Feniks, Arizona, 12. novembar

Feniks, Arizona, je peti najveći grad u SAD, s nešto više od milion i po stanovnika, ali je razvučen u ogromnoj dolini, usred pustinje, na površini koja obuhvata prostranstvo veće od Njujorka, Filadelfije i Majamija zajedno. Beskrajno ljudsko stanište, usred ničega. Dnevna temperatura i dalje prelazi 25, nekad i 30 stepeni.

Za Feniks ne važi paradigma o neuspešnosti zajednica koje sputava vrelina podneblja. Naprotiv, najrazvijeniji je veliki grad na svetu u žarkom klimatskom pojasu. Ogroman ljudski trud doprineo je razvoju koji život čini sve ugodnijim, a grad sve privlačnijim pre svega za doseljenike iz svih krajeva SAD. Starosedelaca je ionako malo. Prvi beli doseljenici pojavili su se tek pre 150 godina. Feniks je danas drugi, iza Las Vegasa, rastući grad u SAD. Broj stanovnika porastao je za četvrtinu samo u poslednjoj deceniji.

Noću se, na blistavo jasnom nebu, ispod treperavih zvezda, roje avioni, kao svetleće osice, koji nose ljude i njihove sudbine, u usamljenoj oazi usred pustinje kao beskrajnog ništavila.

Feniks je još jedno bogato, u raznovrsnosti, ljudsko stanište. Gost sam lokalne sekcije Američkog Jevrejskog Komiteta (AJC), najveće i najmoćnije organizacije koja okuplja američke Jevreje. Jevreja je u Feniksu samo 5%. Većina stanovnika su rimokatolici, zahvaljujući relativnoj blizini meksičke granice, i razne protestantske denominacije. Kako sam razumeo, ovde živi najmanje jedan Srbin, i on je izuzetno uspešan.

Srbija i Arizona? U poređenju, koje je jedna od najgorih osobina naše kulture, naša zemlja, ili ostaci njenih ostataka, nalikuje Edenskom vrtu. Novom Izraelu, šta god. I tu istovremeno počinje i završava se priča o uspehu, koji se odigrao i tamo gde ugodno obitavaju samo kaktusi, kojoti i zvečarke.

Feniks se snabdeva vodom i energentima iz planina na severu. Verovatno zastrašujućim naporima pustinja je pretvorena u plantaže voća i pamuka. Veliki kanjon, golf tereni i ostali sportovi na otvorenom privlače turiste tokom cele godine. Arizona State University (Tempe kampus) je najbrojnija studentska zajednica u SAD (oko 50.000 studenata), i nije jedini kampus tog univerziteta. U Feniksu je osnovno sedište tri od hiljadu najuspešnijih američkih kompanija, a izrazito su prisutni i Honeywell, Intel, American Express. U Feniksu je osnovana i US Airways Group.

Od Njujorka do Feniksa, nakon prvih arktičkih vetrova i užurbane histerije sačekala me nenadana vrelina sunca i toplina ljudi. Sve je prostranije, usporenije, a samoća, u ovom beskraju, zamenjuje otuđenje. Ovdašnji Jevreji su istočnoevrskog porekla, zadržali su, nakon nekoliko generacija, evropsku uzdržanost, odlično su obrazovani, znatiželjni i diskretno imućni. Većinom su advokati. Liberalni vernici, ponosni su na ovdašnju kulturu tolerancije, zabrinuti za izglede mira na Bliskom istoku i mahom postiđeni dometima spoljne politike i ugleda SAD u svetu. Novi konzervativizam ponovo je otvorio pitanja koja je ovdašnja moderna civilizacija mogla ostaviti za sobom, ljudskih prava, abortusa, imigracije, države blagostanja. Na tim pitanjima je američko političko društvo počelo da se veoma oštro deli. Ne samo zbog izreke “dva Jevrejina, tri mišljenja”, počela su da pucaju i stara prijateljstva. Sve dovoljno poznato.

AJC je jedna od uticajnih nevladinih organizacija koje nastoje da pariraju zvaničnoj politici. To je jedna od važnih odlika američkog političkog pluralizma. U domaćoj političkoj i društvenoj agendi AJC sarađuje sa udruženjima Afro-Amerikanaca, Hispano (Latino)-Amerikanaca, i, naročito, svoih diskriminisanih ljudskih grupa, a u spoljnoj politici, pre svih, s Nemačkom, Francuskom i Evropskom unijom. U razgovorima se ipak osećao, bez obzira na neslaganja u pojedinostima, jedinstven odnos prema osnovnim američkim vrednostima. Mada duboko religiozni, moji sagovornici jasno podržavaju doslednu sekularizaciju, potrebu reforme javnih škola kao demokratskih institucija i kulturnih okvira asimilacije kao najbržeg puta profesionalnoj i svakoj drugoj emancipacija, a naročito su bili zanimljivi razgovori o imigraciji. Tu se očigledno prepliću pitanja ekonomije, ljudskih prava i nacionalne bezbednosti. Zaustavljanje imigracije osporava suštinski karakter američkog društva kao doseljeničkog, time i iznutra veoma pokretnog. Strogi imigracioni zakoni i neumoljiva kontrola daju prednost imigrantima sposobnim da opstaju izvan sistema, pre svega onima manje obrazovanim, koji samim tim izmiču dometima asimilacije. Bušov “rat protiv terorizma” osporio je kredibilnost američke spoljne politike u domenu globalizacije ljudskih prava, koju je pokrenula još Karterova administracija. AJC je od osnivanja, 1906, učestvovao u javnim debatama u kojima je podržavao načelo imigracionog karaktera američkog društva, spajanje porodica, podršku izbeglicama, i programima obrazovanja i integracije. AJC se veoma angažovao u ljudskoj katastrofi koja je, u proteklim danima, Darfur iznela na velike ekrane bioskopa u Njujorku, Vašingtonu i Los Anđelesu (Darfour Now).

Prošle nedelje, 7. novembra, predsednik Francuske Nikola Sarkozi dobio je Light Unto the Nations Award koju je AJC prethodnio dodelio Bilu Klintonu. Sarkozi je jednom prilikom izjavio: “Smatram svaku uvredu Jevreja uvredom Francuske”. Ali je nagrađen i za odlučnost da, menjajući Francusku, menja čitav svet.

 
Danas, 13.11.2007.

Peščanik.net, 12.11.2007.

Leave a Reply