Sve to oko Ćosićeve Nobelove nagrade potrajalo je sat i dvadeset i dva minuta, ako je verovati jednom beogradskom dnevniku.

To tvrdi Blic na prvoj strani, a neki javljaju da je radost trajala mnogo kraće. Ne mislimo ništa mnogo dobro o hakerima koji „obaraju“ sajtove ali ovoga puta posao su dobro „odradili“ što se vidi u njihovom saopštenju za javnost. D. Ćosić je pisac, to znamo i pisali smo o tome – nema zemlje od Bugarske do Čečenije koja takvog pisca nema koji barata zastarelim postupkom, no ne treba ga potcenjivati, toliki je koliki smo mi Srblji. Prema svecu i tropar. No ostavimo to drugima, objasnimo nešto o A. Nobelu. No prvo, da je očekivala palanka Nobelovu nagradu za agronomiju sve bi bilo u redu i red bi bio da ju je dobio. Sa „Sadnom knjigom“ u rukama kaluđerima na Svetoj gori – tamo u Hilandaru kojem se svi vraćamo – zasadio je vinovu lozu. Loza se primila i ubrzo u kamenjaru pod lozom se pojavila živa voda. Pisac je čudotvorac kažu kaluđeri – i verovatno je tako. Sam je Ćosić to opisao u svojim spisima. No ostavimo i to.

Vratimo se A. Nobelu čiju su nagradu mnogi primili a mnogi i odbili – to je za Srblje važnije. Davno, sredinom tridesetih godina dvadesetog veka veliki ruski filozof N. A. Berđajev – živeo je tada u Parizu u emigraciji – je bio nominovan za Nobelovu nagradu. On je odbio nominaciju i izneo je nekoliko razloga za to koji su bili jaki. Nije voleo Nobela jer ga je znao iz Petrograda kao trgovca barutom. Ne zanima ga – kaže ni barut ni dinamit ni ratovi. Osim toga, nastavlja mislilac, bio bi ponosan da je dobio nagradu akademije nauka u Petrogradu u stolici Imperije, a ovamo nude mu nagradu neke provincije sa Baltika. To su čete Imperije gazile tokom jednog prepodneva u rutinskim manevrima. Mislio je tu na vojne manevre. Naveo je veliki filozof i treći razlog: ne može da putuje u Stokholm jer mu se prehladio i razboleo mačak Muri. Bio je za njega vezan i baveći se Crkvom tvrdio je da veruje u zagrobni život, ali ne želi carstvo nebesko ako tamo ne bude i njegov mačak Muri. To su ustinu jaki razlozi – mi koji poznajemo njegovo delo pažljivo smo to studirali i analizirali.

A palanka zapela za Nobela za književnost, iako je logičnije bilo u ovoj prilici da se traži Nobel za rat – ali takve nagrade nema.

Sve znamo o Ćosiću, veličao je razbojnika S. Miloševića i tvrdio da je „veći i zaslužniji od N. Pašića“ i tako dalje. Bio je šef države koja je vodila ratove – Srebrenica i Štrpci – i ojadio je Balkan a nas Srblje zavio u crno. Ko se ne seća Memoranduma – onih metaka dum-dum. Memorandum dum-dum. I sada čak i državna televizija u Sarajevu javlja da je bolje bilo da je tražio nagradu Nobelovu za mir. To je već za smeh i suze. U staračkom domu u Knez Mihajlovoj ulici – u dičnoj SANU – nisu zastave sada spuštane na pola koplja već su nosevi oboreni. I ušima su se pokrili. Žale, vele, jer se time urušava ugled „srpskih institucija“. Bože jedini, imali te negde da sve to vidiš – nema odgovora. Kako li se oseća doktor K. ne smemo ni da razmišljamo, jer svi pamtimo telegram piscu u ime Srbijice i tako dalje. Pola Srbije je čekalo i evo šta nas snađe. Palanka ne ume ni da tuguje, a sam je Ćosić iz Njegoša voleo da citira one reči:

Da je igdje brata u svijetu
da požali, kâ da bi pomogâ.

Svi se rugaju a i među svim Srbima svemira nema saglasja o ovom udesu. Tako nam je i moralo biti jer toliki smo i takvi i kao pisci i kao ljudi. Posebno kao političari ili „nacionalni radenici“, kako u svojoj tuzi pomišlja doktor K. Nobel nije imao sreće i ništa se u ovoj prilici i reći ne može. Ne potcenjujmo pisca ali valja nam se svima zamisliti. I nad Nobelom i nad ovim nesuđenim slavodobitnikom. U palanci je vazda tužno i prazno i stoga u palanci jutros svi žmirkaju kao sojke na jugovini. A novine seire li seire jer nam se sve okrenulo naopačke. Sve baš pošlo naopačke „za vrapce i za mačke“. Još nema izjave onog profesora srednje škole iz Novog Sada koji je Ćosića i predložio – uz SPC i druge institucije. Blagoslov se ne daje lako, a još teže biva uslišen od Tvorca kada je ovako kako je kod nas u palanci.

No, „dosta je danu svakome zla svojega“ kako stoji u jevanđelju i drevnim knjigama.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 08.10.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)