Šta su svi zapeli za tu Banjsku, a kada su bili ranjavani Srbi, šta ćemo s tim… Tako Vučić, oštro i sve Macronu u lice. Jeste, dosadno je sve to ponavljati. Više se i ne sećamo kad su bili Brisel i Ohrid, kako izgledaju mape puta, ko je pucao u Banjskoj… Dobro, nije tako. Banjsku smo zapamtili. Ne ponajmanje i zato što sve ima zabeleženo na slikama. Radoičić je pozirao dronu kosovske policije, a onda ga je – kao za nagradu – ta ista policija pustila da se vrati nazad u Srbiju, s oružjem i „saborcima“, onima koji su preživeli.
Što se Banjske tiče, odmah je svima sve bilo jasno, čak i pre nego što su nam pustili slike. Otad je prošlo nešto više od pola godine, a Macron podseća Vučića da svi odgovorni za oružanu akciju i izgubljena četiri života u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi. Moguće je da Macron ne zna da Radoičić slobodno šeta po Srbiji. Moguće je i da ne zna da je po svemu sudeći izgledno da su iza akcije u Banjskoj stajali vojska i država Srbije. Ali je to malo, baš malo verovatno. I tako Macron stoji pored Vučića i praktično mu kaže da položi račun za Banjsku.
Na to Vučić odgovora – Banjska, pa Banjska, a kad su ranjavani Srbi, šta ćemo s tim. Zaista, šta ćemo? Kao da to ima veze jedno s drugim. Ali, hajde da uzmemo da ima, zarad argumenta. Da li to Vučić kaže – izvedite pred sud sve odgovorne za ranjene Srbe, pa ću i ja položiti račun za Banjsku. Ako tako misli, što tako i ne kaže? Zato što tako ne misli, naravno. Vučić računa na nešto drugo, na klasični „srpski“ manevar za izbegavanje odgovornosti. Istina, manevar koji može biti uspešan samo uz saradnju druge, koje god, strane.
Vi hoćete da mi priznamo… ali hajde vi prvo priznajte… Na šta sledi odgovor, priznaćemo… ako vi priznate… Ta regresija može ići u nedogled. Samo što to nisu nikakvi argumenti. Jer se ovde uopšte ne radi o tome ko je kome šta uradio ili vratio milo za drago. Uopšte o tome nije reč. Reč je o poštovanju zakona. Ako je neko zakon prekršio, kao što je to uradio Radoičić, onda država treba da reaguje i uhapsi ga i izvede pred sud. To je sve. Nema nikakve prošlosti koja može biti dovoljno dobro opravdanje za suspenziju države. Jer, ako je ima, onda nema države.
Samo što baš to Vučić i kaže Macronu kada ponavlja Banjska, pa Banjska – Srbija nije država. U njoj nema zakona. A i da ih ima, nema ko da ih primeni. A i da ima, ne bi hteo da ih primeni… jeste, zbog prošlosti. Što gora prošlost, to manje države – to je novoradikalsko geslo. Reklo bi se da se novoradikali raduju svakoj „srpskoj“ nesreći. A da svakog „neprijatelja“ „Srba“ vide kao svog saveznika. Jer, što više „Srba“ strada, to novoradikali imaju više razloga da uništavaju državu pozivajući se na „tragičnu prošlost srpskog stradanja“.
Šta Banjska, istura prkosno Vučić vilicu, a kad su nas ubijali… I zadovoljno trlja ruke, nema tog suda pred kojim će on položiti račun dok god „Srbi“ stradaju uokolo. Jer „Srbi“ za njega nisu Srbi, oni su samo izgovor pod navodnicima. A za Macrona… šta su „Srbi“ ili Srbi za predsednika Francuske? Baš ništa. Jer, da jesu nešto, da ima bilo kakvu svest i zrno poštovanja prema njima, Macron ne bi razgovarao s Vučićem. A ako bi već i razgovarao, na Vučićevo nevaspitano isturanje vilice – jer Banjska nije samo Banjska, nego su to u stvari četiri izgubljena života – Macron bi mirno odgovorio: Banjska nema nikakve veze s tom teškom prošlošću o kojoj pričate.
Uradite svoj posao kako i dolikuje jednoj državi i primenite zakon, to bi rekao. Umesto toga, Macron stavlja ruku na srce i zahvaljuje se Vučiću na bednim laskanjima. (Nema razloga da sad ovde analiziramo Vučićevu udvoričku retoriku, nije to najgore što on radi i zbog čega bi kao politički kolektiv trebalo najviše da se stidimo.) Šta je to, pobogu, s predsednikom Francuske, zar u njemu nema ni trunke političkog integriteta ili barem osnovne pristojnosti? Verovatno nema (ali nas ni to ovde takođe ne zanima). Jer, nije taj susret u Parizu bio politički, niti je Macron s Vučićem razgovarao kao predsednik s predsednikom.
Njih dvojica su bili naprosto trgovci. Jedan je prodavao, a drugi kupovao. (Prošli put Macron je kupovao, a Vučić prodavao beogradski aerodrom, samo što je to sad zaista davna i zaboravljena prošlost.) S tim što Vučić kao kupac nije ovaj put došao u Pariz samo po avione, nuklearni reaktor i ko zna šta još. Došao je i po malo pozitivne propagande. Kao što ni Macron nije prodavao samo avione, reaktore i ko zna šta još. Nego i malo dobrih usluga PR-a. Rukovaću se s tobom pred novinarima i smeškaću ti se, al da kupiš avione… Kupiću avione…, al da me pustiš da izigravam ljutog zaštitnika „srpstva“ pred tobom i novinarima.
Tako izgleda ta trampa. E sad, to koliko smo mi nisko pali, s Vučićem na čelu, to dobro znamo sve i ako nećemo sebi to da priznamo. Ali da su i Francuzi takođe propali, s Macronom kao trgovačkim putnikom na čelu… pa dobro, i to smo znali.
Peščanik.net, 09.04.2024.
Srodni link: Ana Jovanović – A na kraju ih je Srbin sve nadmudrio
KOSOVO- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dođeš mi, dođem ti - 26/04/2024
- Greška bi nas spasila - 23/04/2024
- Everyone keeps talking about Banjska - 20/04/2024
