„Zamislite da nekom padne ma um da u Njujorku blokira most. Ili u Parizu. Ili u Londonu. Znate li šta bi se desilo onom ko blokira? To je u Americi unutrašnji terorizam, to se toleriše 10 sekundi, i onda se žestoko deluje“.
Ovim rečima je dežurni „politički analitičar i marketinški stručnjak“ naše vlasti komentarisao građanski protest protiv nasilja koji je pre neki dan održan u Beogradu, a koji je uz ostalo uključivao i dvočasovnu blokadu mosta Gazela.
Ovaj pokušaj da se deo građanskog protesta predstavi kao nešto u svetu neviđeno, nešto što nikom ne pada na um, što je čak i nekakav unutrašnji terorizam protiv kog valja delovati žestoko – i ne bi bio vredan pažnje da ga po već ustaljenom običaju, računajući na neinformisanost mnogih naših građana nisu, na društvenim mrežama i u medijima, ponavljali brojni botovi i funkcioneri vlasti.
Nije pomenuti analitičar precizirao šta podrazumeva pod „žestokim delovanjem“, pa ostaje da se pretpostavi da ima na umu besomučno i nekontrolisano batinanje građana poput onog od pre dve godine. A da li zbog sklonosti manipulisanju neistinama ili zato što zaista to ne zna mada pominje Ameriku, ne pominje na primer blokadu čuvenog mosta Ambasador koji spaja Detroit u SAD-u i Vindzor u Kanadi. Most je od izuzetnog privrednog značaja, dnevno se preko njega preveze robe u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara, ključna je granična saobraćajna tačka između SAD i Kanade. Demonstranti su ga prošle godine blokirali, ne deset sekundi, ne dva sata, već danima. Ali to nije tretirano kao terorizam i nije se žestoko delovalo. Nakon što je vlast apelovala na organizatore protesta da pokušaju da dođu do mirnog rešenja, most je posle sedam dana blokade deblokiran.
Istovremeno dok je fabulozni analitičar lamentirao nad beogradskim protestom i uveravao nas da tako nešto nikom drugom nigde ne pada na pamet – u Parizu, koji je pominjao, demonstranti su blokirali brojne saobraćajnice uključujući i mostove na Seni i glavni auto put oko glavnog grada Francuske.
U Londonu koji je takođe pominjao trenutno nema blokada saobraćajnica, ali u poslednjih nekoliko godina demonstranti su u više navrata blokirali saobraćaj. Prošle godine u ovo doba hiljade aktivista zaustavilo je saobraćaj na mostovima Vaterlo, Blekfrajers, Lambet i Vestminster i nizu drugih važnih saobraćajnica.
I građani Izraela su, protestujući, baš ovih dana po ko zna koji put blokirali mnoštvo saobraćajnica. Osim što su blokirane najvažnije ulice i raskrsnice u Tel Avivu, blokiran je i glavni autoput.
Ali vratimo se za kraj priče u Ameriku, gde ju je analitičar počeo. Pre samo par meseci, nakon što je objavljen video u kojem je nekoliko policajaca iz specijalne policijske jedinice u Memfisu brutalno, sa smrtnom posledicom, pretuklo jednog građanina Afroamerikanca, u više gradova je došlo do demonstracija. U samom Memfisu su demonstranti blokirali most na reci Misisipi, a blokadu više saobraćajnica sprovodili su i građani u Njujorku, Los Anđelesu i Portlandu. Blokade su prestale nakon što je vlast saopštila da su pet policajaca koji su učestvovali u maltretmanu optuženi za više krivičnih dela uključujući i ubistvo, a da je specijalna policijska jedinica čiji su bili pripadnici rasformirana.
Ometanje saobraćaja naravno jeste neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih. Ono je najčešće i u suprotnosti sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem. A pravo na slobodu mirnog okupljanja zajamčeno članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima štiti i ona mirna okupljanja koja nisu u skladu sa zakonom. Naravno takva okupljanja ne uživaju istu zaštitu kao zakonita okupljanja, ona ne uživaju tzv. privilegovanu zaštitu kao politički govor, miting ili slične rasprave o pitanjima od javnog interesa. I zato su, ako učesnici preterano dugo i teško ometaju prava drugih, vlasti ovlašćene da preduzmu određene mere uključujući i represivne u svrhu uspostavljanja redovnog stanja. Ali samo zaista nužne, neophodne mere jer i tada se, što je potvrđeno sa više odluka Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije.
Politikantska pseudo sugestija da je neverovatno kako nekome „pada na um“ nešto što je redovna pojava svuda na svetu – je besmislena. Ali još su besmisleniji, gluplji i opasniji tvrdnja da je to terorizam i huškanje da se na njega „žestoko reaguje“.
Peščanik.net, 16.05.2023.
