Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Poslednji broj NIN-a kakav poznajemo pojaviće se 8. februara. Posle toga nedeljnik zamiče u zagrobni život, sa svim rizicima i pogodnostima kakvih tamo ima. Ostaće samo ime, kao trofej novih vlasnika naviklih da gase sve što im blješti u oči. Ono što je bilo – za njih nema značaja, sve što osvoje pretvaraju u ništa, kao što su već pretvorili.

Fotografija prve glave Srbije na naslovnoj strani NIN-a, odmah je izazvala zebnju. Lice koje se ne može izbeći a valja ga izbegavati, odjednom je iskočilo iz zasede. I to iz jedne od sigurnih kuća za odbranu od takvih strašila.

Urednik Milan Ćulibrk tada nije mogao da odoli zovu vlasnice Jelene Drakulić Petrović, koja je poželela da pred Novu godinu ima kapitalca na naslovnici svojih novina. Vlasnici se u principu ne bave uređivačkim poslovima, ali, eto, Ćulibrk je uslišio poslednju želju gazdarice.

Mogao je da odbije, ali je možda razumljivo što nije odoleo. Ionako je ta glava bila svuda u bezbroj primeraka. Nije se mogla izbeći i dosađivala je svima na sve strane. Tradicionalni NIN nije bio estetski prilagođen za takvo lice. Ćulibrk je sklon da i dalje brani svoju odluku kao profesionalnu. Dobro, rekao je on tada, ako nas sada optužujete da smo se prodali, u idućem broju imamo Đilasa. Znači li to da smo se prodali i njemu?

Paralela u ovom slučaju nije bila potpuno umesna, kao ni naknadni pokušaji da se popravi šteta. Ćulibrk je morao da zna šta se sprema, možda je mogao i da odbije ljubaznost vlasnice i istog časa istera stvari na čistinu. Ali kao glavni urednik uzeo je za sebe taj krajnje neprijatni posao, i to je bilo pošteno.

Taj neočekivani gest izvesne uredničke apologije prema vlasnici i Licu, možda ipak nije bio presudan. Nije tu bilo prodaje, ali ni profesionalne ravnoteže, nego jasan nagoveštaj kraja. Osećalo se kako NIN pruža poslednji otpor pred gušenje. I tek je ostavka Vesne Mališić ostavila prostor za slobodnije disanje. A onda je čitav redakcijski kolegijum odbio dalji rad na još nepoznatom ali naslućenom obliku nedeljnika-mutanta i podneo kolektivnu ostavku.

To jeste bio izvestan udarac na novu vlasnicu, ali i na njenog vlasnika. Urednici su otišli na ulicu svojom voljom i prekinuli saradnju sa nečim čega više nema, ili postaje novi Osmi putnik u telu slobodnih medija. Takva solidarnost je nešto sasvim novo u vladavini rascepa i podela, svuda gde su ljudi podstaknuti na to kupovinom njihovih biografija. Kolegijum NIN-a je pokazao tvrdu etičku otpornost, bez pristanka na bilo kakvo licitiranje sa svojim karijerama.

Najavljeno je pokretanje novog nedeljnika pod okriljem Junajted grupe. Logično je da urednica tog projekta bude Vesna Mališić, spiritus movens poslednjeg uredničkog otpora uništavanju NIN-a.

Juče je Mališić svedočila o bizarnoj nadmenosti vlasnice Jelene Drakulić Petrović, koja se pohvalila da je ugledni NIN dobila tek tako, kao čokoladu. Inače slabo poznajemo razvojne puteve novih generacija generalnih menadžera i poreklo njihove moći. Ispada da je Drakulić Petrović zaradila veliki nedeljnik kao minjon kocku uz laku večeru. I to od kompanije Ringier Srbija. Tako kazuje ugovor o prenosu udela vrednog 280.000 evra. Motiv Ringiera, ako je verovati ugovoru, jeste „politika dugoročnog podsticaja“.

U čemu i na šta kompanija podstiče direktorku firme iz koje odlazi? Čime je to zaslužila? Poslovnim uspesima, znanjem, šarmom, nekom drugom vrstom još nepoznatog uticaja. Niko bez razloga ne poklanja 280.000 evra, osim bogatih i besnih mladoženja. Ipak nije to, gospođa već ima dva prezimena.

Zapažena su najmanje dva delotvorna druženja J. Drakulić Petrović sa A. Vučićem: zajedno su obišli poplavljena područja 2014. i u toj neprilici gospođa Drakulić je udelila prigodne poklone unesrećenima. Ali nešto pre toga, u septembru 2013. tada nosilac nepostojeće funkcije (prvi potpredsednik vlade) A. Vučić je pritiskom na crveno dugme otvorio modernu štampariju Ringier Axel Springera u Srbiji.

Na ulazu ga je domaćinski srdačno sačekala gospođa Drakulić Petrović u ružičastom kompletu, a on je posle aktiviranja mašine govorio o slobodi štampe za koju se svim srcem zalaže i kojoj se posebno raduje.

Vlasnica NIN-a kojoj je zapalo da okonča dane nedeljnika na slobodi, nije imala para da to učini sama. Ili je Ringier zaista iz razloga kojih nema bio velikog srca, pa je počastio svoju direktorku nepristojnim bonusom. Ili je poklon dobila od ovdašnjeg darodavca, koji ne štedi u takvim poduhvatima. Kupio je dami čokoladu kako bi u njen omot upakovao ono što se ne može pojesti.

Peščanik.net, 12.01.2024.

Srodni link: Dejan Ilić – Intervju s vampirom


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)

Author: Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.