Natpis na dresu: Serbia
Foto: Predrag Trokicić

Skandali su informativni, jer unose sumnju u normalnost stanja stvari, u svakodnevni red i poredak.

Ovaj sa Ljotićem na proslavi dana pobede nad fašizmom i nacizmom uglavnom prati muk.

Gospodin Vučić koji ima šta da kaže o svemu na svetu – ćuti. Iako je odgovoran. Zato što je odgovoran.

Od predsednice vlade se ništa i ne očekuje.

Sve režimske novine i televizije ćute. Dok ne krenu da napadaju one koji su skandalizovani.

Ćute i liberalni Srbi i patrioti. Čitam negde kako bi drugosrbijanci sve to veličanje fašista na antifašističkoj proslavi hteli da iskoriste za skandalizovanje, za autošovinizam.

Ne oglašava se ni dobitnik Avnojeve nagrade.

Sledi, neminovno, ponovno pripisivanje krivice Radomiru Konstantinoviću za klevetu da postoji srpski fašizam.

Ima tu i zloupotreba Momčila Nastasijevića za svakojake laži, što nije ni literarni skandal.

Ništa ne kažu ni oni koji su uspeli da više nego rehabilituju četnike i Dražu Mihajlovića. I neki od njih uznapreduju u rang četničkih vojvoda.

Od crkve se takođe ne može ništa očekivati.

U Hamletu stražar na kuli, običan čovek, patriota, izgovara čuvenu rečenicu o tome da je u državi kojoj služi nešto trulo. Pošto vidi kako kulom šeta duh ubijenog vladara. Što je skandalozno. Vladaju, mora biti, zločin, korupcija i uzurpator.

Ne znam šta vidi običan čovek u Srbiji, jer skandala nema u izvorima iz kojih se obaveštava.

Zapravo, skandal je što nema skandala. Toliko je to trulo.

Peščanik.net, 24.05.2021.

Srodni linkovi:

Saša Ilić – Divna apoteoza Dimitrija Ljotića

Mijat Lakićević – Vučić i Ljotić

Srđan Milošević – Antiantifašistički „antifašizam“