Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarević, gospodine tužioče, htela bih da kažem da je dobro što su uvedene promene u sudstvu. Mi smo se složili da naše pravosuđe ne radi kako treba, da ima ogromne probleme. Kada su prošle godine ovi zakoni, na osnovu kojih se radila ta reforma, pre bih rekla promena nego reforma, zato što mi reforma suviše pozitivno zvuči, a ovde ima još uvek mnogo problema koji su ostali, glavni problem bio je to što sam rekla i prošle godine.

Ako jedna izvršna vlast na sebe preuzme jedan neviđen zadatak da postavi jednu nultu tačku pravosuđa u jednoj zemlji, to znači da u jednom momentu raspusti sve sudije i tužioce, da ponovo, bilo da je prvi put ili reizbor, sve od početka uradi. Znači, ako uzme jednu tako opsežnu reformu, da je onda bilo potrebno da se napravi jedno prethodno istraživanje i to veoma detaljno i da se vidi gde su bili osnovni problemi našeg pravosuđa. Znači, samo jedno istraživanje bi moglo da pokaže kako bi se ta reforma tempirala da otkloni one probleme koji su suštinski problemi.

Evo zašto to kažem. To kažem zbog toga što se, ako ne znamo koji su ti problemi, govori o kriterijumu dostojnosti sudija, o dostojnosti tužilaca. Međutim, da li je problem našeg pravosuđa bio to što oni nisu dostojni, da li je problem bio to što nisu bili efikasni, da li je problem to što su bili nestručni? Svaki od ovih problema je mogao da se reši na drugi način. Ako je problem bio dostojnost sudija, onda smo morali da regujemo i da vidimo na koji način su oni to nedostojni. Nedostojnost bi mogla da se ustanovi, recimo, na sledeći način. Mogla bi da se ustanovi tako što smo mogli da pretpostavimo da su sudije korumpirane, tako što bi možda primali novac sa strane. Lično smatram da je u pravosuđu bio najmanji broj onih koji su primali novac od ljudi da bi doneli ovakvu ili onakvu presudu. Da li su pretrpeli političke pritiske, da li je to bio problem našeg pravosuđa, znači da je neko sa strane vršio pritiske? Da li je bio problem to što su postojale bračne veze, srodničke veze, nepotizam, pa je preko toga išao pritisak na sudstvo? Da li ste vi ikad ustanovili šta je od toga glavni problem ako se donosi ovakva pretumbacija neviđenih razmera? Moram da kažem da ni autoritarni režim Josipa Visarionovića nije odlučio da u jednom momentu promeni sve sudije i sve tužioce.

Prvo, ni komparativno nam niste dali primer na osnovu čega ste izveli ovako koncipiranu reformu pravosuđa, da vidimo gde je još neki takav primer na koji možemo da se ugledamo i da onda komparativno pratimo rezultate onoga što smo uradili. Smatram da ni ova vlada, ni ovi ljudi koji su to radili, nemaju kapacitet da izvedu takvu zamašnu promenu kakvu su oni sebi zapisali.

Ako je tako, a jeste, istraživanja nije bilo, mi ne znamo šta se po sudovima radilo, mi nemamo predstavu, onda se to može raditi i na voluntaristički i provizorni način i takve sumnje u javnosti i postoje. Da je ovde ozbiljno shvaćena ova tema, da je neko preturio celokupno pravosuđe u ovoj državi i da mi o tome danas razgovaramo, vi, kao predsednica Visokog saveta sudstva, isto tako i gospodin predsednik Veća tužilaca, vi ste morali već danas da otvorite pravu raspravu na sve sumnje koje su se u javnosti pojavile, a pojavile su se, a ne da jedan i drugi izađete sa jednim papirom kao što rade ministri, pa pročitaju obrazloženje, kao kad nastavnici drže predavanja, oni čitaju svoj udžbenik i tako uče svoje studente. Svako može da sedne i nešto da pročita.

Znači, ako stanete za ovu govornicu, mogli ste da nam objasnite nešto od toga kako ste radili, da nam objasnite čitavu metodologiju rada Visokog saveta pravosuđa, da odagnete i najmanju sumnju koja se u javnosti pojavila. To se takođe odnosi i na Veće tužilaca. To je trebalo danas da vi nama objašnjavate, a ne da nam čitate list papira koji možemo i sami da pročitamo. To je za mene zapanjujuće, da niste smatrali za potrebno da nam bilo šta od toga objasnite.

Postaviću pitanje. Recimo, ako imate metodologiju sa tri kriterijuma: osposobljenost, stručnost i dostojanstvenost, kako ste kombinovali tri kriterijuma? Da li su oni koji su izabrani ispunjavali sva tri kriterijuma ili možda jedan ili dva? Da li je, recimo, dostojnost sudija apsolutno nužni uslov, jer onaj koji možda nije osposobljen, osposobiće se, ako ne zadovoljava, naučiće, ali ako nije dostojan, kako može biti izabran? Očekivala sam da ćete nam objasnite kako ste donosili te odluke, jer to je ta metodologija rada. Bilo bi strašno važno da čujemo kako ste se opredeljivali. Kako ste definisali taj kriterijum?

Ova druga dva kariterijuma koja ste imali, to je moglo da se definiše objektivno. Znači, ako neko ima puno zaostalih predmeta, ako nema određenu efikasnost, ako nema određenu stručnost, ako mu je viši sud dao negativnu preporuku, ne znamo da li ste vi radili uvek u plenumu, da li ste svi uvek bili prisutni, da li su postojale neke radne grupe, da li ste trošili pet minuta po kandidatu, da li ste mogli to javno da radite i da vodite te rasprave sa kandidatima. Ništa od toga nismo saznali.

Zašto se vraćam na pitanje dostojanstvenosti? Zato što mislim da taj kriterijum nije definisan u javnosti i da je to izazvalo ogromne probleme kod primene tog kriterijuma. Evo zbog čega. Očigledno je da ste vi u taj kriterijum ubrajali i pitanje sukoba interesa pa ste negde rešili da je sukob interesa, recimo, bračna veza sudije i advokata. To je izazvalo dosta velike polemike u javnosti. Recimo, vi nam niste na to pitanje odgovorili. Niste rekli da li je to uzimano u obzir. Mi ne znamo, javnost se pita. Da biste otklonili i najmanju sumnju, na ta pitanja je trebalo ovde da odgovarate. Ako ja to znam, vi ste sigurno morali znati koje su se sumnje pojavile u javnosti. Znači, da li ste uzimali u obzir sukob interesa i kako ste definisali sukob interesa? Recimo, neki kažu da su uzimali samo bračne veze u obzir, neko kaže da su uzimane i familijarne veze u obzir, pa onda kažu – ne, negde su ovako, negde onako.

Recimo, vi niste odgovorili na pitanje da li ste se izuzeli kada je biran vaš sin? Sigurno da to nije zgodno. Ako ste se izuzeli, mora da postoji zapisnik o tome, da mi to možemo da proverimo. Znači, morali ste se izuzeti. Izvinite, vi mašete rukom, ali izuzeće je bilo zaista potrebno ukoliko se radi o sukobu interesa. Gospođo, molim vas da mirno saslušate ovakve primedbe.

Dalje, isto tako imate sudije koji imaju vrlo visoku reputaciju, koji su muž i žena. Recimo, Nevenka Važić ima odličnu reputaciju i Siniša Važić takođe. Znači, muž i žena u sudstvu. Da li ste igde pokušali da učinite ovaj kriterijum transparentnim zato što se tu pojavljuju veliki problemi?

Pored toga, pokazaću vam i kod ovog novog izbora, vi ste spisak od 876 ljudi nama dostavili u petak uveče, gde mi nismo mogli da napravimo nikakvu analizu i da vidimo koji su kriterijumi primenjivani.

Ta transparentnost, takođe, ne samo što nam niste objasnili metodologiju samog rada, da nam bilo šta iznutra od tog rada pokažete, kako ste donosili te odluke i time ste izazvali veliko nepoverenje, isto tako i transparentnost nije bila velika.

Kada je reč o novim sudijama, onima koji se biraju prvi put, to se odnosi isto i na ove druge, vidite, vi ste imali potpuno objektivne kriterijume, kažete ovako – uspeh na studijama, dužina studiranja, dobijana ocena i u kolektivu i kako su radili u kolektivu, naravno i dostojnost.

Budući da za sve to postoje određeni kvantifikovani pokazatelji, svako je mogao i svako je dobio određenu ocenu. Ako ste stavljali na sajt tih 876 sudija, da li ste mogli ipak da stavite i tu ocenu, da vidimo kakve su ocene oni dobili? Da li ste po nekakvom redu, da li je to bio problem da se to uradi, da li je to neko tehničko pitanje? Za javnost znači da nam to pokažete. Vidite, ako pogledamo to, evo šta sam ja istražila. Predložen je kao kandidat Đurić Aleksandar, majka Olga Đurić, sudija Upravnog suda, ranije sudija Vrhovnog suda Srbije, prosek ocene 7,20, dužina studiranja šest godina. Zašto niste stavili to sve na sajt?

Dalje, Dejan Stefanović, majka Margita Stefanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu, prosek 7,8, dužina studiranja šest godina, Ana Trifunović, otac Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda, prosek ocene 7,85, dužina studiranja četiri godine, Nataša Petrićević-Milosavljević, majka Nada Petrićević, neizabrani sudija Vrhovnog suda Srbije, prosek 8,6. Dalje, Maja Peković-Savić, otac Novica Peković, neizbrani sudija Vrnovnog suda, takođe, dužina studija 8,6.

Ima još jedan kuriozitet kod ovih predloženih sudija. Predložena je kao kandidat Tanja Trkulja-Vasić. Njen muž je vođa zvezdinih navijača, Dragan Vasić, koji je vođa grupe “Ultras”, ali i njena sestra radi u Advokatskoj kancelariji, Maja Trkulja, koja je zajedno da gospodinom Jugoslavom Tintorom plaćena od Zvezde da brani ove njihove navijače koji dođu pod udar zakona.

Sve smo to mogli da dobijemo na sajtu i da vidimo. Možda sa nekim višim ocenama i niste imali šanse. Govorim čisto principijelno. Da ste ovo što ste izračunali stavili na sajt, da to svako može da vidi, onda bi to bilo mnogo jasnije i onda bi bilo manje zabune.

Ovako sam morala da tragam i da vidimo da li mogu da izračunam neke godine na brzinu, jer ste taj materijal dali u subotu.

Prelazim na pitanje nepristrasnosti povodom pritiska i izbora određenih sudija. Da li je dostojnost sudija, gospođo predsednice, Visokog saveta sudstva, ako je neki sudija klečao pred politikom ili ako je donosio presude pod uticajem političkih odluka? Da li to spada u dostojnost ili nedostojnost? Mislim da bi to bio red da nam objasnite, zato što po onome što sam istražila mogla sam da utvrdim, a vi ste morali biti upoznati sa tim da ste izabrali sudije koje su primenjivale političke kriterijume u donošenju sudskih odluka, pod vidom primene prava, a naročito u izbornim sporovima 1996, 1997. i 2000. godine u sporovima u kojima su kao stranke sudelovale političke partije, u postupcima u kojima su kršena ljudska prava, npr. protivpravnim pritvaranjem, kao i da među izabranim sudijama ima onih koji su razvlačenjem postupka doveli do zastarelosti.

Sada, da ne bi bilo da vam to govorim napamet, takve sudije koje su donosile presude pod političkim uticajem, a znate da je tada bio spor, mislim na 67 opština i u svim beogradskim opštinama, da su sudovi donosili i kršili izbornu volju građana, takve sudije vi ste smatrali dostojnim. To su: Ana Popović, Vesna Obradović, Smiljka Nigarac-Niciforović, Miroslav Vučetić, Jasna Belović, Bojana Paunović, Milomir Nikolić, Danijela Nikolić, Jasminka Obućina. Nažalost, ovaj spisak nije potpun jer nismo imali vremena da proradimo na svemu onome što ste tu uradili.

Na toj istoj izbornoj listi ima takođe i onih poput npr, Vesne Mitrović, Okružni sud Požarevac, koja je potpisala zahtev za pokretanje istrage i odredila dvomesečni pritvor pripadnicima Otpora: Veljkoviću, Lukoviću i Sokoloviću. Molim vas, to bi bilo jako dobro da ste nam objasnili – šta je dostojnost? Mogli ste to da uzimate kao porodične veze, kao sukob interesa, kao bračne veze, kao politički pritisak, kao korumpiranost. Šta je dostojnost? Pošto to nije dovoljno jasno ovde rečeno, mislim da onaj koji prihvata da trpi politički pritisak, da tu ne može biti govora o dostojnosti.

Međutim, očigledno je da taj kriterijum koji ste vi ovde uzeli u obzir jednostavno nije funkcionisao.

Moram da vam kažem, nije u redu, ako je ovakav stav u pitanju i kada je reč o tužiocima, samo da kažem gospodinu Radovanoviću – verujte, lično sam dobila predstavke, evo, ovako mogu da vam podnesem ovde, javnost Zrenjanina, gde su građani potpisali da je njihov zamenik javnog tužioca, mislim da se zove Zoran Đuretin – Đuran, da li je izabran?

Molim i jedne i druge da date odgovor tim ljudima – zašto oni nisu izabrani? Sve ove sumnje koje su ovde iznete, bilo je dobro da ste unapred otklonili ili da ste pokušali da kažete – zašto i kako je metodološki rađen izbor ovih sudija i tužioca?

LDP, 23.12.2009.

Peščanik.net, 24.12.2009.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).