Otkako je poznata optužnica protiv Bogdana Jovičića, skandal je postao međunarodni zbog okolnosti – štrajk glađu, pretnja veštačkim hranjenjem, slanje u drugi zatvor umesto u bolnicu – ali kod kuće, skandal je postao najstrašniji primer bezakonja u uzurpiranoj državi do sada: sve tačke optužnice mogu da se odnose na bilo kojeg od najmanje stotinu ćacija, koji zauzimaju najvažniju saobraćajnicu u glavnom gradu, uništavaju javnu imovinu i javni ugled, nanose milionsku štetu privredi i turizmu, kao i lokalnim stanovnicima, i ostalo po redu… Ali sve to sa javnim sredstvima i uz državnu/vladinu potporu i pomoć. Bodgan Jovičić nije imao ništa od toga ali, kako vučimediji neprekidno ponavljaju, upotrebio je ogromni čiviluk. Odakle ogromni čiviluk? Ako je slediti verbalnu praksu lika Brnabić, to je izvesno poseban predmet, u tajnosti iskovan od čelika najboljeg kvaliteta, koji su platile strane sile, a kovali su ga u skrivenoj kovačnici najsnažniji među blokaderima, tiho pevajući „Mujo kuje…“ U podnožje ogromnog čiviluka ukucana su slova SV (smrt Vučiću), koja se vide samo pomoću ferohronologije.
Ovaj epski prizor zla dopunio je navodni predsednik države snažnim animizmom, odnosno prenosom osobina živog bića na nežive predmete. U njegovoj animističkoj verziji, optuženi je brutalno, zapravo najbrutalnije, primenio oguljeno/ogoljeno nasilje prema nenaoružanim i nedužnim predmetima. Do neba su se čuli krici stolica bez noge ili čak dve, oslepljenih lustera, isprekidanih prekidača, izgleda da je teško oštećena i jedna poštena radnička plastična kofa, malter je jaukao prilikom (o)guljenja, jedna zastava u uglu uvila se u tugu… primećena je i metla koja je nekim čudom uspela da se izvuče i uzleti u noćno nebo. Jedan od živih pečenih-nedopečenih opravdano je izvukao revolver i zapucao, pazeći da ne povredi nijedan predmet u blizini.
Majstori animizma obično su posebno nadareni, izabrani i jedinstveni u svome društvu, sposobni da leče ali i sluđuju, najčešće u transu: navodni predsednik zapravo je šaman, što vizualno odlično potvrđuju karikature Dušana Petričića, koji je prvi i primetio ovaj fenomen. Šamani imaju privilegovan, ali ponekad i krajnje riskantan položaj u svome društvu, ako im neki pacijent umre ili se neko proročanstvo sa uputstvima pretvori u katastrofu. Među mnogim pozivima između kojih se navodni predsednik suvereno kreće, zahvaljujući omiljenom izrazu da to ionako uopšte nije važno, poziv šamana uistinu je opasan. Razumljiva je naklonost, rekli bismo strast navodnog predsednika da vodi glavnu reč u javnosti, uporno proriče kad i koliko će narod i njegovi delovi biti radosni i ko je sve oduvek blokaderski smetao toj radosti. Uteha je da se neuspešno šamanstvo plaća, a zbog učestalosti proroštava, takva mogućnost je zrelija nego ikada. Tu možda glavnu ulogu neće igrati japanske milijarde, milijarde koje ulažu evropski neprijatelji a koje od države otimaju blokaderi, jer je odnos unos/iznos još uvek 2:1, ali će optužnica Bogdanu Jovičiću biti presudna.
Na međunarodnom planu, profesionalno pijani šaman potpuno je otkriven, otkako je od „partnerske“ ruske tajne službe dobio podatak da je nemire u Srbiji organizovala EU. Nije potrebna šamanska veština da se zaključi da će Srbija možda ući u EU, ali sa Vučićem svakako ne. Zašto bi EU trošila ogromna sredstva da uništi državu koju hoće da primi u svoje okrilje, nije jasno nijednom šamanu na ovoj planeti. Jedine odgovore imaju možda udbosaurusi iz vučimedija, ali evropski posmatrači ne ulažu tako neljudske napore.
No, moda baš sada u skrivenoj kovačnici neko kuje još jedan, novi i moćniji ogromni čiviluk oslobođenja…
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
