Fotografije čitalaca, Nebojša Nenadić

Fotografije čitalaca, Nebojša Nenadić

Iako želi da se prikaže kako je moralni imperativ jedini i najvažniji motiv kojim se Vučić rukovodio u vezi sa padom helikoptera, meni se čini da to nije istina. On se pre svega bavio spasavanjem svojih ministara (u emisiji Upitnik na RTS-u Vučić je gotovo zaurlao da neće dati ministre Gašiča i Lončara, da on preuzima odgovornost, pa njega neka smenjujemo). Spasavao je i sopstvenu odgovornost, jer nije istraživano da li je znao za akciju spasavanja bebe. Verovatnije je pretpostaviti da se Gašić s njim konsultovao i dobio odobrenje, te da je s tim odobrenjem mogao vršiti pritisak na druge učesnike u ovoj nesrećnoj raboti. Već na ovoj prvoj stepenici imamo moralno posrtanje, jer čovek od integriteta neće nijednog krivca za pogibiju sedam osoba, unapred isključiti. I to sa pozicije moći i uobičajenog cinizma „smenite mene“.

U obraćanju na KZŠ-u povodom Izveštaja dve komisije o uzrocima pada vojnog helikoptera, Vučić je rekao: „Ovih šestoro ljudi izgubili su svoje živote u pokušaju da spasu jedan vredan, najvredniji i najvažniji život“. Da bi ova napadna i super moralna osetljivost na život jedne osobe (petodnevne bebe) bila ubedljiva, ona može biti izrečena samo pod pretpostavkom da se spasilački let odvijao u skladu sa pravilima službe i uobičajenim parametrima koji ne podrazumevaju rizik za spasioce. Naravno, rizik nikada ne može biti potpuno otklonjen, ali važeća pravila se u takvim situacijama moraju poštovati zato što samo njihovo uvažavanje otklanja rizik ili ga svodi na minimum. To je lepo u svom tekstu pokazao Rastislav Dinić. Njegova poenta se još bolje vidi u slučaju helikoptera, jer nije u pitanju samo pacijent, dakle jedna osoba, nego su i spasioci ugroženi ako se pravila ne poštuju. Pošto su rizici za spasioce (šestoro odraslih ljudi) bili veliki – dokazano je kršenje procedura – time je i spasavanje bebe obesmišljeno. Naročito post factum, Vučićeve reči čiji je život „najvredniji i najvažniji“ (bebin), deca Omera Mehića nisu mogla da prihvate.

Izveštaj komisije pokazuje da su procedure kršene od početka akcije do njenog kraja. Zna se da je ministar Gašič izdao naređenje za akciju i da ga je general Bandić opomenuo da procedura nije poštovana. Ministar mu je rekao da je stvar hitna i da se pređe na zadatak. Ključnu odgovornost za život spasilaca (a to znači i za bebin) snosi general Bandić koji je morao imati hrabrosti da odbije naređenje i Gašića uputi da pre akcije obavi sve potrebne procedure. Brojne specijalizovane analize pokazale su da uopšte nije bilo uslova sa se obavi spasilački let, što možete pročitati ovde. Neko je ipak mnogo pritiskao da se ova gotovo nemoguća misija obavi. Otuda je Vučićeva moralna preosetljivost na KZŠ-u zvučala isprazno, izgovarana u povišenom tonu i agresivno prema javnosti i novinarima.

Ova moralna praznina je bila još vidljivija kada je Vučić na opšte iznenađenje napao Izveštaj koji je ranije pročitao (ne zna se po kom osnovu ga je dobio i obavestio javnost da u njemu nema „bog zna šta spektakularno“), ustvrdiviši da su poginuli pilot Omer Mehić i članovi posade veliki heroji koji su spasavali jedan život i da posada ni za šta nije kriva. Kako nije kriva kad Izveštaj tvrdi da osnovnu odgovornost za pad helikoptera snosi posada? Vučić negira Izveštaj o odgovornosti posade i moli javnost da sada ne krivi Omera Mehića: „zadovoljite se time što ste jurili i krivili ministre, generale i pukovnike i molim vas da sada ne krivite Omera Mehića. Omer nije kriv, kao ni Bandić, ni mnogi drugi“.

Ali, taj isti Mehić je na najodvratniji način moralno degradiran. Izveštaj navodi da mu je tobože nađen alkohol u krvi (supruga Omera Mehića izjavila je da njen muž nikada nije pio). Pijani heroj! Ali su zato svi živi Vučićevi podanici nevini i trezni, pa ostavite ih već jednom na miru!

Vučić zna, baš kao što i cela javnost zna, da je bio zakazan medijski spektakl na aerodromu Nikola Tesla, u kome bi glavni protagonisti bili Beba i ministri Gašić i Lončar. Nek’ se i oni malo reklamiraju kako odlično rade svoj posao iako, doduše, Vučuć nije upitao ministra Lončara kako to da u Novom Pazaru sa najvećim prirodnim priraštajem, nema neonatologa i kiseonika za bebe. Pošto znamo da je razlog navođenja helikoptera na Teslu bio već pripremljen spektakl, postavlja se pitanje da li postoji moralna granica političkom marketinigu danas u Srbiji? Ili tih granica više nema, pa je takav, ničim ograničen, počeo da odnosi prve žrtve. A biće ih još. Da će tako biti, potvrđuje poslednja vest: u Vladi Srbije, zajedno sa svim ministarstvima, u službama za odnose sa medijima u ovom trenutku radi više od 70 osoba.

Politički marketing vladajuće klike je jedina industrija koja radi punom parom u Srbiji, a njen glavni menadžer-guru je Aleksandar Vučić, ljubitelj beba.

Peščanik.net, 06.04.2015.

Srodni linkovi:

Aleksandar Roknić – Helikopter, tužioci i političari, odgovornost…

Dejan Ilić – Nedodirljivi

Dejan Ilić – Laici i stručnjaci

Vladimir Stamenović – Piterov princip i Bratislav Gašić

Srđan Ilić – Demanti 2

Dejan Ilić – Kvar

Slobodan Tomić – Otkud dalekovodi?

Srđan Ilić – Demanti

Slobodan Tomić – Šibicarski trikovi

Svetlana Slapšak – Endemska neodgovornost

Slobodan Tomić – Dva pitanja

Rastislav Dinić – Emocije i procedure

Dejan Ilić – Pitanja bez odgovora

Marko Milanović – Obmane ministra Gašića

VIDEO – Kraljevski plural

Dejan Ilić – Sram vas bilo, predsedniče vlade

Slobodan Tomić – Bestidno

Miša Brkić – Sekula

Nadežda Milenković – Prvaci sveta

Dejan Ilić – Direktan prenos

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).