Poznato vam je da se kod nas stalno prave neki spiskovi. Samo u poslednjih sto godina bili su to spiskovi opozicionih pristalica, antimonarhista, pa onda monarhista, četnika, rusofila, komunista, stranih plaćenika, a imamo i spiskove nepoželjnih organizacija, umetnika i intelektualaca. Sada spiskovi postaju i institucionalno ustanovljeni – recimo kroz novi Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja. Predlagač zakona je predsednik narodne skupštine, koji se predstavlja kao zaštitnik dece i žena, naročito trudnica.

Prvi problem sa ovim predlogom je taj što zdravstvena zaštita za ove tri kategorije već postoji u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, i precizno je definisana izmenama ovog zakona iz oktobra prošle godine. Među one koji zdravstvenu zaštitu mogu da koriste iako nisu uplaćivali doprinose spadaju i mnogi drugi, čime je Srbija omogućila praktično svim svojim građanima da se leče u državnim zdravstvenim ustanovama. Ovo je možda i najveći rezultat ove vlade. Možemo raspravljati o kvalitetu zdravstvenih usluga, ali nema sumnje da je opšta dostupnost zdravstvene zaštite velika stvar. Pravo na zdravstvenu zaštitu spada u osnovna ljudska prava i u 21. veku niko ne bi trebalo da umre od gripa ili zubobolje.

Dakle, prvi problem je u tome što je predlog novog zakona u potpunosti prepisan član 22 Zakona o zdravstvenoj zaštiti. On sadrži samo jednu razliku u odnosu na postojeći zakon, a to je da su po njemu lekari specijalisti dužni da Fondu za zdravstveno osiguranje dostavljaju podatke o prekinutim trudnoćama i mrtvorođenoj deci. Opravdanje za ovo predlagač nije ponudio.

Jasno je da je ovakvo rešenje u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji garantuje poverljivost podataka o ličnosti i njihovu zaštitu, i zabranjuje njihovu obradu, korišćenje i držanje – dok Zakon o zaštiti podataka o ličnosti podatke o zdravstvenom stanju proglašava posebno osetljivim podacima, koji moraju biti posebno obezbeđeni i čuvani. Takođe, Zakon o pravima pacijenata, koji je usvojen u mandatu ove vlade, zabranjuje i čini kažnjivim svako raspolaganje ovakvim informacijama od strane lekara i zaposlenih u zdravstvu.

Ako ostavimo po strani pravne zabrane, da li možemo zamisliti ijedan razuman razlog zbog koga bi podaci o prekinutim trudnoćama bili skladišteni u Fondu za zdravstveno osguranje?

Zdrav razum bi rekao ne, ali ako stvari posmatramo nešto šire, nameće se nekoliko odgovora. Prvi je taj da u zemlji vlada opšte neznanje i da je onaj ko je pisao ovaj predlog (izgleda sam predsednik narodne skupštine) potpuno neupućen u osnovna prava građana i ograničenost delovanja javnih vlasti.

Ako smo manje dobronamerni, možemo se setiti i ekspozea premijera koji je kao prioritete svoje vlade naveo i vanredne mere u povećanju nataliteta, jer ćemo u suprotnom nestati (o ovome sam pisala u tekstu Ne krijem da sam premijer). Tu je i jučerašnja izjava partijarha, koji je poručio lekarima ginekološko-akušerske klinike Narodni front da im je dužnost da odgovaraju majke od prekida trudnoće. Da nisu to te vanredne mere? Da li treba da popišemo sve prekide trudnoća (spontane i namerne) i žene koje ne mogu da rađaju?

Opterećen svojim formalnim autoritetom i željom da se ponovnim usvajanjem već postojećih prava dodvori trudnicama, predsednik skupštine je otišao predaleko. Spiskovi koje priželjkuje neće biti mogući i verujem da će se na isti način izjasniti i Ustavni sud u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti ovog predloga. Pitam se zašto se oni koji odlučuju o ljudskim sudbinama nikada ne zapitaju kako živimo, a ne koliko nas je. Zašto ne pogledaju dalje od nacionalističkog interesa, po kojem je svako novo dete broj. Po kojem smo i svi mi samo broj. Po kome su žene koje nisu uspele da doprinesu nacionalom projektu povećanja nataliteta – novi izdajnici. 

Predlog zakona o ostvarivanju prava na zaštitu dece, trudnica i porodilja

Peščanik.net, 17.11.2013.


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)