne reči u diskursu kompanije Rio Tinto kao i Vlade Srbije. Tome u prilog ide aktuelna izjava premijera Miloša Vučevića o ekološkim aktivistima u Srbiji kao „ustašama“. Njegovo rezonovanje o ekologiji i ekološkom aktivizmu, predstavlja podrazumevani „standard“ na koji se pozvao i Olaf Šolc kada su ga u Beogradu pitali da li Nemačka može da garantuje ekološke uslove rudarenja. Naravno da ne može, rekao je Šolc, to će uraditi premijer Vučevič sa svojim „stručnjacima“, koji su već učestvovali u hapšenju aktivista prethodnih dana.

U zaključku najnovijeg ali ne i poslednjeg pisma Rio Tinta, kaže se da će „kompanija podsticati učešće lokalne zajednice“ (tj. ekoloških aktivista) u nezavisnom praćenju potencijalnih uticaja Projekta Jadar na vodu, vazduh i zemljište. Za to će se svakako pobrinuti premijer Srbije koji će uhapšenim aktivistima omogućiti da dobiju televizore u zatvorskim jedinicama, kako bi mogli da prate izveštaje sa Pinka i Happyja o stanju u Jadru. Svi će biti zadovoljni.

Međutim, QR kod budućeg litijumskog ausvajsa nikada neće pružiti osnovne informacije o stanju režimskog ludila koje sada već pokazuje svoje dimenzije, izjednačavajući litijum sa Vučićem, a njega sa srpstvom, dok s druge strane protivnike ovog projekta vidi kao elitne jedinice NDH, antisrpske otpadnike koji ne žele da prihvate „šansu generacije“ jer ne vole Aleksandra Vučića. Zbog toga Vlada Srbije od juče gomila svoje „Dostojne“ trupe na Terazijama. Dopisno odeljenje Rio Tinta u Srbiji ne ulazi u te nebitne detalje jer ima ko će o tome brinuti. Oni se pozivaju na naučna istraživanja koja su sprovele stotine domaćih i stranih stručnjaka. Reč nauke, a ne politike, u ovom projektu ima tobože presudni značaj za kompaniju. Kao što će tim stručnjaka ministra Lončara iznedriti neki pozitivan izveštaj o uticaju rudarenja litijuma na zdravlje ljudi u Jadru. A kada se sve to bude pretvorilo u digitalni sertifikat, nikog više neće interesovati realno stanje na terenu. Danas je poslednji dan kada će govornici na velikom protestu, među njima i Svetlana Bojković, na Terazijama, imati generacijsku šansu da upozore građane na to.

Peščanik.net, 10.08.2024.

EKOLOGIJA
LITIJUM

The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)