U utorak 3. decembra su objavljeni rezultati PISA 2012 studije u kojoj su učestvovali i petnaestogodišnjaci iz Srbije. PISA studija služi, pre svega, da se proceni u kojoj meri obrazovni sistem, ali i društvo u celini, podstiče kod dece razvoj nekih ključnih komptencija (matematička, naučna i čitalačka pismenost i rešavanje problemskih situacija), a ne da oceni koliko su deca u nekoj zemlji pametna. Deca u različitim delovima sveta imaju iste intelektualne potencijale, ali se obrazovni sistemi u različitim zemljama mogu veoma razlikovati prema nastavnim programima, načinu kako se nastavnici obrazuju i kako rade, načinu kako su škole organizovane i kako se upravlja školama, kako se finansira obrazovanje, kako se upravlja obrazovnim sistemom, ko je na koji način moćan i kako tu moć koristi itd. PISA studije svim zemljama daje povratnu informaciju kakav je kumulativni efekat takvih rešenja kada je u pitanju razvoj kompetencija kod mladih.

PISA studija ne nudi zemljama ocenu obrazovnog sistema (u kojoj meri je postojeće stanje zadovoljavajuće?), niti rešenja (kako unaprediti obrazovni sistem?), već nudi samo informaciju o tome do kog nivoa mladi u nekoj zemlji imaju priliku da razvijaju neke važne kompetencije. Polazi se od pretpostavke je svaka zemlja u najboljoj poziciji i da je najviše zainteresovana da oceni u kojoj meri su postojeća rešenja u obrazovnom sistemu i način njegovog funkcionisanja zadovoljavajući, a ako nisu šta i kako menjati. Odgovore na ta pitanja ne može da da neko sa strane. U principu, ozbiljnost sa kojom se društva bave PISA podacima i pitanjem obrazovnja je dobar pokazatelj u kojoj meri je to društvo ozbiljno i u kojoj meri brine o „prekosutra“ i „sutra“, a ne samo o „danas“.

PISA 2012 rezultati za Srbiju pokazuju da postoji postepeni pomak i to u pozitivnom smeru. Taj pomak je mali i sasvim sigurno nedovoljan kada se uzme u obzir u kojoj meri obrazovni sistem u Srbiji manje podstiče razvoj kompetencija nego u drugim EU zemljama. Ono što je posebno važno jeste zabrinjavajuće veliki procenat mladih koji spadaju, prema EU kriterijumima, u tzv. funkcionalno nepismene. U Srbiji između 30 i 40% petnaestogodišnjaka spada u funkcionalno nepismene. Ovi učenici mogu da izađu na kraj samo sa jednostavnim situacijama. Oni mogu da odgovore na jednostavna, jasno formulisana pitanja koja se odnose na poznate teme ili situacije u kojima su sve potrebne informacije eksplicitno date. Oni mogu, na primer, da rešavaju rutinske i tipične zadatke, ali ne više od toga. Ako bi koristili svakodnevni govor mogli bi da kažemo da su ova deca sposobna samo za reproduktivno učenje i to jednostavnih znanja. Sa takvim sposobnostima oni ce imati teškoće i u daljem učenju, ali i u svakodnevnom životu. U svakom slučaju ovi učenici nisu dovoljno pripremljeni za život koji ih čeka u njihovoj budućnosti. Usled toga može se predvideti da će značajan deo ovih učenika biti suočen sa različitim teškoćama u životu, ali će predstavljati i izazov za društvo jer će morati da se pronađe način kako da se oni dodatno podrže i osposobe za život kada to već nije uspeo obrazovni sistem.

Hajde da budemo malo interaktivni. Ovde će biti prikazan jedan PISA zadatak i dva pitanja koja se postavljaju učenicima u okviru ovog zadatka. Izabran je PISA zadatak koji je sličan tipičnim zadacima koji rešavaju učenici u našim školama. Vaš zadatak je da procenite koliko učenika prvog razreda srednjeg obrazovanja uzrasta od petnaest godina može da reši ove zadatke.


Biciklista Helen

Helen je upravo dobila bicikli. Bicikl ima brzinometar na volanu.

Brzinometar pokazuje Helen dužinu puta koju je prešla i prosečnu brzinu kojom je vozila bicikl.

Pitanje 1.

Prilikom jedne vožnje Helen je prešla 4 km tokom prvih 10 minuta, a zatim 2 km tokom sledećih 5 minuta vožnje. Koja od navedenih tvrdnji je tačna?

(a) Helenina prosečna brzina je bila veća u prvih 10 minuta nego u drugih 5 minuta.

(b) Helenina prosečna brzina je bila ista u prvih 10 minuta i u drugih 5 minuta.

(c) Helenina prosečna brzina je bila manja u prvih 10 minuta nego u drugih 5 minuta.

(d) Na osnovu datih informacija nije moguće doneti zaključak o odnosu između prosečnih brzina.

Vašu procenu o procentu učenika petanestogodišnjaka iz Srbije koji mogu da reše ovaj zadatak možete da date ovde.

Pitanje 2.

Helena je od kuće do reke vozila 4 km. Ta vožnja je trajala 9 minuta. Do kuće se vraćala kraćim putem od 3 km. Ta vožnja je trajala 6 minuta.

Koja je bila Helenina prosečna brzina, u km/h, u vožnji do reke i nazad kući?

Prosečna brzina vožnje je bila _____ km/h.

Vašu procenu o procentu učenika petanestogodišnjaka iz Srbije koji mogu da reše ovaj zadatak možete da date ovde.

Za 5 dana objavićemo tačne procente petnaestogodišnjaka u Srbiji koji mogu da reše ova dva zadatka.

 
Peščanik.net, 05.12.2013.

Vimeo, učenici iz Šapca: Znanje je budućnost!!!

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU