Dmitrij Medvedev, Putinov naslednik, arhifavorit na ruskim predsedničkim izborima 2. marta, neće imati nijednog liberalnog protivkandidata. Izborna komisija je odbacila kandidaturu Mihaila Kasjanova zbog dva miliona neispravnih potpisa. Kasjanov, koji je bio Putinov premijer od 2000. do 2004, pozvao je na bojkot izbora. Dmitrij Medvedev će imati samo tri protivkandidata: komunistu Zjuganova, nacionalistu Žirinovskog i nepoznatog “demokratu” Bogdanova. Evo portreta budućeg gospodara Kremlja
“Moj Dima ima srce viteza”. Na dve stranice popularnog dnevnika Tvoj den Valentina, stara učiteljica iz Sankt Peterburga, priča kako ju je nekadašnji učenik Dmitrij Medvedev spasao od “teške bolesti” tako što je platio njen dug kod zelenaša. Otkako je prvi potpredsednik ruske vlade Dmitrij Anatoljevič Medvedev sredinom decembra zvanično objavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, medijska mašina za pravljenje novog nacionalnog heroja radi punom parom.
Postoji još jedno spasavanje koje je mnogo manje medijski eksploatisano, a može da objasni spektakularni uspon ovog četrdesetdvogodišnjeg bezličnog pravnika. Priča se odigrava u Sankt Peterburgu 1992. Prvi zamenik gradonačelnika, izvesni Vladimir Putin, umešan je u nekakav finansijski skandal. Lokalna parlamentarna komisija ga sumnjiči, kao i neke druge funkcionere, da se obogatio na kompenzacijama u vreme velike nestašice hrane. Pokrenuta je istraga, ali se odustalo od gonjenja. “Medvedev, mladi opštinski pravnik, spasao je Putina otkrivši neke pravne pukotine u dosijeu”, priča Aleksej Mukin, politolog, autor knjiga o ruskim elitama. “Teško je reći da li se Putin zaista obogatio. Ali, s lakoćom je potpisivao dokumente koje nije trebalo da potpiše”, nastavlja ovaj stručnjak.
Zahvalan i oduševljen Medevedevljevim profesionalnim kvalitetima, Putin će ga pozvati da pođe sa njim u Kremlj. Između 1996, godine Putinovog polaska za Moskvu, i 1999, Medvedev se uzgred bavi i privatnim sektorom u okviru kompranije za preradu drveta “Ilim Pulp”. Iako je izguran na mesto predsednika upravnog odbora Gazproma 2000, zatim na mesto šefa predsednikovog kabineta 2003, Medvedev je bio nepoznat javnosti sve do postavljanja na mesto prvog potpredsednika vlade krajem 2005.
“Kao podređeni, Dmitrij Medvedev je genijalan funkcioner, prava premija za bilo koji sistem”, kaže Adrej Jeldak, psiholog s kojim je razgovarala Nezavisimaja gazeta. Pohvale pljušte po ovom odlikašu, nastavničkom sinu, “vrednom radniku”, “hiperefikasnom”. Ali kao šef? Mišljenja su podeljena. Neki posmatrači procenjuju da kao predsednik upravnog odbora Gazproma Medvedev prima sva naređenja od Putina, koji napamet zna promer i najmanjeg gasovoda. Drugi se kunu da se nametnuo kao upravljač ogromne gasne kompanije, a naročito u njenom finansijskom sektoru. Vladao je slušajući druge, bez ijedne suvišne reči. Ipak, zaključuje psiholog Jeldak, “neprestana samokontrola može da izazove krize nerava”. I zaista, Dmitrij Anatoljevič je u stvarnosti “hirovit”, čak “uvredljiv”, potvrđuje nekadašnji saradnik koji je želeo da ostane anoniman.
U Kremlju je dobio nadimak “vezir”, uverava nas politolog Aleksej Mukin. To jest “veliki vezir”, što je zlobna aluzija na njegov nizak rast. Po mišljenju jednog nekadašnjeg saradnika, užasno je iskompleksiran zbog svojih metar i šezedeset dva. Osim cipela sa platformama, kadrovi u kojima ga snimaju odozdo omogućuju da se na televiziji ublaži ovaj nedostatak.
Ovo su važni detalji kada se zna da su mu nacionalni kanali posvetili 12h i 18 minuta (nasuprot 3h i 23 minuta i 2 h posvećenih njegovim protivkandidatima Žirinovskom i Zjuganovu). Tako smo videli Medvedeva kako čestita majci novorođenčets u jednom skromnom stanu i to u društvu patrijarha Akekseja II, ili kako sluša mornare u Murmansku. Glavne teme njegove kampanje su stambeno pitanje, zdravlje, porodica, kupovna moć. U nastupima Medvedev ne pokušava da po svaku cenu oponaša Putina. Teško ga je zamisliti na konju, za komandama MIG-a ili kako pokazuje mišiće. Ipak se njegovo punačko lice s početka ove decenije izdužilo. I naslednik uskih ramena u strukiranom sakou tvrdi da prepliva kilometar i po dva puta dnevno.
Uprkos naporima kandidata, “teško je naći bezličniju osobu na ruskoj političkoj sceni”, kaže Elena Koneva, stručnjak za medije. Doza glamura bi mogla da dođe od njegove supruge Svetlane, majke njegovog dvanaestogodišnjeg jedinca. Ova elegantna plavuša izdašnih oblina organizuje modne revije i rukovodi jednim obrazovnim projektom koji podržava pravoslavna crkva.
Teško je dokučiti kakva su prava ubeđenja budućeg predsednika, koga rado predstavljaju kao “liberala”, toliko zna da bude mudar. Prošle nedelje, u prostranoj izložbenoj sali Manježa, u podnožju zidina Kremlja, pred gomilom politički korektnih udruženja, Medvedev se živo okomio na korupciju koja “u samim državnim organima” postoji “u ogomnom obimu”, što Rusiju označava kao zemlju “legalnog nihilizma”. Ovaj otmeni latinista je “specijalista za rimsko pravo. To utiče na način na koji misli, na koji razmišlja”, kaže Vladimir Rijkov, bivši poslanik liberalne opozicije.
Stanislav Belkovski, nekadašnji predsednikov saradnik koji već dve godine ukazuje na Putinovo lično bogaćenje, nimalo ne veruje u Medevedevljev demokratski elan. “On ima istu filozofiju kao Putin: veruje u svemoć novca.” Da li predsednik upravnog odbora Gazproma sedi na gomili zlata? Ma ne! Ako je verovati njegovoj imovinskoj karti objavljenoj prošle nedelje, skromni “Dima” ne poseduje čak ni automobil. Porodica raspolaže samo gospođinim starim golfom. Zvanični prihodi: 4100 € mesečno, što je plata nekog ruskog kadra u stranoj kompaniji.
Kako je mogao da priušti luksuzan stan od 367 m²? Nijedan ruski građanin nije glup, ali pravnik Medvedev sigurno nije van zakona. Rusko pravo omogućuje kompanijama da ne otkrivaju vlasničku strukturu, a osnivanje ofšor paravan-kompanija, registrovanih na Devičanskim ostrvima ili na Kipru, jeste nacionalni sport za milionere.
Budući da nema nikakve sumnje u to kakvi će biti rezultati izbora, kremljinolozi lome glave oko sledećeg pitanja: hoće li sledeći predsednik biti marioneta u rukama Vladimira Putina, bez obzira na to hoće li ovaj biti premijer kao što je najavio? Hoće li se nametnuti ljudima iz tajnih službi i oružanim snagama? Za konsultanta Elenu Konevu Medvedev pre predstavlja “sliku švajcarskog ili danskog boja jedan”, prilično daleku od “ruskog duha”. “Kod nas se ceni snaga.” Dmitrij Medevedev možda želi da pokaže kako je ovaj istorijski kliše lažan, osim ako u njemu ne spava medved, kao što mu samo ime kaže.
Fabrice Nodé-Langlois, “Medvedev, le gentil héros que le Kremlin se fabrique”
Le Figaro, 28.01.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 27.01.2008.
