Poštovani gospodine Bujoševiću,
Želeo bih da ukažem na ozbiljne propuste u pisanju dnevnih novina koje uređujete. Nisam novinar niti nameravam da se mešam u tuđi posao, ali jesam „potrošač vesti“, građanin kome se te vesti plasiraju. Znači, neko ko je potencijalni pretplatnik izdanja vaših novina. Odmah da preciziram da ja vaš pretplatnik nisam, ali bih želeo da vam kažem zašto u skorije vreme ni ne nameravam to da budem.
Slučaj prvi. Rubrika Tema dana: „Kod Peći Albanac ubio Srbina, dvojicu teško ranio“, 20.10.2011, BETA.
Prenošenje agencijske vesti ne smanjuje vašu odgovornost. Vest koju prenosite se tiče teškog krivičnog dela, naime ubistva i ranjavanja. To delo bi trebalo da je užasno po sebi. Problematično je to što ste odabrali baš navodnu etničku pripadnost osumnjičenog i žrtava. Time se imputira motiv, to jest da su žrtve stradale zbog svoje etničke pripadnosti. Drugim rečima, vi imputirate da je čovek za kojeg vi mislite da je etnički Albanac (nigde se u tekstu ne navodi kada, gde i kako se uhapšeni izjašnjava po etničkoj pripadnosti), ubio i ranio ljude za koje vi mislite da su etnički Srbi.
Pritom, u tekstu prenosite izjavu portparola lokalne policije koji kaže da se „motiv još ne zna“. Vaš napis time zapada u logičku kontradikciju.
U daljem tekstu kažete da je „policija utvrdila identitet napadača – Albanca iz sela Lukaci“. Da li se to zaključilo zbog njegovog imena? Da li mislite da ako se neko preziva Ibrahimi (ilI Jorga), to nužno povlači pripadanje nekoj etničkoj grupi? Merači „albanstva“ ili „srpstva“ ne postoje, a u Ustavu Republike Srbije u članu 47 kaže se da je „izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno, i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti“.
Takođe, nije nužno da je svaki međuetnički zločin etnički motivisan. Koristoljublje, na primer, može da bude motiv i kada su uhapšeni i žrtva različite nacionalnosti. Vaše imputiranje etničkog motiva može da ima teške posledice baš na Kosovu, gde je etnička distanca već velika.
Slučaj drugi. Rubrika Društvo: „Kako su Rumuni prisvojili Teslu“, Marko Albunović, 26.03.2012.
Tema ovog teksta je razgovor novinara sa direktorom Muzeja Nikola Tesla, g. Vladimirom Jelenkovićem, o knjizi Vanzemaljski Rumun, objavljenoj 2005, autora Valentina Ovidiua Vazdoage. Direktor Muzeja Nikola Tesla evidentno misli da je etnička pripadnost spomenutog naučnika bitna, što je po meni skadalozno. Tema vašeg teksta je mogla da bude baš to, zašto direktor jednog muzeja prati pijačnu literaturu posvećenu etničkom poreklu slavnog naučnika.
U pitanju je državni službenik koga plaćaju građani ove zemlje (bez obzira na etničku pripadnost). Vaš novinar nije pisao o tome koliki je skandal to da državni službenik ovako traći svoje vreme, naprotiv. Da li vi ne shvatate koliki je skandal da se državni službenik, direktor Muzeja Nikola Tesla, bavi ovakvim mlaćenjem prazne slame?
Dalje, da li vi ne shvatate da je Nikola Tesla veliki zbog svog rada, a ne zbog svog porekla? Da je Tesla samo Teslin.
Već je i sam naslov ovog teksta ogroman problem: „Kako su Rumuni prisvojili Teslu“. Dakle, veliki skup ljudi koji sebe definišu kao etničke Rumune je prisvojio neprisvojivo. Drugim rečima, em pravite faktičku grešku (nisu Rumuni, već Valentin Ovidiu Vazdoaga), em tvrdite nemoguće (prisvajanje neprisvojivog). Naslov bi bio pogrešan i da glasi da „Etnički Rumun tvrdi da je Tesla etnički Rumun“, jer niko g. Vazdoagu nije pitao šta je po nacionalnosti, da li se izjašnjava kao Rumun, Han, Nemac, Betelgežanin ili se ne izjašnjava po nacionalnoj pripadnosti, jer je i to, zamislite, moguće. A sve i da se izjašnjava kao Rumun, to opet ne govori ništa o vrednosti njegove teze o etničkom poreklu spomenutog naučnika.
Ali hajde da uzmemo da se Vazdoaga izjašnjava kao etnički Rumun, i da je to njegovo lično izjašnjavanje bitno za (nebitnu) tezu koju plasira, i da direktor muzeja iz nekog razloga stvarno mora da odreaguje na nju. Da li neko u vašoj redakciji shvata da ako jedan etnički Rumun nešto napiše, on nije nužno portparol svih etničkih Rumuna? Da li shvatate da niko ne može da bude etnički portparol bilo čega, da takva institucija ne postoji?
Slučaj treći. Rubrika Hronika: „Dačić: Recipročno ćemo hapsiti Albance“, B.R – B.М, 28.03.2012. I „Dačić: Hapšenje Albanaca nisu recipročne mere“, D.S.V, 30.03.2012.
Ovaj slučaj je naizgled složeniji, utoliko što ste vi tačno preneli užasnu izjavu gospodina Dačića, ministra unutrašnjih poslova, ali ste propustili da se užasnete. Kao reakciju na vesti o hapšenju dvojice državljana Srbije od strane kosovskih vlasti koje Srbija ne priznaje, g. ministar unutrašnjih poslova izjavljuje da će Republika Srbija hapsiti ljude koji su etnički Albanci. Da li razumete šta to znači? To znači da policija, na osnovu valjda prezimena (albanometar ne postoji), može da uhapsi recimo nekog g. Ibrahimija i da ga drži u zatvoru, zato što vlasti države koju Srbija ne priznaje hapse njene državljane?
Pošto je g. ministar valjda shvatio užas svoje izjave (podsetio ga je nevladin sektor, a ne vi čiji je to takođe posao), pokušao je da se ispravi i da uzgred kaže da će „ubuduće biti uhapšen svako ko ugrožava ustavni poredak Srbije“.
Podsetio bih da je u članu 21 Ustava „zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti…“. Iz toga proističe da bi ministar, koji se zarekao da će od sada raditi svoj posao („ubuduće će biti uhapšen svako ko ugrožava ustavni poredak Srbije“), trebalo da uhapsi prvo sebe, jer sam priznaje da tek namerava da počne da radi svoj posao. Tu logičku posledicu je trebalo vi da navedete, odmah po prenosu izjave ministra, a ne ja koji se ne bavim i ne želim da se bavim vašim poslom.
***
Po važećem Ustavu Republike Srbije, u članu 49. navedeno je da je „zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti“. Uzevši ukupno ova tri izložena slučaja, u pisanju vaših novina postoje elementi podsticanja nacionalne mržnje, odnosno netrpeljivosti (dozvoljavam: možda nenamerno), i to u jednom kontinuiranom periodu od najmanje oktobra prošle godine. Sledi da, osim što bi trebalo da uhapsi sebe, g. ministar bi mogao da uhapsi i ljude iz vaše redakcije, a zbog ugrožavanja ustavnog poretka.
Gospodine Bujoševiću, ovo nije samo poziv na političku korektnost. Da li vi znate da u ovoj zemlji i sada ume baš da zaboli glava zato što imate drugačije prezime? Da ne pominjem kako su zbog pisanja Politike bolele (i nestajale) glave u Hrvatskoj i Bosni devedesetih?
Slutim da će autori ovih tekstova izbeći profesionalne sankcije sa vaše strane, koje, pretpostavljam, mogu ići od opomene do prestanka radnog odnosa. Zbog toga sam bio slobodan da ovo pismo prosledim nekima od vaših kolega iz drugih medija. Želim da vaše novinare suočim sa ovim primerima neprofesionalizma. Ako grešim u svojoj oceni, ja se izvinjavam i vama i vašim autorima (i sebi) na protraćenom vremenu. U svakom slučaju, hvala vam na pažnji.
Vaš,
Aleksa Jorga
Ovo je sažeta verzija teksta, kojeg je autor prosledio NUNS-u i redakcijama Vremena, e-novina i Peščanika.
Peščanik.net, 01.04.2012.
