Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.
Moguće je jedno vreme, kao što je slučaj u Srbiji, da proizvodnja raste a broj stanovnika se smanjuje, jer se povećava broj zaposlenih. Ovo poslednje zato što je bilo i još uvek ima mnogo nezaposlenih. Ili nedovoljno zaposlenih. Štaviše, kakav je slučaj u Srbiji, moguće je da se povećava privredna aktivnost, da se smanjuje stanovništvo, a i da zapravo nema rasta produktivnosti. Jer se odseljavaju produktivniji, a zapošljavaju manje produktivni. Takav rast ne može da bude baš brz, a ni održiv.
Tako da će u nekom času privredni rast uglavnom zavisiti od rasta produktivnosti. Stvari mogu da stoje i obrnuto. Uzmimo razvijenu privredu u kojoj se stanovništvo ne povećava, recimo čak i uz trajan priliv imigranata. Ovo može da bude zato što je rast produktivnosti značajan, tako da ukupni privredni rast ne mora da se zasniva na rastu stanovništva. Ljudi mogu da rade manje, da uče više, da inoviraju i da žive bolje iz generacije u generaciju. Eventualnu potrebu za radnicima u recimo uslužnom sektoru mogu da zadovoljavaju uvozom radnika iz recimo Srbije.
Kako bi pak zemlja kao što je Srbija ili uostalom manje-više bilo koja balkanska zemlja mogla da poveća produktivnost? Jedan način je da ulaže u obrazovanje i nauku i u preduzetništvo. To, međutim, nije dovoljno jer je proizvodnost obrazovane osobe veća u stranim razvijenim zemljama, ne samo zbog veće tehničke opremljenosti već i zbog većeg trošenja vremena i napora svake vrste ne samo da bi se radilo već i da bi se živelo. Uostalom, to je razlog zašto se iseljavaju obrazovaniji. Mada se, naravno, iz istih razloga iseljavaju i neobrazovaniji. Sve je naprosto mnogo teže u neuređenoj zemlji.
Pogotovo ukoliko je reč o zemlji, a njih je nekoliko na Balkanu, koja se još uvek suočava sa osnovnim problemima bezbednosti. Recimo, ima granice koje ne smatra pravičnim ili poželjnim već bi da zapravo ima veću teritoriju. Pa gleda da održava zamrznute teritorijalne sukobe do boljih vremena. To značajno utiče na to u kakvim se političkim, društvenim i, uostalom, moralnim uslovima živi.
U javnosti se mnogo govori o korupciji, što je svakako važan razlog za usporen rast produktivnosti. Jer se gubi vreme i troše se sredstva svake vrste da bi se obezbedila potrebna konkurentnost za usluge do kojih se dolazi korupcijom. Ali ima i drugih i gorih prepreka rastu produktivnosti.
Alternativno, rast bi mogao da se zasniva na učenju i iskustvu. U Srbiji, mada i u susedstvu, uglavnom se proizvodi ono što se i ranije proizvodilo, a često se ulaže u obnovu ili održavanje neke recimo industrijske aktivnosti. Ukoliko se ona i obnovi, rast produktivnosti će biti ograničen. Zaista, povećaće se ukupna proizvodnja, ali trajnijeg rasta neće biti.
Drukčije stoji stvar s novim aktivnostima. Privreda koja je inovativna u tom smislu da na tržište iznosi proizvode koje ranije nije proizvodila ima značajan prostor za povećanje produktivnosti, jer će učiti na iskustvu u proizvodnji, marketingu i prodaji. Čak i ako se ne povećava broj zaposlenih, proizvodnja će se povećavati u meri u kojoj će ljudi koji u njoj rade nalaziti načine da ostvare uštede u vremenu ili u sredstvima svake vrste. Isto će važiti i za sve one koji su na ovaj ili onaj način povezani sa inovativnim preduzetnicima i preduzećima.
Da bi se videlo šta imam u vidu, uzmimo za primer nekog emigranta iz Srbije. Njegova će produktivnost u inostranstvu biti veća, ali će se i povećavati. Za stranog preduzetnika imigrant ima prednost nad domaćim radnikom upravo zato što imigrant ima veći prostor da uči na iskustvu. Što će reći, njegova će se produktivnost povećavati u dužem vremenu.
Tako da bi za zemlju kao što je Srbija, iz koje se ljudi iseljavaju upravo da bi bili produktivniji, bilo važno da razvija proizvodnju dobara i usluga koji su za nju novi. Tu je verovatno dobar primer sektor informatike, gde postoji značajan prostor za rast produktivnosti. Tu institucionalna i društvena nerazvijenost ili rđava razvijenost ne moraju da bude toliko velika prepreka.
Bilo bi, naravno, još bolje i da se zemlja normalizuje jer se onda stanovništvo možda ne bi ni smanjivalo, a poboljšali bi se uslovi za rast produktivnosti. Sve u svemu, ako uz smanjenje stanovništva izostane i rast produktivnosti, proizvodnja po stanovniku ne mora da se smanjuje, ali ukupna proizvodnja nema na osnovu čega da se povećava.
Novi magazin, 30.09.2019.
Peščanik.net, 01.10.2019.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
