U svako doba dana, prištinski umetnici, pisci i sanjari okupljaju se u prijatnom kafiću punom knjiga, Dit e Nat, što na albanskom znači Dan i noć. Među njima je i Astrit Ismaili, dvadesetogodišnji konceptualni umetnik, koji se upravo vratio sa šestomesečnog boravka u Njujorku. „Imao sam sreće. Dobio sam nagradno putovanje u Ameriku“, kaže on. „Većina ljudi na Kosovu nikad ne dobije šansu da otputuje, zbog poteškoća sa dobijanjem viza. Tužno je što su talenat i ambicije ovdašnjih mladih ljudi mnogo veći nego što to dozvoljava naša stvarnost.“

Ismaili u svom radu obrađuje teme identiteta i seksualnosti, kroz prizmu društva koje se još uvek bori sa posledicama rata za kosovsku nezavisnost. Njegov rad je često provokativan – u jednom projektu Ismaili je pozirao skoro potpuno nag na otvorenom – i on je svestan da pomera granice u jednom pretežno konzervativnom okruženju. „Ako nemate priliku da provedete neko vreme izvan Kosova, ova sredina ume da guši.“

Gušenje je reč koju upotrebljava i jedan nezaposleni svršeni student, koji se predstavlja kao Dren. Ispijajući makijato u prepunom kafiću sa poglednom na čuveni jarko žuti spomenik Newborn – otkriven kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. – Dren pokazuje rukom oko sebe. „Priština je puna ovakvih kafića… krcatih mladim ljudima poput mene, koji po ceo dan ispijaju kafu“, kaže ogorčeno. „Nemamo posla, nikakve perspektive i nikakvog izlaza. Ovo nije zemlja za mlade ljude.“

Međutim, Kosovo jeste zemlja mladih ljudi. Sa svojih dva miliona stanovnika, ono ima najmlađu populaciju u Evropi: svaka druga osoba mlađa je od 25 godina. Više od polovine ministara u kosovskoj vladi mlađe je od 40 godina. Predsednica države, bivša policijska komandirka po imenu Atifete Jahjaga, imala je samo 36 godina kada je izabrana prošle godine. I kao što zvaničnici vole da istaknu kada govore o problemima na Kosovu, od ove države, koja je u februaru proslavila svoj četvrti rođendan, u čitavom svetu je mlađi samo Južni Sudan.

„Ne možete pronaći nijedan slučaj u istoriji gde su, za tri ili četiri godine nezavisnosti, rešeni svi glavni problemi razvoja“, kaže zamenica premijera Kosova, Edita Tahiri. „Ja bih poručila našim mladim ljudima, dajte nam vremena.“

Ali neki optužuju vladu, koja je agenciji Saatchi & Saatchi platila oko 5 miliona evra da osmisli blistavu međunarodnu reklamnu kampanju za kosovske „Mlade Evropljane“, da ne shvata dovoljno ozbiljno problem mladih. Pre dve godine, prištinska think-tank Inicijativa za kosovsku stabilnost, objavila je u saradnji sa Unicefom izveštaj u kojem se nezaposlenost mladih procenjuje na 73 odsto.

„Nezaposlenost na Kosovu uništava mlade“, rekao je jedan ispitanik, po imenu Milot. Drugi su govorili o tome kako nepotizam i klanovi dodatno otežavaju život mladima i nezaposlenima. Situacija će se najverovatnije još pogoršati: predviđa se da će u narednih pet godina još 200.000 mladih stasati za posao.

„Iako se mnogi slažu da je budućnost Kosova u rukama mladih, kosovska omladina ne figurira mnogo u politici koja određuje njihovu budućnost“, navodi se u izveštaju. „Obrazovanje, inkluzivnost mladih i zapošljavanje ostaju ključni izazovi na kosovskom putu ka evropskim integracijama. Kosovo će morati više da ulaže u svoju omladinu kako bi postalo konkurentna ekonomija.“

Jedna od autorki ovog izveštaja, Brikena Hoxha, kaže da se od tada nije mnogo toga promenilo. „Mladi nisu prioritet vlade. Govore nam da vlada prvo treba da popravi ekonomsko stanje. Ne uviđa se da te dve stvari idu zajedno.“

Njena koleginica Vjosa Rogova-Damoni se slaže. „Kosovski mladi ljudi mogu biti glavni pokretač naše zemlje. Ako vlada ovo ignoriše, možemo ostati bez ljudi koji doprinose našem razvoju“, kaže ona. „Naše istraživanje pokazuje da mladi ljudi ne žele da ovde ostanu, jer nemaju perspektive. Kada razgovarate sa njima, mnogi su sve apatičniji, nemaju motivacije i deprimirani su. Ne vide nikakvu budućnost.“

Nadoknada za nezaposlenost praktično ne postoji na Kosovu. Jedina zaštita je porodica. „Šta rade mladi? Žive kod roditelja i pronalaze način da opstanu“, kaže Rogova-Damoni. Mnogi traže utočište u drugim stvarima: porasla je upotreba droge i alkohola, kako tvrde ljudi koji su radili sa kosovskom omladinom.

Ukupna stopa nezaposlenosti na Kosovu je oko 45 procenata, najviša na zapadnom Balkanu. Prošlogodišnji izveštaj Razvojnog programa Ujedinjenih nacija govori o tome da se ova mlada država bori sa lošom infrastrukturom i pravnom nesigurnošću – 104 od ukupno 193 članice UN, uključujući i pet država EU, još uvek nisu priznale Kosovo – a posledica toga su nedovoljna direktna strana ulaganja. Dodatna otežavajuća okolnost je korupcija: prošle nedelje je šef državne agencije za borbu protiv korupcije i sam uhapšen pod sumnjom da je primao mito.

Preostaje samo stagnantna privreda, koja se oslanja na uslužni sektor, međunarodnu pomoć i doznake iz inostranstva, mada su one sada manje usled globalne finansijske krize.

Dodatnu frustriranost kod mladih izaziva činjenica da je Kosovo poslednja zemlja na Balkanu čiji građani ne mogu slobodno da putuju u zemlje Evropske unije. Često se čuju primedbe na isključenje Kosova iz programa vizne liberalizacije. „Geografski smo u Evropi, ali smo izolovaniji od Avganistana“, kaže jedan mladić.

„Jedna od najvećih prepreka je nedostatak pokretljivosti, pogotovo za mlade. Mlade ljude smatram najvećim blagom Kosova. Vizna liberalizacija omogućila bi im da upoznaju svoje vršnjake i da razmene iskustva, ideje i vizije“, kaže predsednica Atifete Jahjaga u svojoj kancelariji u centru Prištine. „Pitanje nezaposlenosti i generacijskog sukoba ne javlja se samo na Kosovu, već i u čitavom regionu.“

Izveštaj kosovskog Instituta za politička istraživanja i razvoj smešta pitanje mladih u bezbednosni okvir. „Možda je najveća dugoročna pretnja za Kosovo nedostatak ekonomskog razvoja u kombinaciji sa naglim rastom populacije“, navodi se u izveštaju.

„Nezaposlenost mladih i ekonomske poteškoće prete da destabilizuju Kosovo, primoravajući mlade na kriminal i sivu ekonomiju, ili stvarajući socijalne nemire. Nesposobnost države da stanovništvu obezbedi osnovne usluge, kao što su električna energija, zdravstvo, školstvo i pravosuđe, mogla bi da pokrene socijalne nemire.“

Kao što je prošle godine napisao mladi kolumnista Kreshnik Hoxha: „Istina je da Kosovo samo sebi potpisuje smrtnu presudu, zapostavljajući svoje mlade“. Jedan apatrid sa višegodišnjim iskustvom u međunarodnim agencijama na Kosovu povlači paralelu sa problemima koji su izazvali prošlogodišnje proteste širom Bliskog istoka i severne Afrike: „Mlado stanovništvo, visoka nezaposlenost mladih i rastuće nezadovoljstvo postojećim stanjem – iste ove činioce imamo i ovde.“

Neki kažu da je omladinski nacionalistički pokret Vetevendosje (Samoopredeljenje) izrastao iz agitatorske organizacije u treću po veličini kosovsku parlamentarnu stranku zahvaljujući tome što je umeo da kanališe rastuće nezadovoljstvo izolacijom i stagnacijom.

Vetevendosje se protivi svakoj vrsti kontakta sa Srbijom, buni se zbog, kako kaže, paternalizma međunarodnih misija prema Kosovu, uključujući i EU organizaciju Eulex, i zalaže se za ujedinjenje sa susednom Albanijom.

Prištinske ulice vrve od grafita „Eulexperiment“ i „Jo Negociata – Vetevendosje!“ (Nema pregovora – Samoopredeljenje!). Ovaj drugi je ispisan ogromnim slovima iza spomenika Bila Klintona, na bulevaru koji nosi ime ovog bivšeg američkog predsednika, kao znak zahvalnosti za ulogu koju je odigrao u pokretanju NATO bombardovanja 1999.

Lider ove stranke, Albin Kurti, govori o nenasilnom narodnom otporu protiv, kako kaže, kosovske korumpirane političke elite, i uličnim protestima koji su nekoliko puta doveli do obračuna sa policijom.

Kosovski zvaničnici, od kojih neki opisuju Kurtija i njegov pokret kao ekstremiste, smatraju da nema opasnosti od većih nemira. „Nema apsolutno nikakvog rizika od toga“, kaže predsednica Jahjaga.

Shem Aliu, 28-godišnji građanski aktivista, zaposlen na projektima za ekonomski razvoj i pomirenje koje finansira EU, kaže da Kosovo ima šta da ponudi.

„Želimo da uđemo u EU, želimo da učestvujemo na Olimpijskim igrama, želimo da budemo članica FIFA… Želimo da pokažemo svetu svoju svetliju stranu: naše darovite mlade ljude“, kaže on. „Prešli smo dug put kao država, iako smo još uvek daleko od onoga čemu težimo. Ali izolacija s kojom se suočavamo jača naše težnje. Mislimo da su bolji dani pred nama.“

Mary Fitzgerald, The Irish Times, 07.04.2012.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 17.04.2012.

TEMA – KOSOVO