Zbog čega su građani često opravdano nezadovoljni pravosuđem i zbog čega sudstvo 15 godina od donošenja Ustava Srbije, iznutra i u praksi, nije preraslo u treću veliku granu vlasti? Društvo sudija Srbije ukazuje na 3 osnovna problema: nedovoljna (institucionalna i stvarna) nezavisnost sudstva, manjkava obuka sudija i neravnomerno opterećenje sudova i sudija. Druga istraživanja i neposredna saznanja o (ne)pokretanju, toku i ishodima brojnih nerešenih sudskih i tužilačkih predmeta (npr. Savamala, Jovanjica 1-2, Krušik-Obradović, Mišković i mnogi drugi) ukazuju da su ti bazični problemi veći i složeniji. Za 10 godina država Srbija je na sudske postupke potrošila milijardu evra. Tek kada budemo imali pokrenut i uspešno sproveden predmet visoke korupcije povezan sa državom, poput slučajeva Sanader u Hrvatskoj ili Borisov u Bugarskoj, znaćemo da se i kod nas nešto u ovoj oblasti menja.
Pravosuđe se, posle katastrofalnog reizbora sudija i tužilaca, celu deceniju pritiska i obesmišljava. U pogledu vladavine prava u našem društvu svest i kultura nisu dovoljno izgrađeni kao demokratski, javni i efikasni, a čak se događalo da se hajkama na sudove i sudije pridružuju i najviši pravosudni organi. Tako se desilo da pojedine sudije i tužioci ne rade svoj posao i da se posebno klone suzbijanja visoke korupcije i organizovanog kriminala.
Ko ne veruje neka pročita knjigu bivšeg sudije V. Vučinića „Pod pritiskom“, zbornik radova „Svedočanstvo o pripremama za promenu Ustava i struka“ ili članke sa portala Otvorena vrata pravosuđa. Rezultat institucionalnih pritisaka i zloupotreba su nedostatak reakcije na predmete visoke korupcije i kriminala povezanog sa državom, česti slučajevi nedovoljne stručnosti, nepristrasnosti i neefikasnosti u radu sudova i tužilaštava, autocenzura i trgovina interesima, ali i pojave da karijerno napreduju sudije i tužioci koji čine ustupke, personalno su povezani ili su istomisleći sa aktuelnom vlašću ili sa vrhom pravosuđa koji izbegava da se suprotstavi političkoj vlasti.
Kada je ove teme dotakao predsednik Višeg suda u Beogradu u intervjuu portalu „Krik – dosije o sudijama“, u kome je kritički ocenio rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužilaštva posebno u predmetima visoke korupcije, VSS je u saopštenju od 23.12.2020. njegove izjave nazvao neprimerenima. Ovakav odnos VSS-a prema predsedniku najvećeg suda u zemlji je poruka njemu, ali i svim drugim potencijalnim kandidatima za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS): ako slobodno iznesete svoje mišljenja o pravosuđu zaslužujete osudu i gubite šansu za napredovanje. Pri tome se VSS nije izjasnio o isto tako oštroj izjavu Republičkog tužioca, niti je osudio izjavu predsednika Odbora za pravosuđe u Narodnoj skupštini, po funkciji člana VSS-a i DVT-a, advokata i funkcionera vladajuće stranke. On se u Narodnoj skupštini izjasnio protiv promena Ustava zbog navodne opasnosti od „sudokratije“ i prozivao sudije koje su imali hrabrosti da svoje mišljenje o pitanjima struke iznesu u javnost.
Kada je predsednik Višeg suda u Beogradu svoje ocene o radu pravosuđa ponovio u listovima Danas i NIN, predsednik Republike je u Večernjim novostima izjavio: „Pogledajte čime se hvali predsednik Višeg suda u Beogradu. Time čime se on ponosi, čovek bi se stideo. To je slika i prilika onih koji danas odlučuju u našem pravosuđu i tu nema velike filozofije“. Sudstvo i tužilaštvo se predstavljaju kao nestručne i nečasne profesije. Prof. T. Marinković je utvrdio da je do 2020. predsednik Republike svojim izjavama o sudijama najmanje 25 puta prekršio Ustav (čl.149).
Da li će se nešto promeniti nakon proglašenja Akta o promeni Ustava o pravosuđu? Verovatno ne. Pored ostalog i zato što pravosuđe kao celina i njegovi organi nisu ravnopravno učestvovali u tim promenama, pa ih i ne doživljavaju kao svoje. Učešće jednog profesora ustavnog prava, jednog sudije i jednog javnog tužioca u radnoj grupi skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, 4 javna slušanja u 5 dana o nacrtu Akta o promeni Ustava, izostanak javne diskusije i bilo kakve analize iznetih predloga struke, naglo raspuštanje radne grupe, selektivan pristup mišljenjima Venecijanske komisije i insistiranje na hitnom postupku donošenja – nije učinio proces promene Ustava „izrazito transparentnim i inkluzivnim“, kao što se tvrdi u Obrazloženju ovog akta. Čak su i retka zvanična izjašnjavanja VSS-a o ustavnom načelu podele vlasti, sačinjena pred dolazak predstavnika Venecijanske komisije, ostala neuvažena i nepoznata javnosti.
Za potvrđivanje Akta o promeni Ustava na referendumu 16. januara 2022. bilo je dovoljno 30,6 odsto izašlih i 18,58 odsto glasova od ukupnog broja glasača, od kojih se 59,62 odsto izjasnilo sa „Da“, dok je 39,3 odsto zaokružilo „Ne“. Ovaj referendum će biti upamćen i po tome što su glasači u najvećim gradovima: Beogradu (238.471 naspram 192.563 glasa), Novom Sadu (57.846 : 49.278), Nišu (32.120 : 27.882) i u dijaspori glasali protiv ovih promena.
Pre usvajanja novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi po hitnom postupku, stručna javnost okupljena oko pokreta Ne davimo Beograd upozorila je na nameru vlasti da ukine cenzus od 50 odsto, da ne bi morala da objašnjava biračkom telu suštinu izmena Ustava i tako sprovede tektonske ustavne promene bez rasprave o ovom i drugim važnim pitanjima.
Ustavne i zakonske promene su valjane ukoliko su usaglašene sa strukom. Dobro je što je Narodna skupština izmeštena iz postupka izbora pravosudnih funkcionera, što je praksa i u većini zemalja Evrope. Sporni su garancije nezavisnosti sudstva, nadležnosti VSS-a i način izbora i uloga 4 istaknuta pravnika od 11 članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST). Zatim se postavlja pitanje da li će biti izmenjen stav o kvalifikovanoj većini za donošenje odluka u ovim organima od 8 glasova (umesto sadašnjih 6) ili će se to rešenje ugraditi u nove zakone.
U promenama Ustava nije prihvaćena ni preporuka Venecijanske komisije da uslove za izbor na funkcije u pravosuđu treba propisati Ustavom i da najviši organi sudstva i tužilaštva treba da imaju budžetsku autonomiju. Na primer, pravo na sudski budžet i budžet VSS-a, kako je to predloženo CEPRIS-ovim alternativnim Modelom amandmana na Ustav i identično sa predlogom opšte sednice VKS-a iz 2018. i aktuelnim predlozima VSS-a koji se temelje na dokumentima ovog organa iz 2018.
Izostale su promene Ustava u pogledu naglašenijih garancija nezavisnog položaja sudstva i nadležnosti VSS-a, a tužilaštvo nije dobilo nadležnost nad kriminalističkom policijom i većinu u sastavu VTS-a. Kaže se da će se sistemskim zakonima koji moraju biti doneti do kraja godine „urediti detalji od suštinskog značaja“. Monopol na pripreme i predlaganje ovih zakona imaju Ministarstvo pravde i Vlada, iako je još Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa 2013-2018. bio utvrđen zajednički rad sa akcentom na saradnji sa pravosuđem i profesorima ustavnog prava. Sada je situacija još teža, jer su rokovi kratki, a najavljeno je formiranje samo dve komisije, sa velikim brojem članova iz najrazličitijih organa i tela koji uvek mogu nadglasati predstavnike pravosuđa.
Pravosuđe treba da se suprotstavi ugrađivanju politike u svoj rad i istoumlju. Sve vreme ukazujemo da, iako su doneti ustavni amandmani o pravosuđu, nedostaje politička volja da se kroz izmene zakona suštinski unaprede materijalni i drugi aspekti nezavisnosti sudstva – stručnost, odgovornost, efikasnost i kvalitet rada. U toku aktuelne izborne kampanje politička vlast se nije izjasnila ni obavezala da li će se i na koji način nastaviti saradnja sa strukom u procesu izrade pravosudnih zakona. O ovim temama se nije u dovoljnoj meri izjasnila ni opozicija, ukoliko se ne računaju negativna izjašnjavanja pojedinih desničarskih stranaka o vladavini prava, podeli vlasti i EU.
Razvijanje kulture razumevanja uloge i značaja sudske vlasti za funkcionisanje demokratskog društva moguće je ukoliko se građani u praksi uvere u istinsku nezavisnost sudstva (S. Majstorović). U zemlji u kojoj je ostvarenje navedenih savremenih ustavnih i demokratskih načela u začecima, sudska grana vlasti se ne može razviti i zaštititi bez nezavisnog, stručnog i respektabilnog sudstva i tužilaštva. I to nije sve. Potreban nam je drugačiji pristup vladajuće političke elite i pravosuđa, u smislu poticaja da se prevaziđe loše stanje demokratije i ljudskih prava u našoj državi. Od toga zavisi i njen ekonomski i svaki drugi razvoj. Predlažemo zaposlenima u pravosuđu i građanima Srbije da iskoriste svoje pravo i izađu na glasanje i da o svemu ovome dobro razmisle pre nego što daju svoj glas na izborima 3. aprila 2022. godine.
Autor je sudija Apelacionog suda i bivši član Visokog saveta sudstva.
Peščanik.net, 30.03.2022.
REFORMA PRAVOSUĐA