The White Room © Katherine Du Tiel 2014

 
Preuzeti odgovornost za svoje postupke je valjda definišuća karakteristika odraslosti. Bio sam jedan od građana koji su aktivno podržavali ideju belog glasa, tj. opcije nula, i precrtavanja listića u nedostatku iste. Dakle, samo jedan od građana, i ništa više, pa ni manje.

U javnom razgovoru u Srbiji, i ne samo povodom belog glasa, izgleda mora postojati rajhsfeldmaršal, sultanija, arhont odnosno vasievs & autokrator: samodržac ideje i ljudi. Građani i građanke Srbije nemaju slobodnu volju, već slede nekog samodršca, bez čijeg postojanja politički ne postoje, maltene ni fizički. Otuda kritika, zapravo javni razgovor ima biti sa osobom koja se percipira kao samodržac: Da li vam je žao, gospođo Pešić, za ovu kako vi kažete apokalipsu i da li se sad kajete za beli glas?

U širem smislu, time se, savim namerno, odriče glas građanima: uostalom, zašto bih ja razgovarao sa sledbenikom odnosno podanikom? U užem smislu, odricanje političkog građanima pokazuje suštinsko nerazumevanje belog glasa kao fenomena bez vođe, upravo fenomena odozgo, građanskog fenomena bez vođe. Dakle, opet su nebitni sledbenici: važno je ograničiti beli glas kao (ne)delo pojedinih samodržaca, u ovom slučaju konkretno g-đe Vesne Pešić. Uz dužno poštovanje, niti je gospođa Pešić bila samodržac belog glasa, niti se takvim smatrala. Ali to je, naravno, nebitno: važno je samo negirati da je beli glas bio građanski, ignorisati činjenicu da su hiljade sugrađana sasvim namerno precrtali listić kao jasni signal da promene mora biti, štaviše upravo kao alat promene.

Neverovatno je da dve godine posle izbora 2012, krivica i dalje nije na političkim akterima koji su doveli do belog glasa, već do samih građana. Odgovornost ne prihvataju oni koji su zagovarali glasanje za manje zlo[1] već je nameću onima koji su jasno bili protiv, i tadašnje vlasti i tadašnje opozicije.

Podrazumeva se da je poraz nemati izbor na izborima. Ispravnost belog glasa na izborima 2012. će u konačnici biti u rezultatima koje proizvede. Do sada je ostavio ispod cenzusa neke stranke i doveo do personalnih izmena u drugima. Za sad, dakle, plodan poraz, za razliku od jalovih poraza biranja manjeg zla.

Konačni sud o ispravnosti belog glasa biće mera promene odnosa države, stranaka i građana. Nastavili smo, nažalost, da živimo u partokratskoj državi, gde dijaloga ima biti među samodršcima i njima ravnim. Promenili su se čak i čelni ljudi političkih stranaka, ali uloga stranaka ostaje sveta: ne samo da ne mora biti promene, nego je moramo sprečiti. Nastavićemo da ignorišemo građane, suverenost je samo stranačka. I opet imamo ogromnu prazninu umesto predloga rešenja najbolnijih tačaka srpske države: reforma penziono-invalidskog, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite, zaposlenja i privrednog rasta. Sadašnja vlast je ponudila rešenje, više ili manje loše,[2] a gde je odgovor opozicije? Gde je plan? I da li je za odsustvo plana opet kriv beli glas?

Možda bi bilo korisnije nastaviti pritisak na stranke, umesto svaljivati krivicu na beli glas. Uostalom, ukoliko je u pitanju samokritičnost, gde počinje odgovornost ljudi koji su širili strah od belog glasa 2012? S obzirom da ni Sarumana ni Saurona[3] nema na vidiku, gde je to izvinite?

 
Autor je diplomirani ekonomista.

Peščanik.net, 16.10.2014.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Bistrenje magle

Aleksandar Stević – Kamenovanje i zamajavanje

Siniša Boljanović – Crno-beli svet

Dejan Ilić – Dve slike od juče

Stevan Filipović – Kamenovanje zdravog razuma

Vesna Pešić – Kamenovanje opozicije

TEMA – BELI GLAS

 

———–    

  1. ”Ako nije moguće kaznu sprovesti na izborima, onda kako? Pa možda nikako. Život nije fer, get over it.”, S. Filipović, Nulta Srbija, 3. april 2012.
  2. Ukratko, smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, bez stimulativnih mera za razvoj privrede, vodi ka recesiji. Smanjuje se kupovna moć, odnosno tražnja ka delovima privrede koji posluju sa domaćim stanovništvom, npr. lokalna bakalnica. Od veličine recesije zavisiće i koliko je trenutno rešenje loše.
  3. “Ako na izborima pobedi ono što smatramo ‘većim zlom’ (koalicija SNS-DSS-whatever, tzv. Mordorska koalicija), da li će posle 4 godine ostati išta od Srbije da se podigne iz pepela koji će oni ostaviti za sobom?”, S. Filipović, Nulta Srbija, 3. april 2012.