Devedeset šest zapeta osam procenata? Rusi su nepopravljivi. Oni se u izbore ne razumeju ni toliko da bi njima mogli pristojno da manipulišu. Međutim, referendum na Krimu je ionako farsa u režiji Zapada i Istoka. Rusi nisu ni morali da lažiraju razultate. Nema sumnje da je većina stanovnika Krima proruski orijentisana. S druge strane, Zapad je već proglasio ovaj referendum nelegalnim. „Pseudoreferendum“, kaže François Hollande, „pravno ništavan“.

Međutim ovaj referendum je značajan iz jednog drugog razloga. On predstavlja oživljavanje konflikta između Istoka i Zapada. Oni koji žele hladni rat ne sede u Kremlju, već u Vašingtonu, Briselu i Berlinu. Zapad je počev od 1989. zauzeo kurs neizbežne konfrontacije sa Rusijom. Nesmotrenost ili računica? Zapad vodi politiku lišenu svakog osećaja za istoriju. Pozvali smo ruskog medveda na ples, ali nismo sigurni da li smo zauvek isključili svaku mogućnost rata.

Gregor Gysi je prošle nedelje u Bundestagu održao veoma važan govor. Rekao je da su NATO i EU u odnosima sa Rusijom uprskali sve što se moglo uprskati. Gorbačovljeva „zajednička evropska kuća“ i plan o novoj bezbednosnoj strukturi bez NATO-a i Varšavskog pakta? Zapad to nije ozbiljno shvatio. Obećanje da se NATO neće širiti do ruskih zapadnih granica? Zapad ga je prekršio. Ruska zabrinutost zbog raketnog štita, stacioniranog u istočnoj Evropi? Zapad je sve to ignorisao. Putinova ponuda o zoni slobodne trgovine od Lisabona do Vladivostoka? Zapad je ostao ravnodušan. A onda Barrosov ultimatum Ukrajini da se odluči između Rusije i EU… Poslednja, teška diplomatska greška. Od tog trenutka nemački ministar spoljnih poslova Steinmeier čini sve što je u njegovoj moći kako bi ograničio štetu.

Gernot Erler, izaslanik nemačke vlade za ruska pitanja, u maju 2013. piše: „Ovo spoljnopolitički nepodnošljivo stanje stvarano je godinama, i svi koji su u stalnom kontaktu sa ruskim partnerima znali su šta se sprema.“

Zašto se Zapad tako ponaša? Postoji samo jedan odgovor – sujeta. „Zapad veruje da za pobednike hladnog rata ne važe više nikakva pravila“, rekao je Gysi kancelarki i članovima vlade.

Gysi je visoki dom i javnost podsetio na jednu jednostavnu činjenicu: „SAD nameravaju da prošire svoj uticaj i zadrže postojeće interesne sfere. Isto važi i za Rusiju.“ Skloni smo da ulepšavamo naše poteze. Sopstvenu politiku sile smatramo nečim normalnim, a čim je primenjuje neko drugi, odmah ga proglašavamo agresorom. U Die Zeitu smo nedavno mogli da pročitamo: „Evropljani u svim mogućim krizama pokušavaju da smanje tenzije iscrpljujućim pregovorima. Vladimir Putin i ruska Duma insistiraju na eskalaciji.“ To nije tačno. Rusi na Krimu oblikuju izbornu volju, a Die Zeit ulepšava stvarnost. Takva izvrtanja stvaraju mitove, a mitovi pouzrokuju mržnju.

Istoričar Christopher Clark je nedavno u Spiegelu upozorio na brzopleto povlačenje paralela s Prvim svetskim ratom. Međutim, on u Mesečarima, svojoj epohalnoj knjizi o tom ratu, piše: „Kriza koja je 1914. dovela do rata bila je plod zajedničke političke kulture.“

Bila je to kultura sukobljavanja i agresivne spoljne politike. Bismarck tokom Krimskog rata, 1854, predlaže svojoj vladi „da se ušunja u Austriju… dok tamo nema Boemskih trupa.“ Zašto? Jer se za to ukazala prilika. Neslućene mogućnosti su se ukazale i dok je Sovjetski Savez ležao u ruševinama, a Jeljcin u litrama alkohola.

Sada je Barack Obama pozvao novog gospodara Kijeva Arsenija Jacenjuka u Ovalnu sobu. Izgleda da nikoga ne zanima to što je njegova vlada isto tako nelegitimna kao referendum na Krimu. Fašisti, sada deo nove vlade u Kijevu, zaista su stvarni i nisu Putinove propagandne izmišljotine. Gysi je citirao šefa partije Svoboda: „Uzmite oružje, borite se protiv ruskih krmača, nemačkih i jevrejskih svinja i drugog korova.“

Angela Merkel i Steinmeier ćute. Najvažnija paralela sa današnjom situacijom, koju možemo da nađemo u delu Christopher Clarka, jeste ta da on govori o opasnim posledicama, koje je u periodu pred izbijanje Prvog svetskog rata proizvela „široko rasprostranjena legenda o neizbežnom slomu Austrougarske“. „Ona je protivnike Beča oslobodila svih skrupula i potkopala ideju da i Austrougarska, kao i svaka velika sila, ima sopstvene interese koje će braniti s dobrim razlogom.“

Danas Zapad ignoriše ruske interese. I to na svoju štetu.

Spiegel, 17.03.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 18.03.2014.

TEMA – UKRAJINA