O konkursu za mlade istraživače

Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu MPNTR) objavilo je konkurs za talentovane mlade istraživače, na osnovu koga se planira zapošljavanje do 1.000 novih, to jest budućih naučnika u naučnoistraživačkim ustanovama. Ova vest je u naučnim krugovima i delu javnosti dočekana sa oduševljenjem, budući da je zapošljavanje novih istraživača bilo gotovo nemoguće u periodu od 2011. do danas, zbog tzv. zabrane zapošljavanja, kao i niza propalih konkursa za naučnoistraživačke projekte.

Ipak, da budućnost nauke (a i mnogo čega drugog) u Srbiji nije tako svetla, postalo je jasno kada su objavljene propozicije ovog konkursa. Naime, pred potencijalne kandidate, pored obaveznog prebivališta u Republici Srbiji, postavljena su četiri uslova: 1) da imaju najviše 30 godina, tj. da su rođeni 1988. ili kasnije; 2) da imaju upisane doktorske studije na akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji; 3) da imaju ukupnu prosečnu ocenu 9,00; 4) da ispunjavaju kriterijum redovnosti studiranja. Ma koliko ovi kriterijumi delovali logično i pragmatično nekome u MPNTR – mlad si ako imaš malo godina, pametan si ako imaš dobar prosek i redovno učiš, istraživač si ako si upisao doktorske studije, a onda sve to saberemo i zaposlimo 1.000 ljudi – svaki od ovih uslova je duboko pogrešan.

Kriterijum uzrasta

Svaki pravnik će vam reći da postoji zakon o zabrani diskriminacije, koji propisuje da lična svojstva kao što su uzrast, pol, etnička pripadnost itd. ne mogu biti razlog da nekome ne date posao. Da je neko iz ministarstva kontaktirao Poverenicu za ravnopravnost, dobio bi informaciju da je ovaj kriterijum protivzakonit. U MPNTR bi na to verovatno rekli da žele „postići izvrsnost, odnosno da se u ovom trenutku u sistem finansiranja uključe najbolji mladi istraživači“. Ovo objašnjenje govori o još dubljem problemu, jer se „izvrsnost u nauci“ definiše kroz vreme proteklo od nečijeg rođenja do raspisivanja nekog konkursa. Kako to izgleda u primeni? Žena koja je završila osnovne i master studije, bila odličan student, odlučila da ima porodicu, rodila dete i nakon toga upisala doktorske studije – nije izvrsna jer ima 31 godinu, te sada nema pravo da radi u nauci („Rađaj, ne odgađaj“). Momak koji je posle srednje škole bio prinuđen da se zaposli, pa kada je zaradio neki novac upisao fakultet, koji je završio kao najbolji student u generaciji i sada uz posao završava doktorske studije – ne može da konkuriše jer ima 33 godine (ko ti je kriv što si siromašan). Neko ko je bio vukovac, đak generacije, ko je završio fakultet i master sa najvišim ocenama, po završetku studija počeo da radi u IT kompaniji, promenio nekoliko firmi i pozicija, odlučio da se posveti razvoju novih tehnologija, upisao doktorske studije na nekom od tehničkih fakulteta – nije talentovan jer ima već 35 godina.

Kriterijum upisanih doktorskih studija

Budućnost nauke u Srbiji su naši doktorandi – tačno. Ipak, kako nije bilo konkursa za zapošljavanje onih koji su doktorske studije upisali 2011. i kasnije, neki od njih su te studije završili i stekli titulu doktora nauka. Za takve mesta nema. MPNTR kaže da će se u skladu sa „budžetskim mogućnostima odlučiti o pozivima za druge grupe istraživača, npr. onih koji su već završili doktorske studije“. Tako oni koji su upisali doktorske studije 2012. i doktorirali za tri, četiri ili pet godina ne mogu da konkurišu, dok su vrata širom otvorena za one koji obnavljaju godinu po ko zna koji put. Neki doktori nauka koji volonterski rade u naučnoistraživačkim institucijama kažu – da sam znao ne bih doktorirao na vreme.

Kriterijum prosečne ocene 9

MPNTR ovde previđa (slučajno ili namerno) činjenicu da za upis na doktorske studije postoje kriterijumi propisani zakonom o visokom obrazovanju i različitim pravilnicima univerziteta i fakulteta. Ni u jednom od njih se ne postavlja uslov proseka 9,00. Tako neko ko je na osnovu proseka 8,95 sa osnovnih i master studija upisao doktorske studije (u svojstvu studenta čije se studiranje finansira iz bužeta istog tog ministarstava), sada nije dovoljno dobar da radi u nauci. Ako nije dovoljno talentovan i izvrstan, zašto država plaća njegovo naučno usavršavanje?

Kriterijum redovnosti studiranja

Po shvatanju redovnosti studiranju iz ovog konkursa, za one koji su doktorirali u najkraćem roku tu nema mesta. Za titulu „talentovanog mladog istraživača“ kao da je od presudne važnosti završiti osnovne i master studije bez dana kašnjenja. Zamrznuo si godinu iz zdravstvenih razloga – nisi talentovan. Dobio si boginje pred poslednji ispitni rok u četvrtoj godini – nisi talentovan. Mentor tvog master rada je uzeo semestralno odsustvo, pa si rad odbranio par meseci kasnije – nisi talentovan. Dobio si priliku da deo istraživanja sprovedeš u laboratoriji prestižnog svetskog univerziteta – ne prihvataj to, jer onda možda nećeš stići da u roku odbraniš rad i nećeš postati naučnik u Srbiji.

***

Možda će se nekome učiniti da ovi naizgled visoki kriterijumi služe tome da se od velikog broja prijavljenih odaberu oni najbolji. To ćemo sa sigurnošću znati tek kada se 16. marta zatvore prijave. Ipak, sada se čini da neće biti dovoljno onih koji mogu i žele da konkurišu – ni za 200, a kamoli 1.000 novih mladih naučnika. Rukovodioci projekata i naučnoistraživačkih organizacija bili su zatečeni konkursom, te su neki od njih pribegli traženju kandidata na Facebook grupama: „Doktorand koji hoće da radi na projektu da se javi hitno u inbox! Da se bavi medicinom/biologijom/hemijom, nebitno koji smer“. Neki koji su dugo čekali na ovaj poziv odavno su se zaposlili u privatnom sektoru i nemaju nameru da menjaju visokoplaćeni posao za uslove koji se nude zaposlenima u srpskoj nauci. Nekima nedostaje još samo par meseci do upisa doktorskih studija, ali će tada konkurs biti zatvoren.

Bez obzira na sve, ovaj konkurs će ipak otvoriti vrata nekim talentovanim, pametnim, vrednim i entuzijastičnim istraživačima. Posao će dobiti i neki koji to ne zaslužuju, a neki kojima je mesto u nauci neće moći ni da konkurišu. Zato je ministarstvo otvorilo drugi konkurs koji traje cele godine, sa samo jednim uslovom – da je osoba neki nivo studija završila u inostranstvu. Ukoliko su vam roditelji platili master u nekim toplijim krajevima, više nije važno ni koliko imate godina, ni koliko dugo studirate, ni koji ste prosek imali. Jer budućnost nauke u Srbiji nisu oni koji su ovde, već oni za koje se nadamo da će se vratiti.

Autorka je naučna saradnica na Univerzitetu u Beogradu.

Peščanik.net, 12.03.2018.

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU