Poreska uprava mora da uvede red i spreči nelojalnu konkurenciju urednim platišama poreza i doprinosa… Vlada će se beskompromisno zalagati da se porezi redovno plaćaju i da se što više firmi i preduzetnika iz sive ekonomije prevede u legalno poslovanje.
Otprilike ovako Vlada Srbije najavila je borbu protiv nezakonite poreske evazije (neplaćanja poreza) koju smatra jednim od najvećih društvenih zala što se zapatilo u državi i privredi. Osim što je za Vladu „uterivanje“ poreza postalo jedan od prioriteta, to bi valjda trebalo da bude i sveta obaveza svih – ministara. Ali, nije.
Ima jedan ministar, dodeljen mu je resor kulture, koji dolazi na važnu državnu funkciju a državi u trenutku postavljenja duguje 8,5 miliona dinara na ime poreza. Beogradski poslastičar Bratislav Petković priznao je (u funkciji srpskog ministra kulture) da državi duguje te novce i obećao da će izmiriti dug. Nedelju dana pošto je seo u ministarsku fotelju, poslastičar Petković uplatio je neku „kintu“ na ime duga ali mu je račun ostao blokiran sve dok (po zakonu) ne isplati sve što duguje državi.
Bratislav Petković već je dovoljno uzburkao građansku javnost ustupanjem svog poslovnog prostora za promociju knjige osuđenog ratnog zločinca a kulturne krugove u Beogradu dodatno je itritirao izjavama o „humanom“ preseljenju pojedinih institucija kulture i načinu njihovog finansiranja. No, u ovom tekstu neće se razmatrati taj deo „lika i dela“ novog ministra kulture. Predmet opservacije je jedan od beogradskih poslastičara koji pripada onom sloju srpskih preduzetnika koji godinama nanose ozbiljnu štetu državi ne plaćajući porez. Petković je sa svojih 85.000 evra poreskog duga deo jedne trećine „biznismena“ koji posluju nelegalno, u takozvanoj sivoj ekonomiji koja godišnje ošteti državu za oko 1,5 do dve milijarde evra.
Šta bi sve ova država mogla da uradi sa toliko para?
Pa, prvo ne bi morala toliko da se zadužuje kod domaćih i stranih banaka, ne bio morala da ima toliki budžetski deficit, imala bi više para za penzije, za bolju zdravstvenu zaštitu, za veće plate nastavnika i profesora… Kad vladajuća koalicija danas napada bivšu vlast za loše stanje javnih finansija, pa između ostalog i za slabu naplatu poreza, morala bi da pokaže prstom na čoveka koji sada sedi u Vladi, na mestu ministra kulture, za koje ga je predložila Srpska napredna stranka.
Petković svoj poslastičarski biznis godinama skriva od Poreske uprave. Dug koji je napravila njegova firma nije mali. U normalnim država plaćanje poreza je i moralna i građanska i zakonska obaveza. Utaja poreza smatra se teškim prestupom – finansijskim i nepoštovanja vlastite države – koji se u najvećem broju slučajeva završava kaznom zatvora. Ovih dana susednu Hrvatsku trese neviđena groznica pošto je objavljen „poreski stup srama“, spisak preduzetnika, pevača, fudbalera, advokata… koji su utajili milijarde evra poreza. Hrvatska javnost i mediji traže oštru reakciju države i strogo kažnjavanje svih koji su oštetili budžet. U parolu „samo od smrti i poreza ne možeš pobeći“ uverio se i čuveni krimos Al Kapone koga je država strpala u zatvor ne zato što je kršio zakon o prohibiciji već zato što ga je uhvatila da nije platio porez.
U poslednjih dvadesetak godina građani Srbije nagledali su se raznih ministara – pijanih, polupismenih, neobrazovanih, obesnih, pokvarenih, nevaspitanih, bahatih, bezobraznih… Uvođenje u Vladu čoveka koji duguje 8,5 miliona dinara državi na ime poreza neviđeni je skandal koji je sebi dopustila Srpska napredna stranka i vladajuća koalicija. I pre nego što je počela da radi, Vlada već ima kolosalnu aferu – samo treba zamisliti ministra finansija (uterivač poreza) kako „mrtav ’ladan“ sedi pored kolege, ministra kulture koga država smatra „kriminogenim elementom“.
Možda se beogradski poslastičar Bratislav Petković u međuvremenu kao srpski ministar kulture „dozvao“ pameti i civilizovanim građanskim manirima (koje je učio od dede, kako sam voli da se hvali) i odlučio da vrati državi ono što je od nje ukrao. Ali, onda se postavlja pitanje – da li je Bratislav Petković odlučio da postane uzoran građanin tek kad su „njegovi“ došli na vlast a on postao ministar. Da li to znači da beogradski poslastičar Petković u vreme „režima“ Borisa Tadića nije priznavao državu Srbiju i svoje (poreske) obaveze prema njoj? Ako je to novouspostavljeni standard, znači li to da neki drugi preduzetnici sada mogu da kažu da neće da plaćaju porez zato što „njihovi“ nisu na vlasti?
Takvo razmišljanje i ponašanje vodilo bi opasnom presedanu. Zato je vladajuća koalicija napravila veliku grešku postavljajući utajivača poreza na mesto ministra kulture. Jedino što bi bilo strašnije (skoro u rangu izbora konja za senatora) je da je poslastičar Petković postavljen za ministra finansija. To nije samo degutantno, to ozbiljno diskvalifikuje one koji su ga predložili, one koji su ga izabrali, Vladu u kojoj sedi i njega samog.
Jer, ko će poverovati da će se Vlada u kojoj sedi Bratislav Petković ozbiljno boriti protiv utajivača poreza i brinuti za prihodnu stranu budžeta.
Peščanik.net, 01.08.2012.