„Hoću da verujem!“ pisalo je na plakatu u kancelariji glavnog junaka serije X-Files. Sličnu potrebu osetila sam gledajući prenos potucanja po Srbiji trostruko bivšeg predsednika, kao seriju epizoda kojima se može samo verovati, toliko su suprotne prihvatljivoj stvarnosti.
Epizoda 1: uporno reklamiranje i promovisanje alkohola i time alkoholizma u društvu koje izvesno ima taj problem, bar sudeći po broju saobraćajnih nesreća. Obećava se i potpomaže masovna proizvodnja alkohola za kinesko tržište, jer je trostruko bivši predsednik tamo mnogo popularniji nego kod kuće (njegove reči). Sve to u nadi da kineska vlada neće uskoro dokonati da je alkohol škodljiv za radne i psihičke sposobnosti stanovnika i da ozbiljno ugrožava produktivnost, socijalni mir i porodični život, te sprovesti mere za ograničavanje alkohola. U zemlji u kojoj najviši predstavnik vlasti (eufemizam za diktator) propagira opijanje, reklamiranje alkohola inače je strogo regulisano, a prekoračenje i nepoštovanje propisa kažnjava se kao prekršaj.
Epizoda 2: teranje dece da recituju Očenaš u upadljivoj je suprotnosti sa ustavno utvrđenom razdvojenošću crkve i države. Recitovanje Očenaša izvan crkve, liturgije i kućnog čitanja za praznike ili i češće, ali izvesno ne na javnom mestu i u predizbornoj kampanji, mora se razumeti kao skrnavljenje crkvenih pravila, banalizacija vere i uništavanje svetosti koju bi deca trebalo da osete dok govore Očenaš. Očenaš nije četnička i ljotićevska razbibriga niti deo školske nastave, koja je po definiciji laička. Preslušavanje dece – a isti lik terao je decu i da mu pevaju crkvene pesme – time obezvređuje veru, privileguje jednu religiju na račun svih ostalih i decu pretvara u idiote. Zašto ih nije zamolio da mu pevaju njihovu omiljenu pesmu?
Epizoda 3: stalno se pominje izvesni Baćko, koji treba da zna sva imena mesta, reka i planina, da izračuna na licu mesta mere, rokove i troškove, i zatim da sve to potvrdi uz prisutnost buldožera na terenu. Misteriozni Baćko možda je imaginarni prijatelj iz nesrećnog detinjstva, možda je Nevidljivi čovek, možda skriveni „računovođa“ kome bi trebalo oduzeti dragocenu knjižicu sa zapisanim svim poslovima mafije… U svakom slučaju, Baćko je očito ključna osoba diktature, i morao bi postati važan, možda najvažniji svedok skrivenih poslova.
Epizoda 4: napad zombija – Hrvata. Vređanje, etiketiranje i optuživanje Hrvata kao glavne sile u udruženom gnezdu protiv Srbije dobilo je obrise zlog carstva. U bliskom postapokaliptičnom svetu (koji je, za razliku od svih vlada, institucija i medija sveta trostruko bivši predsednik jedini predvideo), Srbi će naseljavati napuštene industrijske objekte, visoke građevine, koralne grebene, pećine i druga skrovišta sa stalnim stražama protiv zombija – Hrvata koji su zauzeli većinu planete. Sa zombijima se ne pregovara, prihvatljivo je jedino isporučivanje zaverenika koji su hteli da sruše državu ili probijanje živog zida zombija putem nadmoćnog oružja.
Epizoda 5: zli Uča usvojeni je lik koji se sve češće pojavljuje. Uča zna sve, a kad Baćko napravi plan, Uča uz šalu, uvek usmerenu prema onome ko je za nešto zamolio, upozorava ko je sve kriv za gubitke i štetu.
Epizoda 6: Postepena promena diktatora nazad u Slobodana Miloševića („Volim i ja vas!“), menjanje njegovog lika, dimenzija i glasa da što više odgovara uzoru.
Šest epizoda, to je jedna cela sezona, povezana sa Pinosavom. Mogla bi biti najbolja u seriji, jer je poslednja.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
