Deutsche Is­lam Kon­ferenz http://goo.gl/Xe3k0N

Deutsche Is­lam Kon­ferenz goo.gl/Xe3k0N

U Drezdenu ih se ovoga puta okupilo 15.000. Odazvali su se pozivu takozvanih „Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada / Patriotischen Europäer gegen die Islamisierung des Abendlandes / PEGIDA“. Pristalice Pegide obeležiće zimu nemačkog nezadovoljstva.

Ovi protesti se šire celom Nemačkom. Mediji i politika reaguju, žele da „razumeju“ i „objasne“. To je greška. Prvo, rasizam nije problem razumevanja, već morala. I drugo, nisu u pitanju ni imigracija ni islam. Reč je o kršenju društvenog ugovora i porastu socijalne ravnodušnosti u jednoj nepravednoj zemlji.

Bivši potpredsednik nemačkog Bundestaga Wolfgang Thierse je izjavio da politika mora bolje da objasni „zašto nam je potrebna imigracija“. Sigmar Gabriel, vicekancelar nemačke vlade, smatra da politka mora da se „približi onima koji se osećaju nesigurno“. Thierse i Gabriel su pravi demokrati. Znači, sada treba da razgovaramo sa idiotima i rasistima. Jer idiot ili rasista je svako ko učestvuje na demostracijama protiv „islamizacije Zapada“.

Činjenice su potpuno jasne. Koliko muslimana živi u Nemačkoj u odnosu na ukupan broj stanovnika? Pet odsto. Koliko će ih živeti 2050, prema svim ozbiljnim procenama? Sedam odsto. Dakle „islamizacija“ ne postoji. Da li smo se time otarasili Pegide? Nismo. Jer se uopšte ne radi o tome. Niti je reč o islamizmu i terorizmu. Pripisivati muslimanima krivicu za antiislamizam, isto je kao optuživati Jevreje za antisemitizam. Izraelska propala politika naseljavanja nema nikakve veze sa antisemitizmom, baš kao ni antiislamizam sa zločinima Islamske države. Predrasude same sebi nalaze put. Mržnja nemačke buržoazije prema islamu ne uvažava odstupanja od učenja islama, baš kao što antisemiti ne prate vesti iz Izraela. Ono što je Adorno nazvao „glasinama o Jevrejima“, hrani samo sebe. Isto je i sa „glasinama o muslimanima“.

Zašto je to tako? Filozof Oskar Negt je još pre par godina predvideo ovaj razvoj događaja: „Primetno je komešanje u dubinama nemačkog društva, pa treba očekivati erupciju; otuđivanje sistema od društva izaziva porast političkih fantazija na crnom tržištu.“

Thilo Sarrazinovo mračnjaštvo bilo je prvi simptom ovog procesa. Uspon njegove filozofije predrasuda podudara se sa dolaskom globalne finansijske krize. Pobeda finansijskog kapitalizma dovela je do krize parlamentarne demokratije. Ne možemo imati oboje. Nemački zavod za statistiku je upravo objavio da je tokom 2013. svaki peti građanin Nemačke bio siromašan ili socijalno izopšten. To je 16,2 miliona ljudi.

Mnogi političari su kapitulirali pred kapitalizmom, a sa njima i mnogi mediji. Ovaj uvodnik Die Zeita je porazni primer te pojave: „Nekontrolisana imigracija može da izazove veoma loše posledice. Među imigrantima ima više nezaposlenih nego u ostatku stanovništva, i više kriminala što često ima socijalne uzroke. Islam je odgovoran za opasnost od terorizma u celom svetu. U društvu raste nezadovoljstvo zato što politika ublažava ove probleme ili zabranjuje da se o njima govori.“

To je stara dobra metoda stvaranja predrasuda bez griže savesti. Jezik razotkriva misao. Postoji li „nekontrolisana imigracija“? Naravno da ne postoji. Naprotiv. Da li neko ublažava taj problem? Ne. Ali čak i besmislena tema straha od „islamizacije“ nalazi svoje mesto u nemačkom popustljivom javnom diskursu. Što se tiče zabrane govora, to već spada u reakcionarni repertoar. U Nemačkoj nema zabrane govora. Onaj ko tvrdi suprotno već vodi politiku.

Umesto ohrabrivanja slabih da svoj bes iskaljuju na još slabijima, trebalo bi da uzroke sve veće socijalne ravnodušnosti potražimo tamo gde im je i mesto – u sve nepravednijem ekonomskom sistemu.

Spiegel, 18.12.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 21.12.2014.

TEMA – NAŠ TERORIZAM