Poznato vam je da se kod nas stalno prave neki spiskovi. Samo u poslednjih sto godina bili su to spiskovi opozicionih pristalica, antimonarhista, pa onda monarhista, četnika, rusofila, komunista, stranih plaćenika, a imamo i spiskove nepoželjnih organizacija, umetnika i intelektualaca. Sada spiskovi postaju i institucionalno ustanovljeni – recimo kroz novi Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja. Predlagač zakona je predsednik narodne skupštine, koji se predstavlja kao zaštitnik dece i žena, naročito trudnica.

Prvi problem sa ovim predlogom je taj što zdravstvena zaštita za ove tri kategorije već postoji u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, i precizno je definisana izmenama ovog zakona iz oktobra prošle godine. Među one koji zdravstvenu zaštitu mogu da koriste iako nisu uplaćivali doprinose spadaju i mnogi drugi, čime je Srbija omogućila praktično svim svojim građanima da se leče u državnim zdravstvenim ustanovama. Ovo je možda i najveći rezultat ove vlade. Možemo raspravljati o kvalitetu zdravstvenih usluga, ali nema sumnje da je opšta dostupnost zdravstvene zaštite velika stvar. Pravo na zdravstvenu zaštitu spada u osnovna ljudska prava i u 21. veku niko ne bi trebalo da umre od gripa ili zubobolje.

Dakle, prvi problem je u tome što je predlog novog zakona u potpunosti prepisan član 22 Zakona o zdravstvenoj zaštiti. On sadrži samo jednu razliku u odnosu na postojeći zakon, a to je da su po njemu lekari specijalisti dužni da Fondu za zdravstveno osiguranje dostavljaju podatke o prekinutim trudnoćama i mrtvorođenoj deci. Opravdanje za ovo predlagač nije ponudio.

Jasno je da je ovakvo rešenje u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji garantuje poverljivost podataka o ličnosti i njihovu zaštitu, i zabranjuje njihovu obradu, korišćenje i držanje – dok Zakon o zaštiti podataka o ličnosti podatke o zdravstvenom stanju proglašava posebno osetljivim podacima, koji moraju biti posebno obezbeđeni i čuvani. Takođe, Zakon o pravima pacijenata, koji je usvojen u mandatu ove vlade, zabranjuje i čini kažnjivim svako raspolaganje ovakvim informacijama od strane lekara i zaposlenih u zdravstvu.

Ako ostavimo po strani pravne zabrane, da li možemo zamisliti ijedan razuman razlog zbog koga bi podaci o prekinutim trudnoćama bili skladišteni u Fondu za zdravstveno osguranje?

Zdrav razum bi rekao ne, ali ako stvari posmatramo nešto šire, nameće se nekoliko odgovora. Prvi je taj da u zemlji vlada opšte neznanje i da je onaj ko je pisao ovaj predlog (izgleda sam predsednik narodne skupštine) potpuno neupućen u osnovna prava građana i ograničenost delovanja javnih vlasti.

Ako smo manje dobronamerni, možemo se setiti i ekspozea premijera koji je kao prioritete svoje vlade naveo i vanredne mere u povećanju nataliteta, jer ćemo u suprotnom nestati (o ovome sam pisala u tekstu Ne krijem da sam premijer). Tu je i jučerašnja izjava partijarha, koji je poručio lekarima ginekološko-akušerske klinike Narodni front da im je dužnost da odgovaraju majke od prekida trudnoće. Da nisu to te vanredne mere? Da li treba da popišemo sve prekide trudnoća (spontane i namerne) i žene koje ne mogu da rađaju?

Opterećen svojim formalnim autoritetom i željom da se ponovnim usvajanjem već postojećih prava dodvori trudnicama, predsednik skupštine je otišao predaleko. Spiskovi koje priželjkuje neće biti mogući i verujem da će se na isti način izjasniti i Ustavni sud u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti ovog predloga. Pitam se zašto se oni koji odlučuju o ljudskim sudbinama nikada ne zapitaju kako živimo, a ne koliko nas je. Zašto ne pogledaju dalje od nacionalističkog interesa, po kojem je svako novo dete broj. Po kojem smo i svi mi samo broj. Po kome su žene koje nisu uspele da doprinesu nacionalom projektu povećanja nataliteta – novi izdajnici. 

Predlog zakona o ostvarivanju prava na zaštitu dece, trudnica i porodilja

Peščanik.net, 17.11.2013.


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Vladavina prava kroz Poglavlje 28 – zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja (NKEU, 2020), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2020), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)