Vašington svakodnevno proširuje spisak svojih meta, sprovodeći osvetničku operaciju protiv sajta WikiLeaks, njegovog osnivača Džulijana Asanža i svakoga ko je sa njima povezan.

New York Times i Visa su se juče našli na ovom spisku, dok se anonimni hakerski napadi na sajtove koji hostuju WikiLeaks nastavljaju.

Amerika, koja ponosno ističe da je bastion slobode govora i pobornik slobode interneta, sada je optužena za licemerje zbog odmazde prema WikiLeaksu, čiji nalogodavac je navodno Obamina administracija. Analitičari ističu podudarnosti između nedavnih hakerskih napada na Estoniju i na Google u Kini – koje je Amerika osudila – i američkih napada na WikiLeaks, kako javnih, tako i tajnih.

Javno lice odmazde je Džo Liberman, predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost u Senatu, koji je izvršio pritiske na kompanije da prekinu saradnju sa WikiLeaksom, zatražio da Asanž krivično odgovara u Americi i juče dodao New York Times na spisak onih protiv kojih bi trebalo podići optužnicu.

Barak Obama još uvek ni reč nije rekao o WikiLeaksu, a Bela kuća, Stejt department i Pentagon javno sležu ramenima i tvrde da je situacija štetna, ali da se može kontrolisati.

Ali Lari Džonson, nekadašnji analitičar CIA-e koji je radio u antiterorističkom odeljenju Stejt departmenata, uveren je da je kampanja protiv WikiLeaksa orkestrirana s vrha. „Kampanju vodi Bela kuća“, kaže on. „Ne može svako odeljenje zasebno da sprovodi svoju operaciju. Nadam se da ovim koordinira Bela kuća i da se to ne prepušta pojedincima.“

Kampanja je otpočela tiho, prošlog utorka, kada je osoblje Odbora za unutrašnju bezbednost u Senatu pozvalo Amazon, koji je tada hostovao WikiLeaks. Dvadeset četiri sata kasnije, WikiLeaksu je ukinut hosting. Još jedna softverska kompanija je okončala saradnju sa WikiLeaksom, francuska vlada je izdala upozorenje serverima u svojoj zemlji, a bankovni računi WikiLeaksa i Džulijana Asanža su zamrznuti.[1]

Na pitanje Fox Newsa o pravnom statusu novinskih organizacija poput New York Timesa, koje su distribuirale procurele depeše, Liberman je odgovodio da je WikiLeaks prekršio zakon o špijunaži.

„Šta je onda sa novinskim organizacijama, poput Timesa, koje su ih prenele… New York Times je, u najmanju ruku, pokazao građansku neodgovornost. Da li su prekršili zakon, to je pitanje kojim ozbiljno treba da se pozabavi ministarstvo pravde“, kaže Liberman, nekadašnji demokrata, a sada nezavisni senator blizak republikancima.

Lesli Filips, Libermanova portparolka, kaže da je senator „ohrabren postupcima firmi širom sveta – od kojih su poslednje Visa i PayPal – koje su sledile Amazon i prekinule saradnju sa WikiLeaksom“. Dodala je da senator apeluje na druge firme koje su u poslovnom odnosu sa WikiLeaksom da obustave saradnju.

Na pitanje da li je senator radio sam ili u saradnji sa Stejt departmentom i Pentagonom, ona je odgovorila: „Senator Liberman nije postavljao nikakve uslove nijednoj organizaciji u vezi sa WikiLeaksom.“

„On je uveren da će sada, kada se zna da je WikiLeaks objavljivao ukradene poverljive informacije, ove firme shvatiti da, ukoliko žele da se pridržavaju svojih pravila korišćenja i žele da budu dobri korporativni građani, morati da prekinu saradnju s WikiLeaksom.“

Visa je shvatila poruku. Objavili su da obustavljaju sve uplate WikiLeaksu dok se ne okonča istraga o radu ove organizacije.

Stejt department i Državni trezor su proteklih godina stekli veliko iskustvo u vršenju pritiska na banke i druge finansijske institucije koje posluju, ili su nekad poslovale, sa Iranom.

Pentagon je javno potvrdio da ima resurse za sprovođenje hakerskih napada, ali je demantovao namere da to učini protiv WikiLeaksa. Adam Segal, stručnjak za nacionalnu bezbednost u Savetu za spoljne poslove, rekao je da sumnja da će Pentagon to uraditi, jer bi kolateralna šteta bila ogromna, i kada bi se serveri srušili, stradale bi razne organizacije koje nemaju veze s WikiLeaksom.

„Imajući u vidu informacije koje dolaze iz Stejt departmenta o slobodi interneta, takav postupak bi bilo teško opravdati“, kaže Segal. Mogla bi se povući paralela sa napadima na Estoniju 2007, dodaje on. Napad nije izvela ruska vlada, već „patriotski hakeri“.

Na napade protiv WikiLeaksa i njihove baze podataka sa diplomatskim depešama, odgovoreno je masovnom tehničkom podrškom ovom sajtu. Oko 800 sajtova sada služi kao „mirror“ WikiLeaksu, preusmeravajući svoje korisnike na WikiLeaks, čiji domen je ukinut. Broj „mirror“ sajtova je narastao od nedelje, kada ih je bilo samo 74.

Kontranapadi se sprovode protiv kompanija koje su zabranile WikiLeaks. Svih šest kompanija, uključujući Amazon i eBay, koje su popustile pod političkim pritiskom i prekinule saradnju sa Asanžom i WikiLeaksom, brzo su postale mete upornih cyber-napada. Samo nekoliko sati nakon što je švedska banka PostFinance objavila da zatvara Asanžov račun, njen sajt je oboren.

Provizorna grupa hakera “Anonymous“ preuzela je odgovornost za napade, kao deo strategije koju nazivaju „Operacija milo za drago“. Grupa Anonymous je skrenula pažnju javnosti napadima na agencije za zaštitu autorskih prava i na velike izdavačke kuće.

Američko ministarstvo pravde odbilo je da precizno navede kakve je postupke protiv Asanža državni tužilac Erik Holder imao u vidu kada ih je pomenuo u ponedeljak. On je rekao: „Lično sam odobrio određene postupke prošle nedelje i to je indikacija ozbiljnosti sa kojom pristupamo ovom problemu i najvećeg mogućeg učešća ministarstva pravde.“

Možda će ministarstvo pravde na kraju morati da se zadovolji posmatranjem suđenja u Londonu i Švedskoj, iako američki državni pravnici i dalje ispituju mogućnosti da li bi Asanžu moglo da se sudi u Americi po zakonu o špijunaži.

Ewen MacAskill, Josh Halliday, The Guardian, 08.12.2010.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 09.12.2010.

———–    

  1. Iako su MasterCard i Visa obustavile isplate WikiLeaksu, ove kartice još uvek možete iskoristiti za donacije otvoreno rasističkim organizacijama kao što je Knights Party, koju podržava Ku Klux Klan. Vebsajt Ku Klux Klana preusmerava korisnike na sajt Christian Concepts, koji prima donacije sa Visa i MasterCard kartica, od korisnika koji su spremni da potvrde da su „beli i nisu rasno mešanog porekla“, kao i da nisu „u braku ili u vezi sa pripadnikom druge rase“.